Gradili i rušili

Piše: Zoran LJ. Nikolić
DANAS je potpuno nesporno da su slobodni zidari imali izuzetan uticaj na stvaranje "prve" Jugoslavije, odnosno, prvobitno Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kao i na njen život, kako u unutrašnjoj, tako i spoljnoj politici. Međutim, manje je poznato da su bili prisutni i tokom njene razgradnje i raspada s početka devedesetih godina prošlog veka.
Preciznije rečeno, masoni su prvobitno pokazali interesovanje da se razdvajanje Jugoslavije na "sastavne elemente", odnosno minijaturne osnovne države spreči, ali su valjano dali do znanja i da matično rukovodstvo mora u tom pravcu da preduzme odlučne korake.
Upozorenje je, očigledno bilo bez odjeka. A posledice su danas i te kako dobro poznate...
Bitno je da je po dolasku na vlast Mihaila Gorbačova u Sovjetskom Savezu došlo do sporazuma između sovjetske i američke strane, u kojem je zaključeno da je "međusobno uništavanje iluzorno, i da ne može da prođe bez katastrofalnih posledica po obe strane". Tako je američki politički vrh imao jasne zamisli o tome kako bi svet trebalo da izgleda do kraja 20. veka, kao i razrađene opcije kako do tog cilja stići. Bilo je jasno da će Sovjeti morati značajno da izmene svoju politiku, pogotovo da očuvaju dominaciju unutar svog bloka po cenu velikog ekonomskog iscrpljivanja, koje ovi više nisu lako mogli da podnesu.
TAKO su predstavnici Sovjetskog Saveza i SAD napravili specifičan sporazum, u kojem je već bilo dogovoreno ujedinjenje Nemačke, ali i personalna politika unutar dva politička džina, kao i ko će biti na čelu najbitnijih međunarodnih institucija i organizacija kao što su Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, pa i same Ujedinjene nacije.
U tom kontekstu pozicija Jugoslavije nije bila nimalo beznačajna. Tako je osamdesetih godina formirana posebna međunarodna institucija, koja je imala zadatak da u praksi sprovede ovaj sovjetsko-američki plan uređenja sveta, i koja se zvala CEI HC (Countetrade ehcange international holding companu). Pripreme za formiranje ove agencije počele su 1984. godine, a definitivan dogovor postignut je upravo kad je Mihail Gorbačov stupio na vlast.
Jedan od bitnih zadataka koji je ova međunarodna organizacija imala pred sobom bilo je i rešenje pitanja Jugoslavije. Naime, CEI HC bila je spremna da pomogne opstanak bivše države, dabome, pod uslovima da se unutar zemlje uvede red, kako u politici tako i u ekonomiji.
POČETNI budžet ove organizacije bio je 12,6 miliona ondašnjih dolara, od kojih su obe strane uložile po 50 odsto. Sa sovjetske strane u investiranju ovog projekta učestvovalo je 45 ministarstava i vladinih institucija, a o važnosti onih koji su učestvovali sa američke strane najbolje govori podatak da su tu bile najznačajnije banke i multinacionalne kompanije čiji su svi predsednici bili - masoni.
Koliko su to bili bitni i uticajni ljudi najbolje govori podatak da je jedan od učesnika projekta bila i Federalna agencija američkih rezervi (sa Polom Volkerom na čelu, uz učešće A. Klauzena, direktora Međunarodnog monetarnog fonda i rođenog brata Henrija Klauzena, tadašnjeg komandera Škotskog rituala južne jurisdikcije SAD). Veza ovog tela sa Vladom Sjedinjenih Američkih Država bila je poverena tadašnjem potpredsedniku, a budućem predsedniku SAD DŽordžu Bušu starijem.
Toliko o "nebitnosti" opstanka bivše Jugoslavije za slobodne zidare.

BEZ POSLEDICA
"MEĐUNARODNA pozicija Jugoslavije kao tampon-zone između dva bloka, posle smrti Josipa Broza, koji je bio garant obeju strana i novih američko-sovjetskih odnosa nije više povlašćena i zbog toga vlade, međunarodne finansijske institucije, banke i firme nisu zainteresovane za ulaganja u jugoslovensku privredu. Ekonomska kriza u Jugoslaviji ozbiljna je, i ne može se prevazići bez pomoći sa strane..."
(NASTAVLJA SE)