Pucnji iz - osvete!

Pišu: Zagorka Uskoković i Srđan Kraljević
DA ĆE ubistvo Željka Ražnatovića Arkana izazvati "tektonske poremećaje" u beogradskom podzemlju znali su gotovo svi. Ipak, niko nije očekivao da će se to desiti tako brzo, krvavo i nadasve - drsko! Ređali su se zločini dotad neviđeni na ovim prostorima. Ubijalo se i u po bela dana. Bilo je to kako zbog "slobodne teritorije", a još više, čini se, zbog - osvete!
Mnogi su u tom opštem "metežu" pokušavali da naplate svoje dugove. Nije bilo nikog ko bi stajao kao "autoritet" i koliko-toliko uspostavio red. Pucalo se na raznim stranama, na sve i svakog. Borba za "kolač" bila je nemilosrdna, kao i "kažnjavanje krivaca za komandantovu smrt". Oružje je utihnulo tek u vreme "Sablje" i nešto kratko posle nje. Ova godina donela je nove obračune zbog "starih dugova". Kraj se još ne nazire.
Arkanova smrt uvela je i novi "recept za ubijanje" na beogradskim ulicama. Pucalo se iz kola u pokretu, obično iz "audija", automatima marke "kalašnjikov", ne birajući ni vreme ni mesto, ne obazirući se na slučajne žrtve... U nekim likvidacijama oružje je ostavljano, a automobili spaljivani nedaleko od mesta smaknuća. Tolika je bila samouverenost zločinaca.
Likvidacije posle Arkanove smrti iznedrile su još jednu, do danas, ustaljenu praksu. Počevši od "Interkontinentala" nije bilo većeg zločina i ubistva nekog od beogradskih kriminalaca, a da umešane prste u to nisu imali policajci. Sa službenim legitimacijama u džepu uvek su bili na drugoj, tamnoj strani, bilo kao telohranitelji-žrtve, zločinci, pomagači ubicama...

JEDNO je pitanje, međutim, i danas bez odgovora - da li su pojedini zločini zaista bili "ostavinska rasprava posle Ražnatovićeve smrti" ili je neko pod paravanom osvete "prebijao" i naplaćivao svoje račune. Možda u svim tim likvidacijama, ipak, ima od svega pomalo.
Bez obzira na razloge, posle Ražnatovićeve smrti ubijeni su i Mirko Tomić Bosanac, Radoslav Trlajić Bata Trlaja, Branislav Lainović Dugi, Zoran Davidović Ćanda i Ivan Stojanović, Zoran Uskoković Skole i Miloš Stevanović, Todor Gardašević, Željko Bodiš Žeks...
Posle pauze od godinu dana usledili su napadi na Zorana Nedovića Šoka i Andriju Draškovića, u kojima su stradali njihovi telohranitelji. Pre manje od mesec dana ubijen je Branko Jevtović Jorga, jedan od ljudi koji se rukovao sa Arkanom tog popodneva 15. januara 2000. kada je u beogradskom Hotelu "Interkontinental" likvidiran Ražnatović i dvojica njegovih prijatelja.
Ko je sve tog dana, oko 17 časova, bio u popularnom "Kontiju" još ispituje sudija Okružnog suda u Beogradu Dragoljub Đorđević. Na optuženičku klupu osmorica njih je selo. Kao ubica označen je golobradi loznički policajac Dobrosav Gavrić, poznat po bliskim vezama sa Zoranom Uskokovićem Skoletom.
Za saučesništvo su optuženi Lozničanin Milan Đuričić Miki i Novobeograđanin Dragan Nikolić Gagi, "junak" knjige o beogradskom i srpskom podzemlju "Kriminal koji je izmenio Srbiju" i akter filma o momcima sa "vrelog" asfalta - "Vidimo se u čitulji". U sudnici broj tri beogradske Palate pravde, sve do smrti u Centralnom zatvoru, sedeo je i Dragan Nikolić Pegla, na osnovu čijeg je svedočenja dobar deo krivične prijave i optužnice bio zasnovan.
Nikolić, a i mnogi pre njega, tvrdili su da je Pegla samo "čuvar Gagijevog automobila" i da izmišlja stvari, ali je ovaj Novobeograđanin, uprkos tome, bio i ostao označen kao čovek koji je ubicu dovezao do hotela, a potom čekao da završi krvavi posao. Na osnovu njegovog kazivanja sklopljen je delić mozaika organizacije Arkanovog ubistva.

PRVI put javno o povezanosti nagomilanih likvidacija na beogradskom asfaltu sa ubistvo Željka Ražnatovića Arkana progovorili su članovi Anketnog odbora Savezne skupštine, kojom je predsedavao Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke. Odbor, međutim, nije osnovan zbog smrti komandanta Srpske dobrovoljačke garde, već zbog istrage o ubistvu Pavla Bulatovića, ministra odbrane, usmrćenog 7. februara 2000. godine u restoranu FK "Rad".
- Veza između Tomićevog, Skoletovog, Ćandinog i još nekih ubistava posle Arkanove smrti jeste što su "urađena" profesionalno - ispričao je članovima Anketnog odbora potpukovnik Mijodrag Gutić, tada načelnik Trećeg odeljenja Uprave kriminalističke policije SUP u Beogradu, zaduženog za rešavanje krvnih i seksualnih delikata.
- Na koga se sumnjalo da ih ubija, s obzirom na to da su oni već imali ruke umazane krvlju i bili sumnjivi za neke likvidacije, a reč je o najgorim kriminalcima? - upitao je Šešelj.
- Osnovana sumnja je bila da je to zbog Arkanovog ubistva - kratak je bio potpukovnik MUP.
- To svi znamo. Da li je u pitanju osveta ili prikrivanje tragova - insistirao je vođa radikala.
- Pre svega osveta - jasno je odgovorio Gutić.
Nekoliko dana posle Arkanove smrti u beogradskom podzemlju nagađalo se ko je sledeća žrtva. Mnogi su bili uvereni da će taj zločin, koji je tek trebao da se dogodi, biti povezan sa trostrukim ubistvom u "Interkontinentalu".
Pogrešili su. Ubijen je čovek koji nije imao nikakve veze sa sumnjivim poslovima, a kamoli sa bilo kojim zločinom. Ubijen je vojni ministar - Pavle Bulatović.
Obe smrti imale su, bar u početku, bar nešto zajedničko. U oba slučaja sumnjiv je bio Mirko Tomić Bosanac!

"ZEMUNCI"
DANAS, već se uveliko na suđenjima u Specijalnom sudu za organizovani kriminal i u Okružnom sudu u Beogradu priča o povezanosti mnogih likvidacija sa smrću Željka Ražnatovića. Svedoci saradnici i optuženi članovi "zemunskog klana" Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma, od kojih je većina i optužena za počinjena zlodela, govore o tim ubistvima kao o osveti za likvidaciju komandanta.
(NASTAVLJA SE)