Akademici glavni krivci

Piše: Miroslav ZARIĆ
NAJČEŠĆE pominjani dokument, na procesu Slobodanu Miloševiću u Hagu, kao vrhunski "dokaz" srpske nacionalističke politike, uz Garašaninovo "Načertanije", bio je Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti.

Iako je Memorandum SANU, od prvog dana suđenja, bio uobičajen termin u retorici zamenika glavnog tužioca tužilaštva Tribunala DŽefrija Najsa, kojim je označavana inspiracija i pokretačka snaga celokupnog "zajedničkog zločinačkog poduhvata" srpskog rukovodstva radi stvaranja tzv. "velike Srbije", pravu promociju i procvat svog značaja, Memorandum je doživeo tokom ispitivanja svedoka optužbe istoričarke dr Odri Bading.

Amerikanka je, u izveštaju od pre godinu i po dana, opširno iznela svoj pogled i mišljenje o ulozi akademika u prezentaciji srpskog nacionalnog pitanja osamdesetih godina, što je bilo veliki podsticaj da joj Najs postavi seriju pitanja, ne bi li pojačao uticaj o povezanosti zvanične srpske politike sa Memorandumom.

- Mislim da su intelektualci, a posebno intelektualne institucije, imale u istočnoj Evropi politički značaj, koji se teško može razumeti, ukoliko dolazite iz drugog sistema, jer je njihovo učešće u politici bilo uobičajeno i na znatno višem nivou, nego na zapadu - rekla je Badingova. - To je zato što je, u mnogim delovima istočne Evrope, obrazovana klasa bila relativno mala i neki ljudi bi vrlo brzo postali univerzitetski profesori, onda ministri u vladi, da bi se vratili u profesore.

SANU je, objasnila je Badingova, bila najprestižnija intelektualna institucija u Srbiji i srpskom narodu koji je njenim izjavama pridavao veliku važnost. Kao najvažniji deo Memoranduma, ovaj svedok veštak naglasila je njegovo jednostrano naglašavanje pozicije Srbije kao žrtve, predstavljanje decentralizacije Jugoslavije kao nečeg što joj šteti, preterivanje u odnosu na teškoće sa kojima se Srbi suočavaju na Kosovu i kvalifikacije kako su oni tamo izloženi genocidu.

- Doktorko Bading - prekinuo ju je na ovome mestu sudija Patrik Robinson, koji je u to vreme bio samo "običan" sudija u krivičnom veću, kojem je predsedavao sudija Ričard Mej. - Na čemu zasnivate svoj zaključak da se preterivalo u oceni o viktimizaciji Srba na Kosovu?

- Pa, ako pogledamo statistike težih zločina počinjenih na Kosovu osamdesetih godina, slučajeve ozbiljnih silovanja i ubistava, oni su bili niži od jugoslovenskog proseka. Mislim da i genocid nije reč, koja se može upotrebiti u odsustvu masovnih ubijanja. Bilo je sigurno nekih postupaka zastrašivanja, uključujući i neke akte nasilja, ali to jednostavno nije, u to vreme, dostiglo nivo koji bi se mogao stvarno opisati kao genocid.

- Memorandum je sugerisao da je postojeća Jugoslavija toliko štetna za Srbiju i Srbe da Srbija treba da se okrene svojim sopstvenim interesima - podsetio je svedoka tužilac.

- Očevidno je da je Memorandum predstavljao novinu u srpskom stavu prema Jugoslaviji, jer je dotadašnje gledište bilo da Srbi u njoj imaju posebni interes. Memorandum je bio početak okretanja Srbije od Jugoslavije, kao najboljeg rešenja za srpski nacionalni problem.

KAD se 16. novembra prošle godine, na suđenju, pojavio Mihajlo Marković, ovaj akademik nije govorio kao veštak za istorijska pitanja, već samo kao "običan" svedok odbrane. Razlog za ovakav Markovićev status bio je nešto što mu je obezbeđivalo još uverljiviji položaj eksperta za Memorandum. Optuženi je, naime, prof. Markovića predstavio sudijama, kao jednog od autora Memoranduma, dakle "svedoka iz prve ruke".

Marković je ispričao da je Skupština SANU analizirala, u maju 1985. situaciju u Jugoslaviji, posebno ekonomske prilike i činjenicu da se ona pretvorila u šest ili osam država. Akademik Ivan Maksimović tada je predložio da se oformi komisija, koja bi izradila nacrt Memoranduma, u kojem bi se izrazili pogledi članova SANU, u odnosu na postojeću krizu. Komisija je brojala 16 članova, predsednik SANU Dušan Kanazir bio joj je na čelu i ona je, na prvom sastanku, u junu 1985. formirala radnu grupu od sedam članova.

- Ja sam bio jedan od njih - rekao je Marković. - Radili smo na nacrtu celu godinu, a na sednici komisije, pre nego što je tekst bio završen, zaključeno je šta još treba uraditi. Već sutradan on se, međutim, pojavio u novinama.

- Koliko su osnovane tvrdnje da je ovaj dokument bio osnov za neku vrstu srpskog nacionalizma i dominacije, posebno za etničko čišćenje ili progone na verskoj ili nacionalnoj osnovi? - upitao je svedoka optuženi.

- Memorandum to ne može biti po samoj svojoj suštini, a osim toga on nikad nije bio završen. Akademija ga nikad nije ni usvojila, niti je on bio objavljen u to vreme. Memorandum zato nije mogao da bude baza za bilo čiju politiku, a kamoli za političku partiju koja ga je osudila - odgovorio je Marković.

- Mislite li da su oni, koji su govorili o Memorandumu, kao srpskoj političkoj platformi i ne pročitavši ga, ili su to činili sa krajnje nečasnim i zlim namerama, stvarno manipulisali i zloupotrebljavali njegov tekst? - sugerisao mu je Milošević.

- Ne odbacujem mogućnost da su ovakva pogrešna tumačenja bila namerna - odgovorio je akademik.

HAJKA NA AKADEMIJU
AKADEMIK Mihajlo Marković nije želeo da se direktno izjasni na Miloševićevo pitanje - da li je Memorandum, slučajno ili namerno, "procurio" u javnost, već je samo konstatovao da sigurno nije bio interes Akademije da se on pojavi nekompletan:

- Objavljivanje nezavršenog teksta imalo je za posledicu višemesečni "lov na veštice" protiv SANU. Najviši lideri, tadašnji predsednik republike Ivan Stambolić, na primer, napali su žestoko Akademiju, govoreći kako je "zabila nož u leđa" Jugoslaviji, a tražena je i odgovornost za one koji su smatrani krivcima.