Sprečavali bombardovanje

Piše: Zoran LJ. NIkolić
PITANJE je: kako funkcioniše današnja masonerija, ko su njeni predstavnici, a neretko se primećuje interesovanje koliko su ovi, potonji, dostojno nasledili prethodnike, poput Živojina Mišića, Stevana Sremca, kraljeva Petra i Aleksandra Karađorđevića, Laze Pačua, Branislava Nušića... Ono što sigurno jeste da su navedena imena ljudi koji su sigurno dokazali kako visok moral, tako i vrhunski patriotizam.

Koja su dela savremenih slobodnih zidara pokazala srpskoj javnosti nešto od uticaja na događaje iz protekle decenije?

Prema nezvaničnim informacijama kojima trenutno manipuliše domaća javnost, uticaj masona naročito je bio bitan tokom bombardovanja SRJ 1999. godine, jer je tada, navodno, francuska strana insistirala kod ostalih saveznika da se ne ruše beogradski mostovi na onako surov način na koji su porušeni novosadski.

Masoni sami tvrde da su u velikoj meri uticali na to da 5. oktobra ne dođe do ozbiljnijeg krvoprolića, koje je već bilo na pomolu, ali se nikako ne može zaboraviti i prvi veliki takozvani demokratski skup, 9. marta 1991. godine.

TADA su slobodni zidari pokušavali da kontaktiraju sa Miloševićevim vrhom i njim lično, kako bi se sprečio haos koji je pretio, kako prestonici, tako i samoj državi. Jedan od najupečatljivijih bardova srpske literature Borisav Pekić, takođe mason, pokušao je da utiče na srpsko rukovodstvo kako ne bi došlo do sukoba. NJegov angažman u slobodnozidarskoj organizaciji tog vremena nije bio nimalo nebitan, zbog visokog autoriteta koji je uživao zbog svog dela.

Tadašnji masoni su kontaktirali sa jednim od lidera tadašnje opozicije Dragoljubom Mićunovićem, ali su tražili i ostale puteve da utiču na Miloševića, što je na kraju rezultiralo oslobođenjem iz zatora prvog čoveka protesta Vuka Draškovića.

NJega je iz zatvora pustio Slobodan Milošević, upravo posle intervencije DŽordža Buša starijeg, na inicijativu Velike lože "Jugoslavija". Izlišno je komentarisati da je lider tada najmoćnije zemlje sveta takođe mason, kao što su to, po pravilu, bili i njegovi prethodnici.

OVA loža imala je kontakte i sa prvim čovekom američke mornarice, admiralom Petrom Karamarkovićem, inače masonom našeg porekla, tokom prve blokade Jadrana 1992. godine. Masoni su dobili uveravanja da nas Amerikanci tada neće bombardovati.

Nimalo zanemarljiv uticaj na tokove moderne masonerije u Beogradu nije i na Pravnom fakultetu, gde je predavao i profesor Andrija Gams. I danas je na Univerzitetu nekoliko bitnih masona, poput Dragora Hibera, dok je sadašnji veliki majstor Velike regularne lože, nastale 1993. godine, profesor Elektrotehničkog fakulteta Srđan Stanković.

Nešto kasnije, formirana je Ujedinjena velika nacionalna loža, na čijem je čelu danas poznati slikar Dragan Martinović, koji se već nekoliko puta oglašavao u javnosti. To je, možda, znak i da će domaća masonerija dati javnosti jasniji znak svog prisustva i postojanja, budući da njeni članovi nisu javno istupali.

Možda je nedavni skup u "Metropolu" samo prvi korak u tom pravcu, koji je nekada ne skrivajući počeo profesor Andra Đorđević, kada je procenio da je slobodno zidarstvo, kojem je pripadao, na udaru.

JAVNA KUPATILA
VEROVATNO nije čudo da su još pre dve godine najpoznatiji među masonima, engleski slobodni zidari, čak započeli posebnu javnu kampanju, kojom su želeli da dokažu kako nisu osobenjaci. Oni su tada organizovali "nedelju otvorenog druženja" sa onima koji nisu u njihovim redovima, a tadašnji portparol Ujedinjene velike lože Engleske DŽon Hamil, i njen nekadašnji veliki sekretar objasnio je da je cilj "javno prihvatanje našeg postojanja". Tada je izjavio da su "predugo, pune tri decenije engleski masoni bili sami sebi najveći neprijatelji".
(NASTAVLJA SE)