Titovo zidanje

PRIČA o masoneriji na ovom podneblju bila bi svakako nedorečena i nedovoljno zanimljiva ako u njoj ne bi bilo pomenuto ime "najvećeg sina svih naših naroda i narodnosti" Josipa Broza Tita. Od kada su otpustile stege "konspiracije" i od kada nisu sankcionisani napadi, ili jednostavno, analitički tekstovi i razmišljanja o Brozu i njegovom "liku i delu", konstantno se pominje i njegovo moguće članstvo u slobodnozidarskom redu.
Argumenti koji su govorili u prilog činjenici da je Tito bio mason, i oni koji su ovoj tezi suprotstavljeni, večito su izazivali pažnju, ali su, na kraju, i jedni i drugi bili nedovoljni da bi mogao da bude zauzet jedan izričit stav. Pa, ipak, neće biti zgorega da ih još jednom iznesemo na videlo...
Prve ozbiljne kontakte Josipa Broza sa slobodnim zidarima beleži Zoran Nenezić u knjizi "Masoni u Jugoslaviji 1764-1999". On navodi kako je Broz intenzivne kontakte imao sa masonima lože "Libertas", i to preko advokata Ive Politea i dr Srećka Šalovića. Interesantno, Politeo je branio Broza na "Zagrebačkom procesu" 1928. godine, što govori o njihovom bliskom kontaktu, dok je dr Šilović, inače lekar, prvo bio član lože "Vrhovac", a od 1929. godine i član "Libertasa".
O PREDRATNOM intenzivnom odnosu Josipa Broza sa slobodnozidarskim redom govori i njegova autobiografska izjava, koju beleži Nenezić, a odnosi se na upozorenja upućena Sovjetskom savezu pred početak Drugog svetskog rata. Tito je govorio kako "smo upozorili Sovjetski savez. Ja sam se, na primer, sastao sa sovjetskim vojnim atašeom i rekao mu da se nemačka vojska kreće prema njihovoj granici i da će sigurno doći do napada. Imao sam informacije iz Zagreba od nekih slobodnih zidara, koji su bili upoznati sa onim što se sprema. Sve sam mu to saopštio i kazao da to treba primiti ozbiljno..."
Očigledno je da je Tito veoma dobro znao ko su bili predratni slobodni zidari, kao da je, po sopstvenom priznanju, sa njima imao intenzivne, a sudeći i po kvalitetu informacija, izuzetno bitne kontakte. Ali, to nije sve.
VEROVATNO najintenzivniji i najbitniji kontakt Josipa Broza sa slobodnim zidarima odnosi se na period tokom Drugog svetskog rata, i neposredno posle njega. Upravo tokom tog perioda najneposredniji je kontakt između Broza i Vinstona Čerčila, čoveka koji je u tom trenutku bio jedan od najvažnijih šrafova u mehanizmu stvaranja svetske istorije.
Izlišno je pomenuti da je Čerčil bio visokorangirani mason, istovremeno jedan od onih iz svetske političke elite, a da ga je Broz, veličajući Čerčilov uticaj na njega samog, jednom prilikom nazvao i "svojim duhovnim ocem". Istovremeno, kada je kreirana nova karta sveta, na Jalti, osim Čerčila mason je, naravno, bio i Frenklin Delano Ruzvelt. Već po tradiciji, predsednik Sjedinjenih Američkih Država je slobodni zidar, a Ruzveltovo članstvo čak je bilo do te mere otvoreno da je u najviđenijim svetskim časopisima i literaturi objavljivana njegova fotografija na kojoj je opasan masonskom keceljom i okružen simbolima slobodnog zidarstva.
Koliko je ovo prijateljstvo bilo bitno, a kolika je uloga Broza bila posle rata, ne samo u našoj već i u svetskoj istoriji, najbolje govori kreiranje i vođstvo pokreta nesvrstanih. Taj međunarodni milje, koji je ujedinio zemlje takozvanog "trećeg sveta", u suštini bio je veoma bitan za balans dva izuzetno suprotstavljena politička bloka u vreme takozvanog hladnog rata.

Čerčil

SER Vinston Spenser Čerčil iniciran je u masoneriju u Londonu, 24 maja 1901. godine. Tada je imao 26 godina. Do drugog stepena dosegnuo je 19. jula 1901. godine, a do trećeg 25. marta 1902. godine.

(NASTAVLJA SE)