Na nišanu i u zatvoru

Pišu: Zagorka Uskoković i Srđan Kraljević
KONTROVERZNI biznismen Andrija Drašković, u toku svoje dvadesetogodišnje karijere, mahom sa one strane zakona, stekao je puno neprijatelja. Pojedini mu poodavno žele smrt, a i on sam je okrvavio ruke.
NJegovo ime mnogi su pominjali i oko organizacije trostruke likvidacije u hotelu "Interkontinental", a planirao je, kako je posvedočio i bivši načelnik tajne srpske policije Radomir Marković, i ubistvo predsednika Srpske radikalne stranke dr Vojislava Šešelja (!). Draškovića su mnogi držali na nišanu, a on je tvrdio da su čak i u zatvoru - gde je ležao zbog ubistva Surčinaca Zvonka Plećića Pleće - pokušali da mu dođu glave.
Pored Arkanove, Plećićeve, planiranja Šešeljeve, sumnjičili su ga i za likvidaciju vođe surčinskog klana Zorana Šijana. Sve zamke je uspeo da izbegne. Ipak, ubistvom kuma Todora Gardaševića poslata mu je ozbiljna opomena.
Kum Andrije Draškovića Todor Gardašević ubijen je 5. jula 2000. godine, oko 20.50, na Dunavskom keju kod hotela "Jugoslavija". Dok je išao ka svom parkiranom automobilu "opel omega" prišala su mu dva napadača.
- Gde si?! Dugo se nismo videli - rekao je jedan od mladića.
Rukovali su se, a drugi mladić, koji je sve vreme ćutao, izvukao je pištolj i zapucao. Tri od četiri metka pogodila su ovog Budvanina. Ubice su posle zločina pobegle ka Zemunu. Mnogo godina kasnije saznalo se da su Gardaševića ubili "vojnici" Dušana Spasojevića Šiptara, koji su tu, kao i mnoge druge likvidacije, detaljno opisali tokom policijske akcije "Sablja".
BUDVANSKI biznismen, koga su zvali i Toša Snaga, bio je u mladosti sportista i jedno vreme je igrao košarku u lokalnom KK Mogrenu. U Beogradu je živeo petnaestak godina i važio je za snalažljivog čoveka u poslovnim vodama. Držao je i restoran u Budvi, a vodio je i važan deo poslova svoga kuma Draškovića. Bio mu je desna ruka.
- Ubili su mi kuma koji ni mrava nije zgazio, samo zato što je bio uz mene - ispričao je kasnije Andrija Drašković. - Prijatelje mi ubijaju čim ih predsednik radikala Vojislav Šešelj spomene na televiziji. Neko mi sve vreme "pakuje stvari".
I tada se nagađalo da je ubistvo Gardaševića ustvari prvi korak ka likvidaciji samog Draškovića. Spasao ga je jedan drugi zločin. Ovog puta on je bio taj koji je povukao oroz. I ne samo on, već i njegov drugi kum Aleksandar Golubović Batanko.
Zločin u poznatom restoranu "Rojal Knez" dogodio se 11. septembra 2000. godine. Drašković je sa tadašnjom nevenčanom suprugom Elenom Mijatović i Golubovićem bio na ručku. U samom restoranu, a i ispred, bilo je njegovo obezbeđenje. U jednom trenutku naišao je Zvonko Plećić koji je bio pod uticajem alkohola.
Surčanac je prvo seo za šank, a onda, kada je ugledao društvo za stolom u uglu, prišao im i počeo da se svađa. Optuživao je Draškovića da mu je ubio prijatelja Zorana Šijana, jugoslovenskog proslavljenog kik-boksera. Šta se tačno posle dogodilo postoji samo verzija Draškovića, njegove nevenčane supruge i kuma Golubovića, dok su konobari na suđenju ćutali.
Tvrdili su da ništa nisu čuli ni videli, u ionako tihom restoranu. Interesantno je da su direktni akteri tvrdili da je bilo svađe, ali ipak niko od osoblja "ništa nije čuo", iako je prepirka trajala gotovo pola sata. Posle zločina Drašković i njegovo društvo se pokupilo i pobeglo. Policija im je ubrzo ušla u trag u jednoj kući na Voždovcu i pohapsila ih. Tada je nađeno i "brdo" oružja u domu Elene Mijatović, u centru Beograda, u kojem je ona živela sa Draškovićem. Deo naoružanja iste večeri bio je odnet u obližnju kuću, kod Elenine komšinice i prijateljica. Pripadnici SUP Beograd su sve zaplenili.
OD samog početka policija je bila uverena da su Drašković i Golubović sa umišljajem ubili Plećića - s leđa! Takva krivična prijava je i napisana. Na prvom suđenju, Krivično veće Okružnog suda u Beogradu proglasilo ga je krivim i osudilo na devetoipogodišnju robiju.
Na ovakvu odluku suda žalili su se advokati, ali i tužilac. Vrhovni sud preinačio je presudu i dodao Draškoviću još dve i po godine, ukupno 12 godina zatvora. Onda je krenula pravna rašomonijada. Upućena je žalba Saveznom sudu koji je ukinuo presudu i naložio novi proces.
Usledio je neverovatan obrt. Isti sudski veštaci, koji su na prvobitnom suđenju tvrdili da je Plećić ubijen s leđa, a potom "overen" - sada su promenili "ploču". Ostavljena je mogućnost da se u sekundi okrenuo, a kad je počeo da pada da ga je jedan od metaka pogodio u potiljak! Interesantno je i da se nije znalo ko je konkretno kriv za Plećićevu smrt - Drašković ili Golubović, jer su obojica pucala!
Javnost je bila zgranuta. Mnogi su sumnjali u verziju veštaka, jer je sve hice Plećić dobio u leđa i potiljak. Ipak, presuda je ostala, a reakcija ne samo "surčinaca", već i "arkanovaca" bila je gotovo istovetna:
- Pravda svakog stiže kad-tad!

JORGA UBIO ŠIJANA?
U BEOGRADSKOM podzemlju od samog početka, a poslednjih godina sve intenzivnije, ubistvo vođe surčinskog klana Zorana Šijana povezivano je sa Zoranom Uskokovićem Skoletom i Andrijom Draškovićem. Poodavno se šuška i da je ubica bio Branko Jevtović Jorga, koji je tu likvidaciju odradio po nalogu gore navedene dvojice.
(NASTAVLJA SE)