Spasavanje vojnika

ZA sve to vreme harmonika vrata su se otvarala nekoliko puta i uvek je provirivao neko nepoznat. Padobranci su znali da iz te kafane neće moći tek tako da išetaju. Vreme je prolazilo, pregovori su potrajali. Neizvesnost je napinjala živce do neslućenih razmera. Jedina nada bila je da će sakriveno pojačanje povući mudar potez.

U jednom trenutku harmonika vrata su se opet otvorila, ali je sada provirio poznati lik - padobranac. Osmehnuo se i opet zatvorio vrata.

- Mogao sam samo da pretpostavim šta se dešavalo ispred, ali unutar tog separea nisam ništa čuo. U svakom slučaju, kada smo krenuli i uz lažnu ljubaznost propuštali jedni druge, ko će pre da otvori vrata i uđe u glavnu salu kafane, u njoj smo zatekli padobrance kako mirno sede. Svi naoružani civili ispred kafane i u kafani već su bili pohapšeni bez ikakve buke i galame. Nije bilo ni nagoveštaja da se išta dešava ispred tih vrata i oko kafane.

Borbeni zadaci 63. padobranske brigade u rejonu Mostara i široj okolini vezani su za dva perioda. Prvi je trajao od dolaska u Mostar, kontrola aerodroma i heliodroma, pa sve do izbijanja rata u Bosni i Hercegovini. Tada su se obavljali zadaci borbenog obezbeđenja objekata tadašnje JNA i službe traganja i spasavanja oborenih pilota.

Drugi period čine intenzivna borbena dejstva tokom kojih su padobranci imali žrtve. Padobransku borbenu grupu činili su starešine, vojnici, malobrojni vojnici po ugovoru i pripadnici rezervnog sastava.

Jedna akcija, ipak, zaslužuje posebnu pažnju. Reč je o izvlačenju vojnika, starešina i članova njihovih porodica iz opkoljene kasarne u Čapljini, koja je danima bila pod žestokom vatrom protivnika.

NJoj je prethodila slična akcija, kada su iz jednog isturenog vojnog objekta spasavani vojnici iz okruženja. U tom slučaju manja padobranska grupa je prešla čamcem na drugu obalu Neretve, koja je figurirala kao granica zaraćenih strana. Uz određenu vatrenu podršku, koja je imala za cilj odvraćanje pažnje protivnika, ta manja grupa je uspela da dođe do opkoljenih vojnika, a zatim ih istim tim čamcem prevede na drugu stranu. Zbog smelosti i umeća koje su padobranci do tada pokazali izabrani za narednu "nemoguću misiju".

PORUČNIK DŽo je već imao autoritet prekaljenog borca. Mlad, hrabar, neustrašiv. Svojom pronicljivošću i mudrim nastupom umeo je da nametne mišljenje i starijima od sebe. Verovatno je zbog tih osobina bio izabran da preuzme odgovornost i izvede akciju koja će ući u anale specijalnih dejstava.

Sa zadatka je vraćen u Niš gde je primio novo naređenje, i sa tri aviona se uputio u Mostar.

- Mali, proceni koliko ti padobranaca treba da izvučeš ljude iz opkoljene kasarne i kako misliš da to izvedeš? - izdao mu je zadatak general Momčilo Perišić, tadašnji komandant Korpusa u Hercegovini.

DŽo je znao da je reč o kasarni u Čapljini, gde su hrvatske paravojne formacije desetak dana držale pod neprekidnom vatrom oko 200 vojnika, starešina i članova njihovih porodica. Okupio je 27 padobranaca, uglavnom rezervista, koji su imali veliko borbeno iskustvo. I kako to biva na zadacima gde je vrlo mala šansa da se borac vrati živ i zdrav, postavljen je jedan od osnovnih uslova - dobrovoljnost. DŽo ih je sve lično poznavao i imao je poverenja u njih.

- Upozorio sam svoje vojnike da ukoliko bilo šta progovore o toj akciji, bilo kome, treba da znaju da smo istog časa provaljeni. U tom slučaju protivnik će nas dočekati spreman i svi ćemo izginuti. Zato se potrudite da niko i ne posumnja da se bilo kakva akcija sprema - seća se DŽo.




PLAN

UBRZO je izneo plan pretpostavljenima, čija je osnova bila iznenađenje.

- Potrebno mi je devet transportnih helikoptera Mi-8 sa po tri člana posade. Jedan će biti komandni, u kojem će se nalaziti 12 padobranaca u ulozi službe za traganje i spasavanje za slučaj da neka letilica bude oborena. U ostalih osam biće po dva padobranca. Jedan da pomaže ljudima da se ukrcaju, a drugi kao borbeno obezbeđenje i za slučaj da je nešto od borbenih sredstava koja ostaju u kasarni potrebno minirati ili onesposobiti.
(NASTAVLJA SE)