Spletke oko novca

PIŠE: Milovan VITEZOVIĆ
DOK je Mojsije Gavrilović tražio kola kojima će, sa pismom kneza Mihaila upućenom knezu Milošu, otputovati u LJubljanu, bio je uhapšen i pismo mu je oduzeto.

Pismo je otvoreno pred knezom Mihailom. I Gavrilović i knez Mihailo i ljudi koji su se nalazili kod kneza kad je pismo pisano morali su dati izjavu pred komisijom koja je već istraživala ovaj slučaj. Gavrilović je preneo kako mu je knez Mihailo rekao da se potrudio da nagovori kneza Miloša da svakako potpiše izjavu da nikakve novce nije Gaju dao.

Knez Mihailo je morao da odgovara na niz pitanja i priznao je da je Gavriloviću naložio da stari knez na svaki način nastoji da tu spletku oko novca opovrgne. Odgovarao je i zašto u pismu poziva svog oca na velikodušje.

Povrh svega, knez Mihailo je komisiji izjavio: "Da su meni novci - dani ili ne dani ovde vopros secondaire, no da sam ja u cijeloj toj spletki vidio, da će se potpiriti iskra razdora među glavnim licima hrvatskoga naroda, i da će u ovom razdoru lahko sva stvar narodnja u ovako odsudnom času propasti. Zato sam srdcu primio i sopstvenom trošku - premda je inače gospodin Gavrilović imao mome ocu polaziti - taki na put ga otpraviti i preteću stvari narodnoj opasnosti u korenu satrti. To sam i kao Srbin i kao sin knjaza Miloša i kao knez Mihailo trebao da učinim".

Premda je knez Mihailo svedočio u korist Gaja, afera se još dugo vukla i istraživala, javljali su se trgovci koji su svedočili da je tih dana Gaj razmenjivao banknote od po hiljadu forinti.

Za knezom Milošem u LJubljanu je pošao i Milivoje Petrović Blaznavac, ali se iz LJubljane vratio u Zagreb da bi svedočio kako su te velike novčanice njegove, a da ih je on razmenjivao preko Gajevog faktora. Blaznavac je, po sopstvenom priznanju, u LJubljanu pošao s ciljem da kneza Miloša privoli da opozove pismo protiv Gaja u Zagrebu ostavljeno. S knezom Milošem se u LJubljani nije sreo, već je samo pričao s njegovim ljudima. Kada je mislio po svaku cenu stati pred kneza Miloša, knez je u rano jutro otputovao u Insbruk u audijenciju caru.

Milivoje Petrović Blaznavac je svedočio pred saborskom komisijom na njenoj osmoj sednici 20. jula 1848. NJegovo svedočenje da su banknote njegove, bilo je i poslednje svedočenje. Komisija nije sama dala svoj sud o događaju, već je sve uzete izjave prosledila banskoj preuzvišenosti.

Ova afera je zauvek makla LJudevita Gaja s visokog položaja u hrvatskom javnom životu. Nije bilo ikakvog obzira prema tome da je Gaj presudom od 27. marta 1849. godine oslobođen optužbe i što mu je kasnije u Beču, 7. oktobra 1853. ne pominjući u njoj novce, knez Miloš dao svedodžbu o poštenju. "Da se prekine jedared zauvek svako podozrenije i sumnja, koja se još i sada o njemu možda raznosi, dajem mu ja potaknut današnjim s njime izravnenjem i sobstvenim uverenjem mojim za opravdanje njegovo ovim javno dokazateljstvo moga iskrenog počitanija i pravog prijateljstva njegove prema meni čestitosti", pisalo je u kneževom svidateljstvu koje su objavile zagrebačke novine, ali i nemački bečki listovi.

Ne bismo ovde ulazili u to pitanje da li je ovo možda bio jedan dobro iskorišćen povod da se braća Jelačići oslobode LJudevita Gaja. Tu se ima šta istraživati i to je dobra prilika za nekog hrvatskog istoričara.

Ono čime se, ipak, treba zabaviti jeste to kako prići celom ovom događaju?

Da li je on značajniji ili ima samo marginalni i epizodni karakter?

Čini se da je on bio jedna velika, nažalost, neiskorišćena i osujećena istorijska prilika, koja je mogla imati presudan uticaj na dalje tokove istorije.

Srpski eksknezovi Miloš i Mihailo Obrenović želeli su da deluju drugačije u istorijskim prilikama revolucionarne 1848. godine. NJihove namere sledile su tokove evropskih događaja, jer su želeli da oslobađaju porobljene delove Balkana i da iskoriste evropsku zauzetost samim sobom.

(NASTAVIĆE SE)