Braća kao zlotvori

Piše: Milovan VITEZOVIĆ
IDU pisma i tamo i `vamo.
Zagreb-Zemun-Beograd-Kragujevac i Kragujevac-Beograd-Zemun-Zagreb.

Nikada se do tada, za ondašnje poštanske i političke prilike, nisu tako brzo uspostavljale veze između Zagreba i Beograda i Kragujevca.

Dok je Stjepan Herkalović putovao u Beograd i Kragujevac, sa Blaznavčevim pismom, i sa usmenim uputima i porukama od LJudevita Gaja i bana Jelačića, dotle je od Đorđa Spirta iz Zemuna štafetom stiglo u Zagreb pismo predsednika državnog saveta Stojana Simića. Simić (očito nema puno poverenja u uspeh Milivoja Blaznavca, već ima i druge agente) u pismu javlja da knez Miloš nije sa Vukom Karadžićem otišao na slovenski sabor u Prag, no da je po izveštajima iz Beča nekud iznenada nestao. On iznosi sumnju da je Miloš preduzeo put preko Zagreba u Srem, i zato moli Gaja i bana da se obrati pažnja: "Ako bi knez Miloš tamo došao, pa ovamo dole nameravao, sigurno će sve to u tajnosti činiti, da nam po štafeti javite s kim je, kojim putem ide, u kakvom je podvozu i kud će?"

Ovo je pismo sigurno doprinelo banovoj odluci da se knez Miloš zadrži uhapšen u Zagrebu, a da se ne proteruje u LJubljanu.

Sudija Kamauf nije prihvatio Gajev nalog da od kneza Miloša oduzme dokumenta i novac, sve dok mu to izričito ne naredi sam ban Jelačić. Iz sudijinog svedočenja vidi se da LJudevit Gaj zna kako Miloš poseduje veliki novac i da zato sumnja kako knez tim novcem može korumpirati i vojnike.

Tek trećeg dana knez Miloševog kućnog birtijaškog zatvora, u njegovoj sobi u "Lovačkom rogu", po njegovim uspomenama, posetio ga je sam Gaj, iako ga je o svom dolasku odmah izvestio i sa više pisama zvao tražeći pomoć. Knezu Milošu je ovo bila prilika da se prvi put obavesti o tome zašto je stavljen pod stražu: "Ja sad njega upitam: šta je ovo i zašto je? Ja mislim, rekoh mu dalje, kad se čoveku straža na kuću metne, treba i uzrok da se kaže, zbog koga je, i dalje reknem: Zar je to bratstvo, zar je to Slovenstvo? Ja vam dohodim kao k rođenoj braći, a vi me sretate i sa mnom postupate kao zlotvori?"
LJUDEVIT Gaj je sve pokušao da prebaci na bana Jelačića, rekao je da, budući da Miloš dolazi iz Beča, a banu su stigla neka pisma, iz kojih se vidi da je Miloš na mađarskoj strani i da je radi poslova za tu stranu u Zagreb došao.

Miloš je tražio da mu se pokažu ta pisma: "Kako to i sumnjati možete, kad je vama dobro poznato da sam ja rođeni pravi Srbin i ne mogu braći svojoj neprijatelj biti. To je jedno. A drugo - kako ja mogu od strane madžarske biti, kad ja nijedne madžarske rečce ne znam?"

Taj se složio sa knezom Milošem i ostavi ga u uverenju da će on od sada kod bana Jelačića raditi za njega i starati se da opovrgne sve što je ban dobio u "tim" pismima.

Miloš će u uspomenama života svojega reći da ga je u Zagrebu snašla beda. Međutim, to što ga je snašlo bilo je više od bede, pa je čak bilo pitanje i njegove glave.

U knjizi "Spoljašnji odnošaji Srbije novijeg vremena" Jovan Ristić piše da su u Srbiji, na vest da je Miloš iz Beča došao u Zagreb, a knez Mihailo u Novi Sad i da se sumnja kako su nakanili da prodru u Bosnu i podignu bunu, bile preduzete izuzetne mere: "Izuzetne mere bile su stroge. Svojeručni raspis ministra unutrašnjih poslova razneo je okružnim načelnicima nalog da Milošu ni glave ne poštede". Taj raspis je Jovan Ristić sigurno imao u rukama.

Načelnici su, naravno, mogli protiv kneza Miloša delovati samo ako se on pojavi na granicama Srbije. A knez Miloš je bio u Zagrebu. Da se knez Miloš ustavi u Zagrebu nisu javljali samo Stevan Knićanin i Stojan Simić, već i Ilija Garašanin i sam knez Aleksandar Karađorđević: "Da Miloš stane sad po Serbiji mutiti, Serbija ne bi moglo ni pomisliti da g. bana i Hrvate pomaže".

(NASTAVLJA SE)