Sahrana kao obred

Piše: Zoran LJ. Nikolić
BELA mermerna ploča ispod koje je sahranjen Broz u mnogima rađa slikovitu asocijaciju, tako čestu u masona, koja se odnosi na obrađen kamen, a baš takav se nalazi na Titovom grobu.
Podsećamo, na veoma sličan način danas počivaju Dositej Obradović i Vuk Karadžić, ispred Saborne crkve u Beogradu.
Brozova sahrana bila je interesantna i po tome što je to bio, kako su zabeležili hroničari, "najveći skup visokih svetskih dostojanstvenika u dotadašnjoj istoriji". Međutim, tu postoji još jedna činjenica na koju mnogi nisu obratili pažnju. Titov pogreb bio je, istovremeno, i jedan od najvećih i najbitnijih skupova slobodnih zidara planete. Na tom okupljanju bili su državnici mnogih velikih zemalja, dabome, ne samo nesvrstanih, a nepobitno je da su mnogi od njih visoko kotirani u masonskom svetu.
Jedan od pikantnih detalja bio je da je tadašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država DŽimi Karter, usled sprečenosti, na sahranu poslao već vidno ostarelu majku. Interesantno, u takvim prilikama se umesto predsednika pojavljuje neko iz visokih političkih krugova, ko adekvatno menja predsednika. U ovom slučaju Karterov gest mogao je da bude protumačen kao izuzetno intiman prijateljski čin, ali nimalo nije zanemarljiva ni činjenica da, unutar duboke slobodnozidarske simbolike, masoni sebe tretiraju kao "decu udovice". Upravo ovaj simbol detaljno razrađuje veliki pisac i nobelovac Herman Hese u knjizi "Demijan". Izlišno je napomenuti da je Hese bio slobodni zidar, i to u Velikoj loži Švajcarske "Alpina", u vreme kada joj je predsedavao jedan od najvećih umova sveta Karl Gustav Jung.
ČAK postoje tvrdnje kako je ceo skup, na određen način mogao da bude opisan i kao masonski obred. Naravno, a u dobro poznatom stilu slobodnih zidara, neupućenima ništa ne privlači pažnju, dok je samim masonima dobro poznato pripadništvo slobodnozidarskom redu.
Tako danas mnogi slobodni zidari ostaju bez odgovora na pitanje da li je Broz bio slobodni zidar. Među različitim obedijencijama, kako nazivaju različite masonske opcije rada, ostaje mogućnost da je Broz bio blizak ovom redu, ali i činjenica da ni samim masonima baš svi podaci vezani za ovo pitanje nisu do kraja dostupni. Odvažnije hipoteze govore u prilog Titovog članstva u posebnom redu bliskom Vatikanu, pa čak i o tome da Broz uopšte nije sahranjen u Kući cveća, već upravo u blizini rimskog pape.
ARGUMENTI kojima masoni pobijaju Titov angažman među slobodnim zidarima vezani su za posleratni period, u kome je masonerija gotovo potpuno nestala sa srpske, odnosno jugoslovenske političke scene.
Pa, ipak, ne može da bude bez značaja činjenica da su mnogi masoni ostali veoma uticajni na politički život posleratne države, jer je Tito i dalje ostao okružen velikim brojem ljudi iz slobodnozidarskog miljea. Tako nije bez značaja njegovo prijateljstvo sa Miroslavom Krležom, koji je pre rata bio mason, a koji je, prema beleškama Zorana Nenezića, na veoma volšeban način bio zaštićen tokom rata. Krležu je posebno štitio Đuro Vranešević, mason, ali i zagriženi ustaša, kojeg su i njegovi saborci "morali da smiruju zbog okorele antisrpske politike".
Možda je još interesantniji angažman dr Ivana Ribara. Kao predratni mason, Ribar se nalazio na mestu predsednika Narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije, a posle svih ratnih preokreta i smene vlasti, gle čuda, eto opet Ribara na čelu skupštine nove komunističke Jugoslavije.


DECA UDOVICE

SIMBOLIKA vezana za "decu udovice" bila je poznata i tokom svetskih ratova. Tada su se masoni često tako predstavljali, što bi im spasavalo glave, jer bi ih na taj način "prepoznavala" "braća" iz neprijateljskog tabora.
(NASTAVLJA SE)