Dokument dobre volje

Piše: Miroslav Zarić
DRUGI svedok "iz prve ruke" na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu, o tome kako je nastao čuveni Memorandum SANU, bio je akademik Kosta Mihajlović. Iako je, na poziv optuženog, ovaj akademik prihvatio da bude ispitan kao ekspert odbrane za ekonomska pitanja, Mihajlović je znatan deo svog izlaganja posvetio upravo Memorandumu, čiji je jedan od autora.

- Memorandum SANU nije bio nikakav velikosrpski program, već samo ocena koliko je stanje u Jugoslaviji bilo ozbiljno i kakve mere povodom njega treba preduzeti - odgovorio je Mihajlović na direktno pitanje zamenika glavnog tužioca DŽefrija Najsa - ima li osnova da se sadržina Memoranduma okvalifikuje kao "nacionalistička".

Memorandum je bio "zatvoren" dokument, dodao je svedok i uopšte nije bio namenjen javnosti. On je samo trebalo da otvori oči uspavanom političkom vrhu Srbije na krizu koja je postala eksplozivna.

AKT UPOZORENJA

IZLAGANJE o žestoko napadanom tekstu, Mihajlović je započeo tvrdnjom da je sve oko Memoranduma bila potpuno autonomna odluka Akademije.

- Nas nekoliko akademika izložilo je koliko je kriza te 1975. godine bla duboka i šta treba preduzeti - ponovio je ovaj svedok ono što je, pre njega, sudijama već ispričao njegov kolega Mihailo Marković. - Akademik Ivan Maksimović je, potom, izašao sa predlogom da se ovaj posao obavi, i to je učinjeno iduće godine.

Na pitanje optuženog - koji je bio motiv za ovakav postupak - svedok je odgovorio da je SANU smatrala da treba da kaže svoje oko nečega o čemu se i prethodno raspravljalo, ali je zvanična srpska politika pokazala - ravnodušnost.

- Formirali smo komisiju od 16 članova - objasnio je Mihajlović - i najpre smo se dvoumili kome uputiti dokument, kad on bude gotov, Skupštini Srbije ili njenom Predsedništvu. Dokument je bio strogo zatvoren za javnost i trebalo je da bude akt upozorenja, a nacionalni program povodom njega usledio bi kasnije.

Svedok je posebno naglasio da dokument nije bio originalan, već uglavnom sinteza već postojećih saznanja i da je insistirao samo na jednakosti Srbije u političkom i ekonomskom smislu sa ostalim republikama.

- I ništa više od toga njime nije traženo - pojačao je Mihajlović ovu tvrdnju. - NJegova vrednost je što je sagledao kuda razvoj događaja vodi i ukazao na mogući raspad Jugoslavije, što se pokazalo kao istina.

Nejednakost Srbije, u odnosu na razvijenije republike u Jugoslaviji, svedok je ilustrovao podacima i primerima iz ekonomije i zaključkom da je položaj Srbije, u svemu, bio ispod jugoslovenskog proseka. Mihajlović je objasnio i da su migraciona kretanja u zemlji bila iz nerazvijenijih krajeva ka Sloveniji i Hrvatskoj, koje su imale potrebu za radnom snagom. Dodao je da se mnoštvo stanovništva doseljavalo i u užu Srbiju, što se činilo kao apsurd, ali i objasnio da je to bilo logično, jer su dolazili Srbi iz Hrvatske i sa Kosova.

- Na Zapadu je propaganda ocenila da je Memorandum bio doprinos razbijanju Jugoslavije i njegova sadržina predstavljana je kao nacionalistička? - predočio je svedoku Milošević.

- Tako nečeg u Memorandumu nigde nema, jer je njegov cilj bio da se probudi i mobiliše uspavana politička garnitura, koja nije bila svesna šta se događa. Ponavljam i da on, pre svega, nije bio upućen javnosti, ali je zloupotrebljen da se ocrni i napadne SANU. A nacionalizam je označen kao glavni uzrok krize.

Kako objašnjavate ogromnu propagandu na Zapadu protiv SANU?

- Memorandum je najpre ocenjivan kao akt građanske hrabrosti i demokratski čin, ali su se sve ocene oko njega izmenile nakon raspada Jugoslavije.

NETAČNA DIJAGNOZA

DŽEFRI Najs, koji se protivio da akademik Mihajlović uopšte svedoči, jer ekonomska pitanja, za koja je svedok stručnjak, smatra nerelevantnim po suđenje, bio je izuzetno aktivan kad je došao na njega red da postavlja unakrsna pitanja.

- Ivan Stambolić, prethodnik optuženog na funkciji predsednika, u svojoj knjizi, drugačije ocenjuje taj dokument? - upozorio je svedoka.

- G. Stambolić je bio na suprotnoj strani, inicirao je kampanju protiv Memoranduma i borio se za svoju poziciju. Memorandum je upozoravao upravo njega i njemu slične da "otvore oči".

- On je, u oktobru 1986, pozvao Akademiju da pomogne vlastima, umesto što im "podmeće nogu" - nastavio je Najs.

- To je netačna dijagnoza i deformisan pogled političara, koji je i sam bio odgovoran za ono što se događalo.

- Zar nije istina da je optuženi postao vođa preko leđa intelektualaca i to kroz proces koji čini osnovu Memoranduma? - upitao je Najs.

- Ne, pojava Slobodana Miloševića bila je nešto potpuno novo na političkoj sceni Srbije - oštro se ovakvom zaključku usprotivio Mihajlović - jer je on uveo višepartijski sistem i ukinuo verbalni delikt.

- On nije bio vođen svojim idejama, već je bio potreban intelektualcima, koji su iznosili svoje preko Memoranduma, dok je on sve to instrumentalizovao? - sugerisao je dalje tužilac.

- Ne, ne vidim šta je on preuzeo iz Memoranduma. NJegovo mišljenje je samo koincidiralo sa stavovima Memoranduma, ali su Miloševićeve personalne veze sa Akademijom bile slabe.

- Preuzeo je na sebe da reformiše Ustav iz 1974. godine, što je bilo i zalaganje Memoranduma?

- Nije on, jer je bio strahovit pritisak stručnog i javnog mnjenja za ustavnim promenama.

CRNO I BELO
SA kolikim žarom DŽefri Najs brani gledište o Memorandumu iz optužnice, možda najbolje pokazuje kratak dijalog sa akademikom Čedomirom Popovom, kad je ovaj objasnio da je Memorandum bio samo analiza stanja u društvu i alarm da se iz njega iziđe.

- Čućete sutra, ovde, analizu jednog od njegovih autora - najavio je Popov kolegu Kostu Mihajlovića.

- Ali, gospođa Bading smatra da je važniji duh, nego sam tekst Memoranduma i da je on uticao na raspad Jugoslavije - primetio je Najs.

- Mislim da, ipak, treba krenuti od teksta - nije se složio Popov.

- Gledate crno-belo, a ne učinak tih crnih slova na belom papiru - poigrao se rečima tužilac.

- Naprotiv, to je pokušaj da se crni papir zameni belim - uzvratio je svedok.