Od Dositeja do Tapija

Piše: Zoran LJ. Nikolić

AKO postoji intriga na srpskoj, ali i prethodnoj, jugoslovenskoj političkoj sceni, onda se ona tiče masona (slobodnih zidara) i njihovog uticaja na kretanja unutar društva. Ne postoji događaj za koji oni nisu vezani, a da o tome odmah ne zabruji čitava čaršija, i da se po kuloarima ne raspletaju najfantastičnije i najčudnije priče vezane za ovaj "red iz senke".
Samo tokom proteklih nekoliko nedelja većina medija se oglasila povodom jednog skupa masona u beogradskom hotelu "Metropol". Svi su, širom otvorenih očiju, došli da vide i čuju ono što masoni nikome nisu hteli da kažu - kakav je uticaj ove grupe ljudi na savremeni život u nas i donose li, i na koji način, bilo koju vrstu svetla?
U crnim smokinzima i sa leptir mašnama, samo su dali naznaku svoj postojanja, objasnivši i da je "vreme da se predrasude u vezi sa slobodnim zidarstvom, zasnovane na dezinformacijama i poluinformacijama, konačno uklone i istini otvori put do svih koji žele da je čuju i imaju dobru volju da je razumeju i primene".
- Od ovog dana počinje nova epoha u razvoju ovog zidarstva na ovom tlu, ali i u odnosu sveta prema našoj zemlji - rekao je Dragutin Zagorac, domaćin skupa.
Šta bi sve to moglo da znači i čemu da se nadamo?
KAKO u Beogradu malo toga može da se podvede pod "tajnom", tako je najviše o masonima bilo pisano kada je tumačena misteriozna smrt tadašnjeg Velikog komandera Dragana Maleševića Tapija. Pojavilo se nekoliko izjava koje su, umnogome, uzburkale strasti, a na direktan ili posredan način prozvali slobodnozidarsku organizaciju, dovodeći je u vezu sa nekim veoma bitnim događajima, "beogradskog usijanog asfalta".
Tako je, početkom novembra 2002. godine, prvo Vojislav Šešelj prozvao Dragana Maleševića Tapija, kao šefa masonske lože, da je organizovao ubistvo generala Boška Buhe, a da su u istoj loži bili i Željko Maksimović Maka, Borislav Pelević, Slobodan Vuksanović...
Nedugo zatim, oglasio se i Nebojša Čović koji je, komentarišući Šešeljevu izjavu, rekao kako nema informaciju u tom pravcu, da "nije ni u kakvom kontaktu s njima, ali da bi po tom pitanju gospodin Dušan Mihajlović mogao da ima kompetentan stav".
Nedavno, a baš u sličnom kontekstu, vezanom za slobodne zidare, oglasio se i bivši premijer Srbije Zoran Živković, koji je jednom beogradskom revijalnom listu, na pitanje da li je tačno da je član masonske lože, odgovorio rečima "Kakve to veze ima sa politikom? Neka ostane misterija." Živković je rekao kako u masonima ne vidi ništa mistično ni uticajno.
I tako se, uvek nanovo, otvaraju priče koje se kreću od toga kako su masoni suštinski bitni za razvoj čitavog sveta, do toga da su potpuno nebitna, doduše kultna organizacija. Gde je prava istina? Bez želje da sudimo, među masonima smo našli bezmalo celokupnu duhovnu i političku elitu tokom proteklih dve stotine godina.


"ŽIVI LJUDI"
I MASONI su, kako se kaže kada pričamo o osobinama "smrtnika", "živi ljudi". Tako je i među njima bilo ozbiljnih nesuglasica. Među onim, najdelikatnijim je priča da je Ivo Andrić, naš kasniji nobelovac ali i slobodni zidar, imao aferu sa suprugom Gustava Krkleca, takođe masona. Takav incident, a masoni izuzetno drže do porodice i tradicije, smatra se kao nedopustiv, pa je Andrić bio isključen iz beogradske lože "Istina".
(NASTAVLJA SE)