Odbijena pomoć

Piše: Zoran LJ. Nikolić
PROGRAM CEI HC, koji se ozbiljno pozabavio pitanjem opstanka bivše SFRJ, tako da su se analizom naše situacije pozabavili američko-sovjetski stručnjaci, i to tako što su zaključili da "Jugoslavija predstavlja potencijalno žarište nimalo bezazlene krize, koja nije u interesu ni nje, ukoliko želi da se očuva u postojećim granicama, ali sa potrebnim reformama, kao što nije u interesu međunarodne zajednice predvođene SAD i Sovjetskim Savezom".
Karte su bile bačene na sto, uz komentare koji su govorili i da "dotadašnji razvoj unutrašnjih ekonomskih i političkih procesa u Jugoslaviji pokazuje da ona sama nije u mogućnosti da sve to prevaziđe, pa je odlučeno da joj se ponudi celovit program koji bi joj obezbedio pretpostavke za očuvanje integriteta u postojećim granicama, zasnovan na ekonomskim merama i reformama koje su osnov predloga i mogući reformski model i za druge zemlje sovjetske interesne sfere".
Dakle, već po ovome se vidi da je bivšoj Jugoslaviji bila ponuđena nesvakidašnja prilika da se izvuče iz nimalo lake situacije u kojoj se našla. Već po ponuđenom se vidi - nismo morali da budemo na repu tranzicije, kao što smo to danas, već naprotiv, na njenom samom začetku. Međutim, danas je već dobro poznata "usklađenost" ondašnjih političkih lidera, koja je i dovela do raspada na najgori mogući način.
A čak i taj raspad iz CEI HC su najavili kao opciju do koje će neminovno doći ukoliko njihov program ne bude prihvaćen.
SOVJETSKO-AMERIČKI eksperti su zaključili, na osnovu svih analiza, da su Jugosloveni nemoćni da probleme rešavaju samostalno, pa je predlog sačinjen u dva nivoa. Prvi je bio usmeren na očuvanje Jugoslavije, i to tako "što bi mogao da rezultira u relativno kratkom roku, pozitivnim ekonomskim efektima, koje bi uticale na stabilizaciju stanja i očuvanje celovitosti zemlje". Eksperti su zahtevali primenu ekonomskih i strukturnih reformi, čak su ponudili uvid jugoslovenskoj vladi u sve što su njihove analize pokazale, i šta je neophodno preduzeti da dođe do potpune ekonomske stabilizacije u Jugoslaviji.
Međutim, ona, crna strana medalje takođe je bila bitna, a ona je nosila konsekvence ukoliko plan za stabilizaciju i očuvanje Jugoslavije naše rukovodstvo ne bi prihvatilo. Naime, kako su jasno naglasili, "ukoliko jugoslovenske političke vlasti nisu zainteresovane za uključivanje u CEI HC program, jasno je da se unutrašnja kriza ne može razrešiti. Sovjeti i američka strana će, na osnovu već izrađenih programa, tada poduprediti unutrašnje antagonizme i doprineti raspadu Jugoslavije po nacionalno republičkim šavovima.
PROGRAM ove nesvakidašnje međunarodne agencije pod patronatom elite među najuticajnijim svetskim masonima, rukovodstvo SFRJ je odbilo. Potpuno je izvesno da bi današnjica svake od bivših republika izgledala potpuno drugačije. Jugoslovenski ulazak u tranziciju kao "zemlje lidera", koja bi bila na čelu procesa u koji tek kasnije ulaze zemlje nekadašnjeg istočnog bloka, mnogo lakše bi uveo sve ove zemlje u EU, a izbegle bi se sve patnje i razaranja na čijem udaru smo bili proteklih godina.
Prema informacijama koje je objavio Zoran Nenezić, najuticajniji čovek zaslužan da plan bude odbijen bio je tadašnji predsednik Saveznog saveta za zaštitu ustavnog poretka Stane Dolanc, čovek koji je umnogome "vedrio i oblačio" u posttitovskoj SFRJ. Veoma je bitno i da je u svojim stavovima imao apsolutnu podršku Josipa Vrhovca.
Tako je propala poslednja masonska ideja da se očuva Jugoslavija, zemlja koju su masoni i stvorili.

SEPARATIZAM
ELEMENTI krize koju "Jugosloveni nisu sami u stanju da prevaziđu", prema najavama CEI HC bili su neravnomerna razvijenost republika i pokrajina, ekonomska osnova nacionalizma i separatizma pojedinih republika, neefikasan sistem upravljanja i vršenja centralne i republičkih vlasti, socijalna raslojavanja, korupcija, opšta ekonomska nesigurnost, problem manjinskih etničkih zajednica...

(NASTAVLJA SE)