Lekcija o Balkanu

SUDNICA u kojoj se, pred haškim tribunalom, sudi Slobodanu Miloševiću, postala je velika učionica za srpsku istoriju. Nakon istorijskog časa srpskih akademika, pred pretresnim većem, sudije Patrik Robinson, Ogon Kvon i lord Bonomi sada znaju gotovo sve o “Načertaniju” Ilije Garašanina, šiptarskoj pobuni u Drenici ili Memorandumu SANU, a uskoro ih očekuje proširivanje znanja iz ove oblasti, kad se suđenje bivšem predsedniku Srbije i SRJ nastavi 11. januara i stignu novi svedoci odbrane.
Trojica sudija imala su i dosad priliku da se upoznaju sa istorijskim “kontekstom” događaja tokom vremena koje “pokriva” optužnica. Ali, bio je to pogled na srpsku istoriju iz samo jednog i to veoma suženog ugla američke istoričarke dr Odri Bading, dok su akademici Mihajlo Marković, Čedomir Popov, Kosta Mihajlović i prof. dr Slavenko Terzić pružili sudijama daleko obuhvatniju i detaljniju sliku.
Jedna od najčešće pominjanih reči, koja se sigurno duboko urezala u uho sudija, bila je Garašaninovo “Načertanije”, koje zamenik glavnog tužioca DŽefri Najs smatra “velikosrpskim programom” i pretečom zalaganja za veliku Srbiju.
- To je bio srpski, a ne velikosrpski program - ocenio je “Načertanije” akademik Čedomir Popov - jer je predviđao okupljanje oko Srbije samo zemalja sa srpskom većinom, a to su bile Bosna, u kojoj je bilo 44 odsto pravoslavnog stanovništva, Crna Gora koja se smatrala najsrpskijom od srpskih zemalja, Raška oblast i Kosovo i Metohija.
GLAVNA dilema oko važnosti “Načertanija” proistekla je iz metodološkog pristupa istoričarke dr Odri Bading, koja je tragajući za korenima srpskog nacionalizma, uopšteno tvrdila da se bilo koji nacionalizam u 20. veku može sagledati u prošlosti, posebno u veku pre njega, jer je to bilo doba nacionalnih buđenja i nacionalnog romantizma.
- Dovodi li projektovanje istorijske situacije iz kraja 20. veka u prvu polovinu 19. veka do umnožavanja po istoj matrici i pitam gđu Bading ne smatra li se to najvećom metodološkom greškom u istorijskoj nauci? - reagovao je na ovakav pristup veštaka tužilaštva Milošević.
- Mislim da u pojedinim slučajevima može biti opravdano da se povuku paralele između različitih istorijskih doba - odgovorila je Badingova. - Ne razumem šta g. Milošević veruje da sam iskoristila da kažem oko “Načertanija”. Ja mogu da izložim svoje gledište da sam ubeđena da se srpski nacionalizam u 19. veku može dovesti u vezu sa srpskim nacionalizmom u 20. veku. Vratila sam se u 19. vek da bih raspravila kako su srpski političari tada zamišljali projekat da okupe sve Srbe u jednoj državi i u ovom kontekstu sam pomenula Iliju Garašanina.
Badingova je posebno upozorila da su srpski državnici u 19. veku podsećali na Dušanovo carstvo, što je pomenuo i Garašanin. To je bio jedini razlog zašto je, objasnila je, u svom izveštaju za tužilaštvo, pomenula Dušanovu imperiju.
- Od sredine 19. veka, pa do 1918. godine - dodala je Badingova - razni srpski političari tražili su prilike da prošire srpsku državu koja bi uključila više Srba pod habzburškom i otomanskom vladavinom i u izvesnim varijantama da dobiju neke od teritorija koje su pripadale Dušanovom carstvu.
- Vaš svedok ekspert kreće od 14. veka i cara Dušana, a onda preskače pet vekova i kači se za 19. stoleće - upozorio je optuženi. - Događaje iz srpske istorije iz 1804. i 1815. godine vi označavate kao srpske pobune i tako minimizirate srpski pokret. Znate li da su Prvi i Drugi srpski ustanak bili deo evropske r evolucije? Srbi nisu osvajali teritorije, već su oslobađali sebe, ali i druge od turske vladavine.
- Postoje čvrsti dokazi da je prvi ustanak bio pretežno socijalna pobuna protiv janičarske loše vladavine, koji je onda postao nacionalni ustanak - odgovorila je Amerikanka. - Uverena sam da je srpsko stanovništvo na ovim prostorima smatralo ove događaje oslobođenjem, ali i da nesrpska populacija, u mnogim slučajevima nije tako mislila.
IAKO je rasprava o “Načertaniju” formalno bila sukob između istorijskog eksperta i laika, optuženi je za nju očigledno bio daleko potkovaniji od svedoka. Ovu prednost Milošević je najpre realizovao kroz priznanje Badingove da se “Načertanije” baziralo na tekstu Františeka Zaka i da je Garašanin, na mnogo mesta, zamenio izraz “Južni Sloveni” rečju “Srbi”.
Amerikanka je dopustila i da je tvrdnja o jugoslovenskom ili velikosrpskom karaktetu “Načertanija” “stvarno anahrona”, jer je ovaj program pisan još 1844. godine. NJegov cilj je pre mogao da bude stvaranje velike jugoslovenske države.
- Znate li da je, posebno u hrvatskoj, nemačkoj i austrijskoj istoriografiji, politička propaganda smatrala “Načertanije” izvorom svih zala na Balkanu, uzimajući ga kao dokaz srpskog hegemonizma? - institirao je Milošević da se Badingova izjasni o jednom od takvih članaka autora Čarlsa Jelavića.
- To je jednostavno naučni članak, koji upoređuje Zakov i Garašaninov tekst - izbegla je direktni odgovor svedok veštak.
Ovaj dijalog vodio se u julu pretprošle godine, ali je zamenik glavnog tužioca DŽefri Najs, s vremena na vreme, podsećao na neke teze dr Odri Bading. Kad je Englez, nedavno, pomenuo “Načertanije” akademiku Čedomiru Popovu, dobio je odgovor koji mu sigurno nimalo nije prijao:
- Niko živ tada nije znao šta je bilo srpsko carstvo i koje su mu bile granice. To se saznalo tek kasnije. Garašanin i Adam Čartorijski za njih nisu znali. Garašanin je, međutim, 90 odsto pogodio gde su bile srpske granice. Bio je u pravu, kad je Bosnu smatrao srpskim etničkim prostorom, jer muslimani tada nisu etnički bili identifikovani.
- Garašanin je govorio o proširenju srpske države - nije se predavao tužilac. - Prihvatate li da to znači ideju srpskih granica prema srednjovekovnim granicama?
- Oni tada nisu znali za granice, jer su se one stalno menjale. Srbi su imali pravo na tu ideju, jer je ona bila i na umu svih naroda u Evropi.

TUĐA IDEJA

U PREPIRANJU sa dr Odri Bading oko porekla “Načertanija”, Slobodan Milošević je upitao ovog svedoka - zna li da “Načertanije” nije bilo plod velikosrpske hegemonije, već ideje britanske i francuske vlade i da su one odigrale ključnu ulogu u njegovom definisanju:
- One su savetovale srpskog kneza Miloša Obrenovića da vodi politiku koja bi ga odvojila od ruskog protektorata i zbog toga su predložile stvaranje velike slovenske federacije, koja ne bi uključivala samo Srbiju, već Crnu Goru, Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu i druge.
- Ne bih se složila sa tvrdnjom da je to bila inicijativa britanske i francuske vlade - odgovorila je Badingova, - ali je pošteno reći da su one bile privržene takvoj jednoj ideji.

NASTAVLJA SE