Hag čeka Merčepa

Piše: Jovanka Simić
KAMEN krivice zbog razrovanog Vukovara i smaknuća oko 200 Hrvata na poljoprivrednom dobru “Ovčara”,uz pristrasnu arbitražu međunarodne zajednice još prvih godina rata započetkog 1991.godine,okačen je o vrat Srbima u Hrvatskoj,naročito onima u Istočnoj Slavoniji.
Poslednjih trinaest godina činilo se da nikoga,pa ni Hag,ne zanima tragedija,odnosno ubistvo ili nestanak oko 200 vukovarskih Srba u leto 1991.godine, uoči tromesečne opsade grada na Vuki,ali ovih dana u hrvatskom tisku uveliko se najavljuje suđenje komandantu tih zlodela,Tomislavu Merčepu.
Gotovo da je manje bitno da li će se slučajem Merčep baviti haški ili sud u Zagrebu.Važno je da se makar i sa ove vremenske distance razgrnu vukovarske ruševine pod kojima već trinaest godina čekaju zatrpane srpske tragedije čiji vinovnici,takođe ne treba da ostanu nekažnjeni.
Hrvatska javnost zatečena je saznanjem da Tribunal u Hagu već sedam godina ima opsežan dosije na osnovu kojeg može da podigne optužnicu protiv “slavonskog Napoleona”, kako su Merčepa zbog izrazito niskog rasta,prozvali ratni izveštači iz Slavonije.Istragu je,na osnovu dogovora sa Gramamom Bluitom,tadašnjim zamenikom haškog tužioca, 1996. i 1997.godine sproveo beogradski profesor i tada predsednik Srpskog informacionog centra u Beogradu Vojin Dabić sa grupom svojih saradnika i haških istražitelja.
Istraga je bila usmerena na prvu fazu terora nad vukovarskim Srbima,od maja do septembra 1991.godine.Za stradanje njih oko trideset, bez svake sumnje,odgovornost snosi upravo Merčep,tvrdo slavonsko krilo HDZ-a i vođa hrvatskih ultranacionalističkih grupa koji je činio sve da eliminiše Srbe sa te teritorije.
Na osnovu svedočenja više od 600 Srba,ali i Hrvata,Dabić i saradnici prikupili su dokaze da su pripadnici hrvatskih oružanih formacija ,kao i lično Merčepovo obezbeđenje,U Vukovaru od 3.maja do 14 septembra 1991. godine uhapsili više od 100 Srba,koje su potom mučili u podrumu vukovarskog Sekretarijata narodne odbrane ,prostorijama kluba dizača tegova i Kajakaškog kluba “Dunav”.
Hapšeni su mladi i stari ugledni Srbi,ali i oni koji su se izjašnjavali kao Jugosloveni.Ovakav izbor žrtava trebalo je da bude poruka svim Srbima da niko od njih ne može da bude siguran da baš on neće biti naredna žrtva.
Mnogi od uhapšenika su nestali ,a pojam “nestali” u Vukovaru u vreme kada je Merčep bio prvi čovek Sekretarijata narodne odbrane ,bio je sinonim za ubijanje.TEla nekoliko žrtava izranjala su kasnije iz Dunava,neka i na teritoriji SRbije.Stručnjaci Medicinskog fakulteta u Novom Sadu 1991. godine obducirali su nekoliko NN leševa iz Dunava.
Beživotna,izmučena tela spaljivana su,bacana u ribnjake ili zatrpavana u bezimene grobnice.Na sličAn,monstruozan način ubijeni su ili su zauvek nestali : ZOran Filipović,VLado Skeledžija,SAvo DAmnjanović,Branko Mirjanić,Mladen Mrkić,Slavko DragišIć,Bogdan Bogdanović,Željko Pajić,Obrad Drača,Miodrag Nađ,LJuban Vučinić...
- Dosije o Merčepu osvetljava taj teški period uoči izbijanja rata u Vukovaru koji potvrđUje da je to bio čitav jedan mehanizam proizvođenja straha,a upravo strahom i terorom terani su Srbi iz svog vekovnog zavičAja -kaže danas profesor Dabić i dodaje da upravo ti događAji najbolje objašnjava genezu sukoba u bivšoj JUgoslaviji.
A kako se država SRbija odnosila prema žrtvama svojih sunarodnika u bivšIm jugo-republikama,najrečitije govori upravo primer dosijea o MErčepu.Profesor DAbić je tih godina uputio pismo Slobodanu MIlošEviću da država sakupi dokumentaciju kojom bi se kada dođE vreme,moglo izađi pred mećđunarodnu zajednicu i tražiti kazna za krivce.
- To,naravno,nije učinjeno,pa naša država danas gotovo da ne raspolaže nikakvom ozbiljnijom dokumentacijom,a pred Tribunal u Hagu,vi ne možete samo izaći sa verbalnim tvrdnjama o nekom zločinu i očekivati da se pravda istera do kraja - ukazuje profesor DAbić i dodaje da kada današnja VLada SRbije tvrdi da želi dvosmernu komunikaciju sa HAGom,ona očigledno nemaju predstavu šta to znači jer ni MIlošEvićEvi naslednici nisu nišTA ozbiljnije preduzeli na prikupljanju dokumentacije.ČAk ni za stradanja Srba na Kosovu.
TAko ni za dosije o Merčepovim zlodelima,nije bio zainteresovan niko iz srpske vlasti.DA poduhvat prof.Dabić ,po svemu sudeći,nije bio uzaludan,svedoče i poslednje vesti iz HAga da se TRibunal,ipak nećE zažmuriti na zlodela Tomislava Merčepa.

SRBA SVE MANJE
SRBI u VUkovaru su od davnina bili najbrojnija etničKa zajednica,a hrvatsko stanovnišTvo u odnosu na srpsko,uvek je bilo u manjini.TAKo je na,primer,u vukovarskom srezu 1931. godine bilo 46.100 stanovnika - 19.300 SRba,12.200 HRvata,7.500 NEmaca i 7.100 MAđARa,SLovaka,RUsina i Ukrajinaca.
Promene strukture stanovnišTva na štetu Srba započEte su tokom i posle DRugog svetskog rata ,masovnim prinudnim pokatoličAvanjem i likvidacijom Srba od strane ustašA.
PRema popisu stanovnišTva 1981.godine,u VUkovaru je živelo najvišE HRvata - 30.157 hiljada(37 odsto),Srba 26 .146 hiljada (31 odsto),JUgoslovena 18.o60 (22 odsto),a ostalih 7.850 (10 odsto).Srbi su u to vreme bili konstitutivnio narod u Hrvatskoj,a u samostalnoj HRvatskoj su nacionalna manjina.
(Nastavlja se)