Bled prvi utisak

Piše: Roj Medvedev
IMENOVANJE Vladimira Putina za premijera zaista je izazvalo iznenađenje kod većine političkih posmatrača, kako u Rusiji, tako i van njenih granica. A Jeljcinove reči da on vidi Putina kao svoga naslednika na mestu predsednika, i da upravo Putin "može da okupi oko sebe one kojima u novom 21. veku predstoji obnova velike Rusije" izazvale su bes kod većine političara. "Potpuni apsurd vlasti", primetio je tim povodom Jurij Lužkov. "Akt bezumlja", podržao je gradonačelnika prestonice Boris Nemcov. "Ludnica", prokomentarisao je Genadij Zjuganov. Skoro u svim novinama je pisalo da je čak pretpostavka o mogućnosti da se Putin izabere za predsednika Rusije jedna od najekstravagantnijih političkih fantazija ostarelog Jeljcina. Ali, nikakvih "masovnih radničkih demonstracija" ili "razjarenih masa Moskovljana na Crvenom trgu", kojima je ljude u Kremlju plašio Čubajs, nije bilo.

Uprkos očekivanjima, Duma je verifikovala odluku o imenovanju Putina za premijera bez neke rasprave. "Bilo je nekako sumorno i čak pomalo dosadno", pisalo je o tom zasedanju Dume u novinama "Moskovski komsomolac", "deputatima je do najsitnijih detalja poznata procedura usvajanja odluke da Putin bude premijer, i ona je bila potpuno lišena zanimljivosti i intriga, iako je sam Vladimir Putin ostavio na mnoge deputate prilično prijatan utisak, jer je pošteno odgovarao da ne zna odgovore na mnoga njihova pitanja". "Tehnički premijer za tehničku vladu" - rekao je u kuloarima Dume Vladimir Rižkov.


KOMENTARIŠUĆI novu Putinovu funkciju, novine "Izvestija" su pisale: "Nikada predsednička vlast Borisa Jeljcina nije bila tako slaba kao sada. Čini se da predsednik pokušava da se osloni na grubu silu. Uticaj Ministarstva za unutrašnje i specijalne poslove na snagu karaktera Putina i naredbe vrhovnog komandanta da se postigne stabilnost u zemlji, znatno će se povećati. Mi ćemo dobiti vladu koja izvršava jedinstvene tehničke odluke i naređenja, ili tehničku vladu koja se štiti tenkovima".

Ali, najotrovniji komentari pojavili su se na stranicama časopisa "Itogi". "Boris Jeljcin je" - pisala je Galina Kovaljska - "izvadio iz svog prilično zaprljanog kadrovskog korita malog, neuglednog direktora FSB i proglasio ga svojim naslednikom. Šta može da uradi takva bledunjava osoba koja se ni po čemu ne pamti, koja je potpuno lišena ne samo harizme, već i najmanjeg tračka privlačnosti? Čini se da je Jeljcinov tim isturio Putina jednostavno u očajanju".

Ali već u septembru, a još više u oktobru 1999. godine, najviše zahvaljujući brzim i efikasnim odlukama i dejstvima na severnom Kavkazu, Putin je na sebe skrenuo pažnju cele javnosti i obezbedio podršku značajnog dela stanovništva Rusije vladi i vojsci. Ta okolnost je neočekivano i suštinski izmenila raspored političkih snaga u zemlji, gurnuvši u drugi ili čak u treći plan, činilo se, toliko moćnu koaliciju kao što je "Otadžbina - cela Rusija", na čelu sa političarima "teške kategorije" kao što su Jevgenij Primakov, Jurij Lužkov i Minitimer Šajmijev.


U MEĐUVREMENU popularnost Putina se i dalje povećavala. Sociolozi su ocenili rast njegovog predsedničkog rejtinga sa dva odsto u avgustu na 15 odsto na kraju septembra kao izuzetan. Krajem oktobra su svi govorili o "porastu bez presedana..." Putinov rejting je skočio na 25 odsto. Krajem novembra, kada je imao već 40 odsto, svi posmatrači su govorili da je premijerov rejting stigao maksimum i da više ne može da se poveća. Ali, u decembru, posle izbora za Dumu, njegov rejting se približio na 50 odsto. Ovakva popularnost nije viđena u Rusiji ni kod jednog od aktuelnih političara, i neke novine i časopisi su skoro otvoreno pozivali Jeljcina da zaustavi i smakne svog premijera koji se suviše uzdigao.

O mogućnosti, čak i neizbežnosti prevremenog napuštanja obaveza od strane Jeljcina mnogi posmatrači i političari davali su izjave još avgusta 1999. godine. O tome su pisali Mihail Gorbačov i Aleksandar Šohin, o tome smo u svojim intervjuima govorili moj brat Žores i ja. Određivali su se datumi - 17. septembar, 17. oktobar, zatim 17. decembar 1999. godine. Ali, čini se da niko nije predvideo toliko neočekivanu i efektnu Jeljcinovu ostavku pred novu godinu, novo stoleće, čak novi milenijum, zbog čijeg početka se pripremalo slavlje u skoro svim zemljama na svetu.

Odluku o tome je doneo Jeljcin lično, ne savetujući se ni sa kim početkom decembra.

PREMA Jeljcinovom svedočanstvu, njegov prvi razgovor sa Putinom na temu prevremenog odlaska sa mesta predsednika vođen je 14. decembra 1999. godine, i bio je voma dug. Vladimir Putin se nije odmah složio sa Jeljcinovim predlogom i argumentima. "Mislim da nisam spreman na takvu odluku, Borise Nikolajeviču", rekao je Putin i pojasnio: "Razumete li, Borise Nikolajeviču, to je izuzetno teška sudbina. Veoma je važno što vi i ja zajedno radimo. Možda je bolje da odete kad bude vreme?" Jeljcin je insistirao, čak ga je nagovarao, i Putin je na kraju rekao: "Slažem se, Borise Nikolajeviču". Ali i tada Jeljcin nije naveo datum koji je odredio.

Već posle 15 dana, 29. decembra u 9 sati ujutro, Jeljcin je ponovo pozvao Putina u svoj kabinet i saopštio mu datum koji je odredio, a takođe je razmotrio tehničke detalje oko predaje vlasti. Još ranije, 28. decembra, Jeljcin je snimio svoje tradicionalno novogodišnje obraćanje naciji. Ali molio je da se sva oprema i svi snimci ostave u kabinetu, jer on želi da nešto ispravi u tekstu.


Istog dana uveče Jeljcin je svoju odluku saoštio Aleksandru Vološinu i Valentinu Jumaševu - rukovodiocima svoje administracije. Oni su dobili nalog da pripreme odgovarajuće naredbe i tekst novog obraćanja. Posle njih Jeljcin je kod sebe pozvao kćerku, Tatjanu Djačenko, i saopštio joj svoju odluku. Tek rano ujutro 31. decembra Boris Nikolajevič je za predstojeću ostavku rekao svojoj ženi Naini.

(NASTAVLJA SE)