Špijun i knjaz

Piše: Milovan VITEZOVIĆ
O TOME da je knez Miloš dobio poseban poziv za sveopštu Slovensku skupštinu u Pragu izveštavao je iz Beča u Beograd Milivoje Petrović Blaznavac Stevana Knićanina, vojnog ministra Kneževine Srbije, pismom datiranim 28. aprila 1848. uveče: "Dalje pokazao mi je knez Miloš poziv koji je iz Praga specijalno dobio, da na tu skupštinu ide, i ja sam se uverio da je baš na njega adresiran, pošto stoji ovako: `NJegovoj Svetosti Gospodaru Milošu Obrenoviću Knjazu Srpskom`. Kaže da ga je dobio preko popa ruskoga, i da će na pet-šest dana ranije ići, negoli skupština počne. Ovo je, veli, važna skupština, i ona što uradi, onako mora biti, jer tu ima umešanih i krunisanih glava, radujući se pri tom što će se slovenstvo da digne, kako se on nije mogao nadati. Sad, šta u ovom leži, to Bog zna!"

Šta u tome leži, trebalo je u Srbiji da odgonetne Stevan Knićanin. Stevan Petrović iz Knića, po kojem je nazvan Knićanin, u vreme vlade kneza Miloša 1836. godine bio je načelnik sreza jaseničkog u okrugu smederevskom, a potom načelnik samog okruga. Knićanin je period 1841-1842. proveo izvan Srbije kao protivnik Obrenovića. Posle pada Obrenovića postao je član Državnog saveta Kneževine Srbije i njemu je poverena vojna uprava zemljom i staranje o sigurnosti novog kneza Aleksandra Karađorđevića. Zato je Knićanin imao seditše u Kragujevcu, kod vojske i topova, i odatle je budno motrio kretanje ekskneževa Miloša i Mihaila Obrenovića.

Celo voje pismo, izveštaj, Blaznavac je vezao za kneza Miloša i događaje u Evropi. Blaznavac je u svom izveštaju dovoljno napisao da je to Knićanina i kneza Aleksandra Karađorđevića navelo da pripreme zvanični i njima prijateljski Zagreb za slučaj mogućeg dolaska kneza Miloša tamo, umesto odlaska u Prag. Iskušavao je, vidi se, starog kneza o svemu, pa i šta misli o Hrvatima i LJudevitu Gaju.

Miloš mu je odgovorio da je baš tog dana pisao Gaju i da bi rađe išao na Sabor u Hrvatsku, kad će biti i banska instalacija Jelačića, a ne da ide u Prag. Blaznavac izveštava kako se Mađari, ministri, i sami Palatin, "tuže na Hrvate i traže da se Jelačić ban zbaci, pre nego što se inštalira". Izveštava da je jedan od mađarskih ministara, Batijani, inače, iz čuvene mađarske plemićke porodice, koja je Hrvatima dala u prošlosti i dva bana, bio kod kneza Miloša više puta, da se sa njim savetovao tajno i da se pored ostalog tužio na ono što protiv njih pišu novine beogradske. Knez Miloš je uzvratio da je to blago u odnosu na to šta pišu o njemu.

BLAZNAVAC je očito začuđen što knez Miloš tako odjednom lepo misli o Gaju, protiv koga je toliko roptao, pošto ga je Gaj na sve načine, bezobzirno, u svojim novinama, napadao. Blaznavac javlja Knićaninu da je, čak istog dana, u isti mah, napisao u pismu Gaju šta je u stvari, i da "protiv Miloša ništa i nijedne rečenice u novine ne stavlja dok se ne vidi šta će iz ovoga izaći, i zašto je Miloš takav".

U pitanju je očevidno veliko nadmudrivanje, Blaznavac se već dobro približio knezu Milošu, zadobio njegovo poverenje, ali je primetio da je stara lisica, knez Miloš, veoma oprezan i da svoje misli do kraja ne otkriva.

Blaznavac u svom pismu moli Knićanina da za pismo, sem njega, niko ne zna. Jer ako još jedan zna - znaće cela Srbija. Blaznavac očito Srbe dobro procenjuje.

Nema dokaza da je knez Miloš zvat u Zagreb, ni od Gaja, ni od bana, a ni da je to učinjeno po sugestiji Beograda.

Knez Miloš je, čak, kupio i kartu za Prag. Međutim, svoje misli i svoje delanje usmerio je ka Zagrebu, i ka zasedanju zakazanog Hrvatsko-srpskog sabora. Sve svoje izbegle pristalice, raznim pravcima, uputio je ka krajevima pored Dunava i Save, i oživeo i potvrdio sve svoje veze sa bosanskim begovima, koje je održavao još od vremena kad ih je tajno podržavao i pomagao u njihovoj buni protiv Porte, koju je 1830. vodio Husein Gradaščević. Sada je on na njih računao u onom što je nameravao!

(Nastavlja se)