Šiptari samo silom

Piše: dr Stanko Nišić
POSLE društvenog haosa u Albaniji (1996/1997. godine), pod vidom reorganizacije vojske Albanije, NATO je izveo više vežbi na teritoriji Albanije. Te vežbe su iskorišćene i za organizaciju pomoći teroristima na Kosmetu. Umešanost Albanije u terorističke aktivnosti na Kosmetu je tolika da se s pravom može tvrditi da je i Albanija izvršila terorističku agresiju na SRJ.
Glavne terorističke snage bile su locirane u rejonu Drenice i Podujeva, težišno pored glavnih komunikacija duž kojih su izvršili utvrđivanje. Tokom 1998. i 1999. godine, do agresije NATO na SRJ, OVK je bila organizovana u operativne zone, manevarske brigade i teritorijalne jedinice. Zadatak manevarske strukture bile su teroristička dejstva na čitavom prostoru Kosmeta. Prostornu komponentu OVK činili su sami meštani sela. NJihov zadatak je obuhvatao teroristička dejstva u lokalnoj zoni, kao i logistička podrška manevarskim jedinicama OVK.
Najveću količinu naoružanja i vojne opreme OVK je nabavila na "crnom tržištu", naročito iz Albanije 1996/1997, kada je iz vojnih skladišta oteto oko 650.000 komada raznog oružja. Deo naoružanja i opreme nabavljen je ilegalnim kanalima u delovima bivše SFRJ, u zapadnim i islamskim zemljama i prebacivan ilegalno preko jugoslovensko-albanske i jugoslovensko-makedonske granice. Pored pešadijskog naoružanja, snage OVK raspolagale su i izvesnim kontingentom topova, minobacača, protivtenkovskih i protivavionskih raketa, ručnih bacača i bombi, te kvalitetnim sredstvima veze.
OBUKA jezgra OVK realizovana je u centrima za obuku u Albaniji, Nemačkoj, Turskoj, Hrvatskoj i drugim zemljama. Prema britanskom dnevniku "Juropijen", od 22. septembra 1998. godine, nemačka civilna i vojna obaveštajna služba bile su angažovane u obučavanju i opremanju albanskih terorista radi učvršćivanja nemačkog uticaja na Balkanu.
Šef nemačke obaveštjne službe (BND) Hans Jeger Gajger odlučio je da u Tirani formira najveći obaveštajni centar BND. Agenti BND su vršili i izbor komandnog kadra za OVK između oko pola miliona Albanaca iz SRJ u Albaniji. "Juropijen" završava mnogobrojne argumente u vezi angažovanja BND tvrdnjom da se centar za finansiranje obuke OVK nalazio upravo u Nemačkoj. Zar to nije dovoljan dokaz u prilog konstataciji o tome ko je sve bio na spisku agresora na SRJ.
U dugom nizu godina priprema za eskalaciju nasilja na Kosmetu, separatistički pokret je sopstvenim kanalima obezbeđivao finansijska sredstva za realizaciju svojih ciljeva. Ubirali su porez od Albanaca koji rade u inostranstvu ("3 odsto za nezavisno Kosovo" i "Domovina zove"), na koji način je prikupljeno oko milijardu i 250 miliona DM. Prikupljali su priloge od samih Albanaca na Kosmetu i nalozima za samostalu kupovinu oružja za prostornu strukturu OVK. Značajan izvor sredstava za nabavku oružja bila je i albanska narko-mafija.
U sukobu sa jedinicama MUP-a Srbije i Vojske SRJ 1998. godine deo naoružanja i opreme je oduzet od terorista, ali je velika količina zakopana u bunkerima i tako zatekla dolazak snaga NATO na Kosmet nakon bombardovanja SRJ 1999. godine. Pomoć albanskim teroristima naročito u navigacionoj opremi i sredstvima veze ostvarili su iza sebe i neki članovi "Verifikacione misije OEBS". Tako se pokazala opravdanom sumnja u mogućnost manipulacije ove misije u korist albanskih separatista.
ALBANSKIM separatistima nije išlo u prilog nikakvo političko ili diplomatsko rešenje krize, nego su po svaku cenu, slično Aliji Izetbegoviću u BiH, izazivali oružane sukobe kako bi izdejstvovali intervenciju NATO. Tako su albanski teroristi samo u toku 1998. godine izveli 1.885 terorističkih akata na prostoru Kosmeta i juga Srbije, od čega i 327 napada na svoje sunarodnike neistomišljenike. U tim napadima ubijeno je 77 lica, ranjeno 72 i kidnapovano 111 osoba.
Samo u periodu između 13. oktobra i 30. novembra 1998. godine, dakle, nakon potpisivanja sporazuma o političkom rešenju problema između tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića i američkog izaslanika Ričarda Holbruka (13. oktobra 1998), izvršili su 310 terorističkih akata. Tada je iz zasede ubijeno devet policajaca MUP-a Srbije i 30 ranjeno. Od šest ubijenih civila četvorica su bili Albanci.
Da su albanski separatisti bili rešeni da idu u beskompromisni sukob sa državom vidi se i po obimu njihovih terorističkih napada na pripadnike Vojske Jugoslavije. U toku 1998. godine izvršili su 356 oružana napada na pripadnike VJ, od čega 195 u graničnom pojasu prema Albaniji i Makedoniji. U tim napadima bilo je 37 poginulih, 102 ranjena i tri kidnapovana vojna lica.
Karakteristično je da su sva dejstva OVK medijski eksploatisana na sredstvima informisanja Republike Albanije, listova samozvane Republike Kosovo i nekim stranim TV kućama. Pri tome su objavljivani autentični video i foto zapisi sa mesta događaja, što znači da su se predstavnici medijskih kuća, sa adekvatnom opremom, nalazili među pripadnicima OVK.

(Kraj)