U traganju za korenima velikosrpskog hegemonizma, svedok optužbe i veštak za istoriju Balkana Odri Bading, vratila se na suđenju čak šest vekova unazad.
Piše: Miroslav ZARIĆ
ISTORIČARKA dr Odri Bading duboko je zaorala po srpskoj istoriji, dok je dva dana, u julu pretprošle godine, na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu, odgovarala na pitanja zamenika glavnog tužioca DŽefrija Najsa i unakrsno ispitivanje optuženog. Amerikanka se, u traganju za korenima velikosrpskog hegemonizma, vratila čak više od šest vekova unazad - u doba cara Dušana.
Povod za ovaj istorijski izlet bilo je pitanje tužioca - zašto je u svom ekspertskom izveštaju stavila u fokus napore srpskih političara da ožive Dušanovo carstvo?
- Od sredine 19. veka - odgovorila je dr Bading - razni srpski političari tražili su priliku da prošire srpsku državu, koja bi uključila više Srba pod habzburškom i otomanskom vladavinom i da, u određenim varijantama, zaposednu neke od teritorija koje je obuhvatala Dušanova imperija. To ne znači, međutim, da su srpski političari zamišljali da obnove Dušanovo carstvo u celosti, već više da je to bio jedan od izvora koje su potezali da odrede svoje nacionalne ideje.
PRESKOČIVŠI punih pet vekova, Badingova je dopustila da se srpski narod, između 1804. i 1815. godine, borio za svoje oslobođenje od turskog jarma, a ne da osvaja bilo kakve teritorije. Ipak, pomenula je i gledišta Svetozara Markovića, iz druge polovine 19. veka, koji je 1872. godine upotrebio izraz "Velika Srbija" da opiše projekat jednostavnog proširenja granica srpske države, bez sprovođenja procesa nacionalnog i socijalnog oslobođenja.
- Rekli ste da je Srbija imala značajne uspehe u svojim planovima da preuzme ili osvoji teritorije? - prebacio je optuženi Milošević svedoku da brka pojam oslobađanja teritorija sa njihovim osvajanjima.
- "Steći" je u engleskom veoma poznata "neutralna" reč - odgovorila je Badingova - i ona jednostavno znači da je srpska država zaista dobila ove teritorije.
- Tvrdite da je srpska država u balkanskim ratovima dobila Kosovo, vardarsku Makedoniju i deo Sandžaka i da je u njen sastav ušlo nesrpsko stanovništo, a znate li da ih ona nije osvojila, već oslobodila? - nastavio je Milošević.
- Ne mogu da se složim sa pomisli da je nesrpska populacija na ovim područjima, a posebno albansko stanovništvo, smatralo ove događaje oslobađanjem - uzvratila je Badingova.
- A znate li da ceo taj region predstavlja jednu geografsku i istorijsku celinu, poznatu kao Stara Srbija, koja je bila glavno područje srednjovekovne srpske države, koju su osvojili Turci kad su došli na Balkan? I da li vam je poznato da su istaknuti naučnici objavili brojna dela, u kojima se pominje Stara Srbija kao centar srpske državnosti?
- Naravno, znam za Stojana Novakovića i Jovana Cvijića, ali ponavljam da nisam specijalista za taj period i nisam se bavila srednjovekovnom istorijom.
Milošević je, potom, baš kao što se dogodilo i pri nedavnom ispitivanju akademika, pomenuo stare italijanske i austrijske mape, na kojima se Srbija prostire dalje od Skoplja, ali je tadašnji predsedavajući sudija Ričard Mej presekao svaku dalju raspravu o njima:
- Ovo je način na koji traćimo vreme!
GOTOVO sva pitanja koja je postavio Milošević, tokom unakrsnog ispitivanja dr Bading, ponovljena su u nedavnim dijalozima sa svedocima akademicima. Jedna od nezaobilaznih tema bilo je i Garašaninovo "Načertanije" iz 1844. godine, povodom kojeg je optuženi upitao istoričarku - zna li da ono u svom programu oslobođenja predviđa blisku i prijateljsku saradnju sa bosanskim muslimanima u borbi protiv turske vladavine?
- Garašanin je u "Načertaniju" govorio o potrebi da se garantuju verske slobode za ortodoksne, katolike i muslimane - potvrdila je Badingova.
- Da li vam je poznato da je Vuk Karadžić smatao naciju zajednicom jezika a i da je preuzeo od Jerneja Kopitara ideju o štokavskom dijalektu, kao definiciju Srbije, negde 1911. godine? Koliko shvatam vi i Vuka smatrate jednim od utemeljivača srpskog hegemonizma?
- Ne, ne bih ni na koji način povezivala Vuka Karadžića sa tom idejom - povukla se Amerikanka.
O Garašaninovom "Načertaniju" izjašnjavao se i akademik Čedomir Popov, koji je odbacio svaku pomisao da je to bio neki velikosrpski program.
- To je bio srpski, a ne velikosrpski program, jer je oko Srbije predviđao okupljanje samo zemalja sa srpskom većinom - pomenuo je ovaj akademik Bosnu, Crnu Goru, Rašku oblast i Kosovo i Metohiju.
Ovaj cilj, objasnio je, trebalo je ostvariti bez ratova, postepenim objedinjavanjem zemalja sa srpskom većinom, koje su dotad bile pod vlašću raspadajuće Otomanske imperije.
- Te teritorije je Srbija kasnije oslobađala u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, a zatim je nastalo ujedinjenje sa drugim narodima, njihovom voljom - podvukao je Popov da "Načertanije" nije bilo program osvajanja.
- Opisali ste rad gospođe Bading kao pseudoistorijski mutljag? - bilo je prvo unakrsno pitanje koje je akademiku postavio tužilac DŽefri Najs.
- Da, potvrdio je Popov.
- Kako ste se usudili da tako nešto kažete?
- To važi za sve koji idu za takvim interpretacijama.
- Niste nam rekli zašto ste tako okvalifikovali koleginicu?
- Zaključio sam da ne zna srpsku istoriju. Ona je čitala srpsku istoriju 20. veka, ali se "komotno" kretala kroz raniju istoriju, što se pokazalo i dok ju je unakrsno ispitivao Slobodan Milošević. Ona je izmešala istorijske kriterijume 19. i 20. veka, a svaka se istorijska pojava mora posmatrati iz njenog, a ne iz ugla sadašnjeg vremena. To je glavna mana gđe Bading. Ona sudi o "Načertaniju" iz sadašnje perspektive, i sa gledišta globalizma.
SRPSKE GRANICE
AKADEMIK Čedomir Popov bio je kategoričan da, u vreme pisanja "Načertanija", niko nije znao šta je bilo srpsko carstvo i koje su mu granice:
- To se saznalo tek kasnije. Garašanin i Adam Čartorijski za njih nisu znali. Garašanin je, međutim, 90 odsto pogodio gde su bile srpske granice. Bio je u pravu kad je Bosnu smatrao srpskim etničkim prostorom, jer muslimani tada nisu bili etnički identifikovani. Za 150 godina se, u međuvremenu, situacija bitno izmenila.
- Garašanin je govorio o proširenju srpske države i prihvatate li da to podrazuemva ideju srpskih granica po onim srednjovekovnim i da sve to stoji iza koncepta "Velike Srbije"? - sugerisao je svedoku DŽefri Najs.
- Oni nisu znali za granice, jer su se one stalno menjale - odgovorio je Popov. - Srbi su imali pravo na tu ideju, jer je ona postojala usvim narodima u Evropi.
ISTORIČARKA dr Odri Bading duboko je zaorala po srpskoj istoriji, dok je dva dana, u julu pretprošle godine, na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu, odgovarala na pitanja zamenika glavnog tužioca DŽefrija Najsa i unakrsno ispitivanje optuženog. Amerikanka se, u traganju za korenima velikosrpskog hegemonizma, vratila čak više od šest vekova unazad - u doba cara Dušana.
Povod za ovaj istorijski izlet bilo je pitanje tužioca - zašto je u svom ekspertskom izveštaju stavila u fokus napore srpskih političara da ožive Dušanovo carstvo?
- Od sredine 19. veka - odgovorila je dr Bading - razni srpski političari tražili su priliku da prošire srpsku državu, koja bi uključila više Srba pod habzburškom i otomanskom vladavinom i da, u određenim varijantama, zaposednu neke od teritorija koje je obuhvatala Dušanova imperija. To ne znači, međutim, da su srpski političari zamišljali da obnove Dušanovo carstvo u celosti, već više da je to bio jedan od izvora koje su potezali da odrede svoje nacionalne ideje.
PRESKOČIVŠI punih pet vekova, Badingova je dopustila da se srpski narod, između 1804. i 1815. godine, borio za svoje oslobođenje od turskog jarma, a ne da osvaja bilo kakve teritorije. Ipak, pomenula je i gledišta Svetozara Markovića, iz druge polovine 19. veka, koji je 1872. godine upotrebio izraz "Velika Srbija" da opiše projekat jednostavnog proširenja granica srpske države, bez sprovođenja procesa nacionalnog i socijalnog oslobođenja.
- Rekli ste da je Srbija imala značajne uspehe u svojim planovima da preuzme ili osvoji teritorije? - prebacio je optuženi Milošević svedoku da brka pojam oslobađanja teritorija sa njihovim osvajanjima.
- "Steći" je u engleskom veoma poznata "neutralna" reč - odgovorila je Badingova - i ona jednostavno znači da je srpska država zaista dobila ove teritorije.
- Tvrdite da je srpska država u balkanskim ratovima dobila Kosovo, vardarsku Makedoniju i deo Sandžaka i da je u njen sastav ušlo nesrpsko stanovništo, a znate li da ih ona nije osvojila, već oslobodila? - nastavio je Milošević.
- Ne mogu da se složim sa pomisli da je nesrpska populacija na ovim područjima, a posebno albansko stanovništvo, smatralo ove događaje oslobađanjem - uzvratila je Badingova.
- A znate li da ceo taj region predstavlja jednu geografsku i istorijsku celinu, poznatu kao Stara Srbija, koja je bila glavno područje srednjovekovne srpske države, koju su osvojili Turci kad su došli na Balkan? I da li vam je poznato da su istaknuti naučnici objavili brojna dela, u kojima se pominje Stara Srbija kao centar srpske državnosti?
- Naravno, znam za Stojana Novakovića i Jovana Cvijića, ali ponavljam da nisam specijalista za taj period i nisam se bavila srednjovekovnom istorijom.
Milošević je, potom, baš kao što se dogodilo i pri nedavnom ispitivanju akademika, pomenuo stare italijanske i austrijske mape, na kojima se Srbija prostire dalje od Skoplja, ali je tadašnji predsedavajući sudija Ričard Mej presekao svaku dalju raspravu o njima:
- Ovo je način na koji traćimo vreme!
GOTOVO sva pitanja koja je postavio Milošević, tokom unakrsnog ispitivanja dr Bading, ponovljena su u nedavnim dijalozima sa svedocima akademicima. Jedna od nezaobilaznih tema bilo je i Garašaninovo "Načertanije" iz 1844. godine, povodom kojeg je optuženi upitao istoričarku - zna li da ono u svom programu oslobođenja predviđa blisku i prijateljsku saradnju sa bosanskim muslimanima u borbi protiv turske vladavine?
- Garašanin je u "Načertaniju" govorio o potrebi da se garantuju verske slobode za ortodoksne, katolike i muslimane - potvrdila je Badingova.
- Da li vam je poznato da je Vuk Karadžić smatao naciju zajednicom jezika a i da je preuzeo od Jerneja Kopitara ideju o štokavskom dijalektu, kao definiciju Srbije, negde 1911. godine? Koliko shvatam vi i Vuka smatrate jednim od utemeljivača srpskog hegemonizma?
- Ne, ne bih ni na koji način povezivala Vuka Karadžića sa tom idejom - povukla se Amerikanka.
O Garašaninovom "Načertaniju" izjašnjavao se i akademik Čedomir Popov, koji je odbacio svaku pomisao da je to bio neki velikosrpski program.
- To je bio srpski, a ne velikosrpski program, jer je oko Srbije predviđao okupljanje samo zemalja sa srpskom većinom - pomenuo je ovaj akademik Bosnu, Crnu Goru, Rašku oblast i Kosovo i Metohiju.
Ovaj cilj, objasnio je, trebalo je ostvariti bez ratova, postepenim objedinjavanjem zemalja sa srpskom većinom, koje su dotad bile pod vlašću raspadajuće Otomanske imperije.
- Te teritorije je Srbija kasnije oslobađala u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, a zatim je nastalo ujedinjenje sa drugim narodima, njihovom voljom - podvukao je Popov da "Načertanije" nije bilo program osvajanja.
- Opisali ste rad gospođe Bading kao pseudoistorijski mutljag? - bilo je prvo unakrsno pitanje koje je akademiku postavio tužilac DŽefri Najs.
- Da, potvrdio je Popov.
- Kako ste se usudili da tako nešto kažete?
- To važi za sve koji idu za takvim interpretacijama.
- Niste nam rekli zašto ste tako okvalifikovali koleginicu?
- Zaključio sam da ne zna srpsku istoriju. Ona je čitala srpsku istoriju 20. veka, ali se "komotno" kretala kroz raniju istoriju, što se pokazalo i dok ju je unakrsno ispitivao Slobodan Milošević. Ona je izmešala istorijske kriterijume 19. i 20. veka, a svaka se istorijska pojava mora posmatrati iz njenog, a ne iz ugla sadašnjeg vremena. To je glavna mana gđe Bading. Ona sudi o "Načertaniju" iz sadašnje perspektive, i sa gledišta globalizma.
SRPSKE GRANICE
AKADEMIK Čedomir Popov bio je kategoričan da, u vreme pisanja "Načertanija", niko nije znao šta je bilo srpsko carstvo i koje su mu granice:
- To se saznalo tek kasnije. Garašanin i Adam Čartorijski za njih nisu znali. Garašanin je, međutim, 90 odsto pogodio gde su bile srpske granice. Bio je u pravu kad je Bosnu smatrao srpskim etničkim prostorom, jer muslimani tada nisu bili etnički identifikovani. Za 150 godina se, u međuvremenu, situacija bitno izmenila.
- Garašanin je govorio o proširenju srpske države i prihvatate li da to podrazuemva ideju srpskih granica po onim srednjovekovnim i da sve to stoji iza koncepta "Velike Srbije"? - sugerisao je svedoku DŽefri Najs.
- Oni nisu znali za granice, jer su se one stalno menjale - odgovorio je Popov. - Srbi su imali pravo na tu ideju, jer je ona postojala usvim narodima u Evropi.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
HLADAN TUŠ ZA KIJEV Makron: Ukrajinci jasno razumeju da ne mogu vratiti izgubljene teritorije; Želimo da rasporedimo naše nuklearne snage
FRANCUSKI predsednik je rekao da borbe moraju da prestanu i da Kijev mora biti „u najboljoj poziciji da se vrati pregovorima“ koji će „omogućiti rešavanje teritorijalnih pitanja“.
14. 05. 2025. u 01:44 >> 01:27
STIŽE PROMENA I NEĆE VAM SE SVIDETI: Vremenska prognoza za sredu, 14. maj
REPUBLIČKI hidrometeorološki zavod dao je najnoviju vremensku prognozu za naredne dane.
14. 05. 2025. u 01:00
UMRO ROBERT BENTON: Snimio je neka od remek dela filmske umetnosti
TROSTRUKI dobitnik Oskara, američki reditelj i scenarista Robert Benton, koji je režirao dobitnika Oskara za najbolji film 1979. godine "Kramer protiv Kramera", kao i filmove poput "The Late Show", "Places in the Heart" i "Nobody's Fool" i sarađivao na scenariju za film "Boni i Klajd", preminuo je u nedelju na Menhetnu u 93. godini.
14. 05. 2025. u 00:44
SAOPŠTENI FINALISTI: Oglasio se Princ, sve je stiglo do čuvenog "Gardijana" - objavili komičan opis (FOTO)
PREDSTAVNIK Srbije na ovogodišnjoj "Evroviziji", Stefan Zdravković, alijas Princ od Vranje, podelio je na Instagramu zabelešku o sebi koju je napisao slavni britanski list.
14. 05. 2025. u 00:24 >> 00:32
OTVOREN 78. KANSKI FESTIVAL: Premijera filma Ameli Bonin "Ostavi jedan dan" (FOTO)
FILMSKI festival u Kanu započeo je večeras ceremonijom otvaranja i svetskom premijerom debitantskog filma Ameli Bonin, "Ostavi jedan dan", a američki glumac Robert De Niro primio je počasnu Zlatnu palmu.
14. 05. 2025. u 00:30
