Podela oružja

Piše: Vladica Krstić
BILA je to ne previše hladna zimska noć. Mnogi su čekali narednu 1992, znajući da neće doneti ništa dobro. Ako bude nalik staroj, neće valjati, mislili su padobranci smešteni na mostarskom aerodromu. Daleko su od svojih porodica, ali ipak nalaze mesta za veselje. NJih trojica su se izljubili nešto ranije sa drugovima, poželevši im srećnu Novu. Krenuli su na zadatak. Trebalo je da to bude rutinska kontrola. Niko nije slutio da će za njih to biti jedna veoma duga i neizvesna noć.

Na putu ka obližnjem hrvatskom selu, ispred jedne kafane, čekalo ih je neprijatno iznenađenje. Okupio se veliki broj ljudi. Svi muškarci. Iz gepeka jednog vozila pretovaruju puške i odvoze dalje. Svako svojoj kući, reklo bi se. Patrola padobranaca ih zatiče na delu. Zastadoše na bezbednoj udaljenosti da osmotre šta se događa.

Mrak nije dozvoljavao da se sve dobro vidi, ali je i to što su spazili bilo dovoljno sumnjivo. Nije bilo druge nego da patrola siđe do njih.

U Bosni i Hercegovini bilo je to vreme ni rata ni mira. Međunacionalne tenzije su podignute do neslućenih razmera, ali otvorenih sukoba nema. Vojska je tu kao neka mirotvorna tampon-zona.

- Bila je skoro ponoć. Dogovaramo se da jedan siđe do njih i vidi šta se dešava. Drugi iz patrole je ostao u senci zaklonjen, a treći se vratio u bazu i obavestio ostale o tome šta se dešava. Radio-uređaje nismo hteli da koristimo - priča jedan od učesnika događaja.

TEK kada je sišao do kafane, shvatio je da je ušao u veliku neizvesnost. Bili su sto ekstremisti HDZ-a i delili su oružje svojim sunarodnicima, koje je, kako se kasnije ispostavilo, trebalo da posluži da se za vreme pravoslavnog Božića napadne susedno srpsko selo.

- Bili su izuzetno neljubazni i odmah je bilo jasno da me neće pustiti tako lako da izađem odatle. Nisam bio u prilici da onom iz obezbeđenja javim šta se dešava, već je jedino ostala nada da ćemo biti na istim talasnim dužinama i da ćemo isto rezonovati. Ne mogu da kažem da me sve to vreme nije bilo strah, ali sam se trudio da delujem smireno u nadi da će moji drugovi pravilno da reaguju.

Padobranci u bazi ozbiljno su shvatili poziv trećeg iz patrole i bilo im je potrebno neko vreme da se organizuju i dođu. U međuvremenu, hrvatski civili, pripadnici HDZ, koji su se naoružavali za neku akciju, koristili su svoju brojčanu nadmoć. Situacija im je dozvoljavala da ispolje svoju drskost.

- Bili su uporni u tome da ne možemo otići. Morao sam da uđem u kafanu, ali ni oni nisu morali da znaju sve ostalo. Naše pojavljivanje je moglo da iskomplikuje njihovu planiranu akciju. Imao sam mogućnost da pozovem kolegu koji je ostao napolju i na taj način kupim za nas određeno vreme. Sve je zavisilo od trećeg, koji se vratio u bazu.

Zajedno su otišli u drugi deo sale, u poseban separe. Čim su seli, zatvorili su prostoriju. Prvi deo sale bio je pun naoružanih i neprijateljski nastrojenih ljudi. Prisiljavali su padobrance da ostave puške, pištolje i bombe na stranu. Tobože su dobri i oružje je nepotrebno, mada se očigledno naoružavaju da bi učinili neko zlo. U mostarskom kraju je nekoliko oficira već bilo kidnapovano, pa su padobranci znali da se, u najboljem slučaju, to i njima može dogoditi.

Najpre su u kafanu ušla tri padobranca kao posebna patrola koja je pozvana da vidi šta se tu događa i predstavili su se kao vojnici s kojima se može pregovarati. Naravno, "hadezeovci" su i njih primili, jer to su opet bila samo dva-tri nova vojnika bez nekog specijalnog naoružanja i opreme na sebi i koji nisu imali šanse protiv pune kafane.



RIZIK

IŠLI su tu i piće i meze. Svi smo sedeli za istim stolom, a pregovori su potrajali relativno dugo. Oni su i dalje bili uporni da ostavimo naoružanje i bili su izuzetno arogantni. Otkrili su svoje namere i rekli nam šta su hteli da urade sa oružjem. Cilj im je bio da napadnu susedno srpsko selo za Božić i naprave pokolj. To je bio jasan znak da uopšte nemaju nameru da nas puste odatle. Naravno da nismo hteli da se odvojimo od svog naoružanja, jer smo znali da će jedino tako pregovori potrajati još neko vreme. A i njima je bilo jasno da nećemo svoju kožu jeftino prodati, pa nisu smeli previše da rizikuju.
(NASTAVLJA SE)