Uticaj belih rukavica

Piše: Zoran LJ. Nikolić

SA današnje, istorijske distance, Titova uloga unutar pokreta nesvrstanih bila je odlučujuća i nezamenljiva, ali je najbitniji bio njegov "zadatak", koji mu je sam Čerčil poverio.
Naime, u to doba, zapadu je pretila opasnost od mogućnosti da zemlje "trećeg sveta" počnu da se približavaju Sovjetskom Savezu. One su sa simpatijama gledale na doktrine o ravnopravnosti i druge socijalističke parole kojima je prva zemlja socijalizma manipulisala. Samo članstvo ovih država u Varšavskom ugovoru, dovelo bi do strahovite strateške neravnoteže. Upravo je tu Titova uloga bila neprevaziđena, i ustanovljavanje pokreta nesvrstanih, čiji je Broz bio rodonačelnik, u suštini je obezbedio zapadu uslove da "mirno spava". Danas su mnoge teze u sferi nagađanja, pošto je do zvaničnih dokumenata nemoguće doći, ali je veoma osnovano pitanje da li bi Čerčil bio tako blagonaklon prema Josipu Brozu da nisu bili povezani na još neki način, od običnog uvažavanja i međudržavničkog prijateljstva?!
Još jedan detalj umnogome je privukao pažnju analitičara, a to je činjenica da se upravo na samitima nesvrstanih zemalja Josip Broz pojavljivao sa belim rukavicama na rukama, što su mnogi tumačili kao jedan od masonskih obeležja, kojima je Tito bio sklon.
POJAČAVANJE masonske konspiracije i dovođenje "profanih", odnosno onih koji nisu članovi ovog reda, u zabludu, uvek je moguće, pa je teško biti kategoričan u određenim tvrdnjama i biti sasvim siguran u njihovo značenje.
Ipak, simbolika belih rukavica veoma je bitna kod slobodnih zidara, i one predstavljaju čistotu duha onog ko ih nosi, a tokom takozvanih ritualnih radova obavezno ih na rukama ima veliki majstor.
Među različitim memoarskim kazivanjima vezanim upravo za bele rukavice izdvaja se ono koje je zabeležila Jara Ribnikar u knjizi "Život i priča". Ona je zapisala da su tokom Drugog svetskog rata njenog muža Vladislava Ribnikara iz zatvora na Banjici spasli slobodni zidari.
Naime, sećajući se muža, ona beleži kako se "kasnije zapitala šta li su značile te rukavice. Da nije Vlada pripadao nekoj grupi ljudi kojima su bele rukavice nekakav simbol? I setila sam se čudnog Švajcarca. Setila sam se i doktora Vajnmana. Da nije i on, pre rata, bio povezan nekim tajnim međunarodnim vezama sa nepoznatim ljudima? Ne znam ništa o masonima, da li su postojali u mojoj blizini? To bi bilo nekakvo objašnjenje pojave Švajcarca i njegovog nepokolebljivog stava da odem što pre kod Vajnmana i da samo on može Vladu da izvuče. To bi mogao da bude razlog zašto je Vajnman otišao na Banjicu".
MOŽDA je baš ova anegdota interesantan uvod u priču o samitu nesvrstanih u Havani, na Kubi, 1979. godine. Tito se pojavio u belim rukavicama, a po mišljenjima političkih analitičara najbitniji događaj celog skupa bilo je Kastrovo insistiranje da se ove zemlje značajno približe socijalističkom bloku, i Titov "istorijski nastup", u kojem je, uz neprikosnoveni autoritet odbio takvu ideju praćen frenetičnim aplauzom okupljenih lidera.
Na kraju, jedan od najinteresantnijih skupova visokih svetskih državnika tokom druge polovine 20. veka bila je sahrana Josipa Broza Tita 1980. godine.
I danas mnogi tvrde da Tito nije nimalo slučajno sahranjen ispod ravne bele mermerne ploče, jer je to jedan od osnovnih načina na koji se obredno sahranjuju slobodni zidari, kada, kako to oni kažu, "odu na večni istok".



KUBA

KUBA je vrlo interesantna zemlja, a jedna od njenih zanimljivosti jeste da upravo u ovoj ostrvskoj zemlji masonska štampa izlazi potpuno otvoreno.
Posebno se izdvaja list "Mundo masoniko", koji izlazi veoma dugo.
(NASTAVIĆE SE)