Rafal iz - osvete!

Pišu: Zagorka Knežević i Srđan Kraljević
SMRT Zorana Uskokovića Skoleta donela je svojevrsno zatišje na beogradskim ulicama. Kao da su se zločinci umorili. Ipak, sledeća, 2001. godina donela je obrt situacije. Na meti likvidatora našli su se Arkanovi prijatelji. Opet je u pitanju bila osveta, ali druge, čini se, do tada napadane strane. Žrtve su uzvratile udarac.
Ni najnoviji sudski procesi ne mogu da prođu bez podsećanja na krvavi januar 2000.
- Bio sam u Rusiji kada su se događala ubistva na beogradskim ulicama - pričao je nedavno Milorad Ulemek Legija u Specijalnom sudu u Beogradu. - Tek kada sam se vratio u zemlju saznao sam da je Skole ubijen. Čuo sam da je bilo jurnjave po Rakovici, da su "tigrovi" osvetili Arkanovu smrt, ali nijedan pripadnik Srpske dobrovoljačke garde ništa o tome nije hteo da priča.
Ulemek je objasnio i da se spekulisalo o tome da je Ražnatovića osvetio njegov kum Bombona (Milan Đorđević, prim. aut.). Legija je, takođe, bio ubeđen da je Skole ubijen zbog osvete i dodao:
- NJegovo ime često se vezivalo za poslove u Makedoniji, a govorilo se i da je novac za Arkanovu likvidaciju stigao sa tog mesta.
Koliko god da je Skoletova likvidacija bila spektakularna, ništa manje surova nisu bila ni ubistva Ražnatovićevih kumova i prijatelja. Iz zasede, 11. marta 2001. godine, pred maloletnim sinom Nenadom, izrešetan je Milan Đorđević (50), poznatiji kao Bombona. Kuma Željka Ražnatovića, kojem je krstio decu, Anastasiju i Veljka, likvidirala su dvojica napadača maskirana "fantomkama". Pored njega, ubijeni su Dušan Milovanović (46) i Miloš Roknić (49).
NEPOSREDNO pre pucnjave, njih četvorica bila su na malom fudbalu. Posle utakmice, krenuli su automobilom "reno tvingo" ka Bomboninoj kući u Ulici Nikole Sovilja. Međutim, kada su kolima, iz Ulice gospodara Vučića skrenuli, iz zaklona su izleteli napadači naoružani "kalašnjikovim" i pištoljem kalibra 9 milimetara.
Rafali su iznenadili sve u "renou". Ubice su bile nemilosrdne. Ispaljen je ceo okvir iz automata (30 metaka) i još desetak hitaca iz pištolja. Milovanović i Roknić ubijeni su na mestu, dok je Đorđević, koji je telom zaštitio petnaestogodišnjeg sina, preminuo u Urgentnom centru. Za to vreme ubice su bežale "audijem".
Pukovnik Srpske dobrovoljačke garde Mihajlo Ulemek ocenio je da je napad na Đorđevića i njegove ljude nastavak rata podzemlja protiv Arkanovih gardista, koji su bili spremni da pomognu da se dođe do istine o smrti Ražnatovića.
- Ovo ubistvo je pokazalo da su protivnici Arkana još jaki - naveo je pukovnik SDG. - Oni imaju dobre pozicije u Beogradu, čak i u samoj policiji. Imaju i novca da organizuju likvidaciju Arkanovog kuma.
Arkan i Bombona bili su nerazdvojni prijatelji od detinjstva. U Evropi su zajedno "radili", a priča se da je Đorđević pomogao kumu da pobegne iz zatvora u Švedskoj. Po povratku u Jugoslaviju, Đorđević se okrenuo uglavnom legalnim poslovima, a Ražnatovićev biznis mahom je bio na ivici između neleglanog i legalnog. Oni prvi poslovi često su bili brojniji od zakonitih, jer je i zarada bila daleko veća.
Posle smrti Bombone, desne ruke komandanta SDG i njegovog najpoverljivijeg čoveka, beogradskim podzemljem su se ispredale priče o dva moguća motiva. U prvi - trgovinu, odnosno unosne poslove kojima se bavio, malo ko je verovao. Većina, ipak, bila je za drugu varijantu. Bombonu, dugogodišnjeg saradnika Službe državne bezbednosti, ubili su osvetnici druge strane - sledbenici onih koji su likvidirani pod sumnjom da su umešani u smrt njegovog kuma.
Neposredo pre smrti, Đorđević se i poverio bliskim prijateljima da mu se "sprema nešto i da zna odakle duva vetar". Navodno, govorilo se i da će se pojaviti na suđenju ubicama svoga kuma. Kao svedok u Okružnom sudu u Beogradu raskrinkao bi mnoge "kombinacije" u odbrani tada osumnjičenih i uperio bi prstom u naručioce zločina u elitnom beogradskom hotelu.
TAJNA Đorđeviđeve likvidacije ostala je do danas ne otkrivena. Nisu ga ubili "zemunci" Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma. Ni nagrada MUP Srbije od 300.000 nemačkih maraka nije dovela do informacija koje bi rasvetlile "misteriju Bombona".
Sledeća žrtva među Arkanovim prijateljima, sedam meseci kasnije, bio je Slavko Mijović - Mija Pijuk. Na identičan način kao i njegov prijatelj Milan Đorđević izrešetan je mecima iz "kalašnjikova". Zaštićen gustom maglom i mrakom ubica je prišao Mijoviću (49) kada je otključavao vrata džipa "micubiši pajero", parkiranog na prilaznoj stazi restorana "Čukarički", u Ulici beogradskih bataljona.
Tog 18. oktobra ubica je ispalio 30 hitaca i pored Mijovića, pogodio i slučajnu žrtvu - Žarka Petronijevića, gosta obližnjeg kafića "Balantajn", koji je preminuo u bolnici od posledica ranjavanja. Zašto je te noći zločinačka ruka zadrhtala i pored mete, pogodila i nedužnog mladića, nagađa se i danas.
Mija Pijuk bio je, takođe, vrlo blizak sa Arkanom. Zajedno su krenuli u SDG. Mijović je do 1993. godine bio zamenik komandanta, a zatim je napustio jedinicu. Kažu da se sa Ražnatovićem mirno razišao oko "tigrova", ali i da su nastavili da blisko sarađuju na drugim, mahom poslovnim poljima.
Zašto i da li je Mijović smetao komandantovim neprijateljima? Odgovor na ovo pitanje ni danas se ne može precizno dati. Bio je jaka ličnost i malo je verovatno da je, kako se objašnjavalo, sa Bombonom organizovao "osvetnike". Ipak, nekome je smetao. Možda je to što je bio dobar sa Arkanom bio samo dodatni teg na tasu grehova koje su mu sabrali neprijatelji.

RAPORT
- KOMANDANTE, završeno je! - ovim rečima, navodno, "Arkanovi osvetnici" salutirali su mrtvom vođi kraj njegovog groba na Novom groblju u Beogradu posle ubistva Zorana Uskokovića Skoleta.
O ovome je nedavno u Specijalnom sudu svedočio Nikola Bajić, optužen za pripadništvo "zemunskom klanu".
(NASTAVLJA SE)