Nov zadatak brigadi

Piše: Vladica Krstić
UŠAVŠI u sastav Treće armije sredinom avgusta 1999. godine, zadaci 63. padobranske brigade težišno se usmeravaju ka stanju na jugu Srbije i u Kopnenoj zoni bezbednosti.

Kopnena zona bezbednosti uspostavljena je posle potpisivanja Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu i usvajanja rezolucije br. 1244 Saveta bezbednosti. Svojevrsna zona širine pet kilometara od administrativne linije sa Kosovom i Metohijom bila je demilitarizovana, a u zoni širine 25 kilometara bili su zabranjeni letovi. Ta zona je uspostavljena kao svojevrstan bezbednosni tampon između naše vojske i međunarodnih snaga bezbednosti Kfor i Unmik na Kosmetu.

U Kopnenoj zoni bezbednosti nisu se mogle nalaziti vojne i policijske snage, izuzev ograničenog pristupa međunarodnih snaga bezbednosti na Kosmetu prema albanskim teroristima, došlo je do prenošenja terorizma na područje juga Srbije. Najpre su se organizovano ubacivali teroristi, naoružanje, municija, minsko-eksplozivna sredstva i teroristička oprema, a potom su otpočeli i oružani napadi na pripadnike policije i građana.

To je bio jasan znak da za 63. padobransku brigadu neće biti mira. Kmadant Treće armije hitno ojačava Prištinski korpus delovima 63. padobranske brigade, a odmah je otpočelo i planiranje za obavljanje naređenih zadataka. Nije proteklo ni godinu dana od završetka rata i povlačenja sa Kosova i Metohije, a padobranci su s proleća 2000. godine dobili novo naređenje za borbeno angažovanje.

DO eskalacije terorizma na jugu Srbije došlo je već s jeseni, tačnije 21. novembra 2000. godine. Tada je veća grupa albanskih terorista napala policijske položaje u okolini Dobrosina, Lučana, Končulja i Malog Trnovca, sve u opštini Bujanovac. U tim napadima poginula su tri i ranjena četiri pripadnika MUP Srbije. Time su albanski teroristi zaposeli većinu sela u opštinama Bujanovac i Preševo i držali ih pod svojom oružanom kontrolom, a policija je bila prinuđena da napusti Kopnenu zonu bezbednosti. Usledilo je hitno ojačavanje policijskih i vojnih sastava i preduzete su mere i aktivnosti za slamanje terorista.

U prve borbene sukobe sa teroristima padobranci su stupili 19. januara 2001. godine, u rejonu Golemog brda, nedaleko od Preševa. Taj objekat je bio veoma značajan sa stanovišta bezbednosti, jer je pružao mogućnosti teroristima da direktno ugroze magistralni pravac između Srbije i Makedonije. Tokom jednog od prvih oružanih sukoba ranjen je čelni izviđač Dražen Radovanac, dvadesetogodišnji pripadnik rezervnog sastava. On je prvi naleteo na zasedu šiptarskih terorista. Jedan metak je pogodio u pušku, a potom rikošetirao u koleno. Dražen je, iako ranjen, prihvatio borbu i uspeo da se odbrani. Nakon kratkotrajnog okršaja i međusobne razmene vatre, teroristi su se razbežali.

Rejon Golemog brda nalazi se na samom obodu Kopnene zone bezbednosti, pa nije postojala politička i vojna odluka da se on trajno posedne. Nedelju dana kasnije, odobreno je da taj vis kontrolišu naše snage i padobranci su 26. januara ponovo krenuli da osujete namere terorista. U tom pokušaju poginuo je pripadnik rezervnog sastava Dragan Dimitrijević iz Beograda. Njegova smrt izazala je veliku pažnju medija i šire javnosti, pošto je bio radnik Radio-televizije Srbije, a ujedno i prvi pripadnik Vojske Jugoslavije koji je nastradao u sukobu sa teroristima na jugu Srbije. U nastavku borbe, padobranci su uspeli da ovladaju Golemim brdom i omoguće dovođenje jačih snaga bezbednosti radi kontrole aktivnosti terorista.

Nakon stabilizacije situacije, izvan Kopnene zone bezbednosti, otpočeli su pregovori između Koordinacionog tela Savezne i Republike Vlade sa NATO-om i Kforom. Ti pregovori imali su za cilj da se organizuje ulazak naših snaga bezbednosti u KZB, čime je poslata odlučna poruka teroristima da jug Srbije nije "poligon za terorističke kampove i baze".

(KRAJ)