Put u Zagreb

Piše: Milovan VITEZOVIĆ
KARTA koju je knez Miloš kupio za Prag bila je samo dokaz kneževog lukavstva i budnosti, pokušaj da zavara trag.

U Prag je krenuo Vuk Karadžić, da Srbi na ovoj sveslovenskoj skupštini ne bi ostali bez svoga predsedavajućeg, praćen Đurom Daničićem. Usput im se pridružio pesnik i urednik "Srbskog letopisa" Jovan Subotić. Istorija će zapamtiti da je Vuk Karadžić, kao predsedavajući, dao reč mladom Mihailu Bakunjinu, koji je u svom govoru proročki predosetio sudbinu Slovena u Austrougarskoj monarhiji.

Dok je Blaznavac slutio Miloševe namere i o njima priželjno javljao u Beograd i Kragujevac, i starao se da neprekidno bude uz starog kneza, koji je prema njemu svakog dana imao rzličito raspoloženje, dotle je u Zagreb javljeno da je knez Miloš već na putu za Zagreb. Ambroz Vranican javljao je iz Beča LJudevitu Gaju: "Začuo sam danas, da ovaj ludi Miloš knjaz oće za stalno otputovati u Zagreb. Gorjeg vremena nije za nas mogo izabrti. Ne bi ja rad, da Serbija u sumlju metne Horvate, da smo u kakvom sporazumljenju s njime. Miloš kuje planove s Batijanom, neka ide do vraga."

Svoj put "do vraga", kako mu je poželeo ovaj agent, Miloš je počeo, reklo bi se, tajno, mada je uz sebe imao izvesnu i veoma uočljivu svitu, u kojoj su bili njegov sekretar Anastas Jovanović, jedan poslužitelj Milovan Pejčinović, Milošev doktor Pacek i Milivoje Blaznavac.

Knez nije smeo da uđe u voz u Beču, nego je uveče, pod vidom šetnje, izašao u Hicing, na svoje dobro. A odatle, pod istim vidom, u Baden. Tek je u Badenu seo u voz.

Blaznavac je kasnije svedočio kako je knez Miloš, pre polaska, naredio da njegove glavne stvari i nekakva, nazovi frajla, krenu iz Beča za Novi Sad, ali tek pošto se on iz Zagreba javi svom glavnom sekretaru Konstantinu Hadiji.

Putujući ka Zagrebu, knez Miloš je u Krapinskim Toplicama sreo izvesne ljude koji su ga očekivali i kojima je nekakve naredbe za negde izdao, Blaznavac nije bio u prilici da dokuči kome, za gde i koje.

U ISTO vreme kad je knez Miloš krenuo iz Beča u Zagreb, pošao je i knez Mihailo iz Beča u Novi Sad.

Blaznavac javlja kako je knez Miloš poručio Mihailu Garašaninu da ga čeka u Đuru, to jest Đeru, ali se ova poruka, po svoj prilici, odnosila na čekanje kneza Mihaila, ili je knez Miloš i na ovaj način zavaravao trag.

Knez Mihailo je krenuo u Novi Sad verovatno sa namerom da miri Srbe sa Mađarima, pre nego što počnu veća neprijateljstva, na šta nas upućuje i knez Mihailovo kasnije prijateljstvo sa Lajošem Košutom, pa potom i ženidba sa Julijom Hunjadi.

Knez Mihailo je krenuo u srpske krajeve u kojima se već pevala ova pesma:

Ćilim tkala Bačvanka devojka,
Ćilim tkala, ćilim zametala:
Jednu granu Knićanin Stevanu,
Drugu granu Jelačiću banu,
Treću granu starom patrijaru,
Što je grana Knićanin Stevana,
Sva je grana od zlata otkana;
Što je grana Jelačića bana,
Sva je grana od srebra otkana:
Što je grana starog patrijara,
Sva je grana od srne otkana,
Srmom tkana, zlatom okovana.
Usred grane upisano stoji:
Da se Srbin Madžara ne boji!

Sa tom pesmom će i otpočeti prvi sukobi Mađara i Srba.

U Novi Sad, koji će izgoreti u bombardovanju sa Petrovaradina, knez Mihailo je pošao sa Mojsijem Gavrilovićem i Brankom Radičevićem, srpskim Bajronom, sa već objavljenom i na veliki glas izašlom knjigom pesama, koji je ovaj put doživljavao kao put lorda DŽordža Gordona u Grčku, sa pomešanim osećanjima prema onome što hoće knez Mihailo i šta Srbi već rade za Vojvodinu srpsku.

(NASTAVLJA SE)