Gazimestan u novom svetlu

Piše: Miroslav ZARIĆ
GOVOR koji je 28. juna 1989. održao na proslavi 600 godina od Kosovske bitke, Slobodan Milošević ponovo je pročitao, 16. decembra prošle godine, sudijama koje mu sude pred Haškim tribunalom.

Prilika da ovo učini optuženom se ukazala tokom svedočenja akademika Mihajla Markovića, a povod za reprizu svog tadašnjeg istupanja pred milion ljudi omogućio mu je zamenik glavnog tužioca DŽefri Najs, čija je jedna od omiljenih tema tokom suđenja bio upravo ovaj govor. Englez je, naime, citirao ondašnju izjavu Ibrahima Rugove, kako je to bila "srpska šovinistička proslava i provokacija".

- Ma, kakva provokacija - pobunio se Marković. - Srbi su se tog dana okupili da proslave 600 godina od Kosovske bitke, što je bio veliki nacionalni događaj, kao na primer, kod Francuza 14. jul. Svi zapadni mediji ocenili su pozitivno tu proslavu, a Miloševićev govor kao pomirljiv i uzdržan. Ni u domaćoj, ni u svetskoj javnosti, nije bilo nepovoljnih reakcija, koje su usledile tek deset godina kasnije.

PORUKA MIRA

U DIJALOGU koji je nastao između svedoka i optuženog, obojica su se složili da govor bivšeg predsednika Srbije nije podsticao na nacionalizam i dominaciju Srba u bivšoj Jugoslaviji, a još manje pozivao na rat i etničko čišćenje.

- G. Najs me je satanizovao upravo citatima iz zapadnih medija o tom govoru, ocenjujući ga kao nacionalistički, ratnohuškački i uperen protiv drugih naroda, što je gola laž, jer je govor bio za ravnopravnost svih, protiv svih nacionalizama, sukoba i podela - naglasio je optuženi.

- To je bio nastavak Titove politike bratstva i jedinstva - potvrdio je Marković.

- Sećate li se da sam završio rečima: "Neka živi mir i bratstvo među narodima!"?

- Da, a tako ne govori onaj ko se sprema za rat, etničko čišćenje i genocid.

- Kako onda ocenjujete kasnije poruke da je taj govor bio potpaljivanje srpskog nacionalizma?

- Tada još nije bilo napetosti, ali je Srbija kasnije smatrana poslednjim bastionom komunizma, da se ideološki našla na drugoj strani i da hoće da ugrožava druge narode.

- Naglasio sam da bitke koje predstoje za opšti prosperitet, nisu oružane, ali i da one "nisu isključene", a tužilac je to iščupao iz konteksta i predstavio kao ratno huškanje - nastavio je optuženi.

- Niste vi ovde svedok - pobunio se tužilac.

- Svaka zemlja ima pravo da se brani i na silu odgovori silom, to je zakonita samoodbrana - ipak je uspeo da odgovori svedok.

Milošević je iskoristio događaj na Gazimestanu da pokuša da obori i tvrdnju iz optužnice, kako su Amandmani na pokrajinski Ustav Kosova doneti uprkos volji albanske većine.

- Zar bi, da je to istina, na proslavu na Gazimestanu došli svi albanski delegati, celo tadašnje Predsedništvo SFRJ, predsednici svih jugoslovenskih republika i strane diplomate? - upitao je Markovića. - Da li je iko od njih, kasnije, rekao nešto negativno o tom govoru?

- Ne - kratko je odgovorio svedok.

VEĆ DEO SRBIJE

DŽEFRIJU Najsu kao da nije bilo dovoljno ono što je čuo i, kad je na njega došao red da unakrsno ispituje svedoka, ponovo se vratio na govor optuženog na Gazimestanu. Tužilac je, najpre, zatražio da se Marković izjasni - da li se ovaj govor bavio povratkom autonomije Kosovu, ako ne otvoreno, ono bar prikriveno. Kad je dobio odrečan odgovor, Najs je podsetio svedoka da je optuženi tada izjavio, kako je Srbija, posle mnogo godina i decenija, povratila svoj nacionalni i duhovni integritet.

- Da li se ovo stvarno odnosilo na reintegraciju Kosova u srpsku državu - direktno je Najs upitao Markovića.

- O tome ne može biti ni govora - odgovorio je ovaj - jer je Kosovo već bilo deo Srbije, čak i po Ustavu iz 1974. Ono je bilo konstitutivni deo Srbije i federacije.

- Optuženi se nijednom nije osvrnuo na kosovske Albance i možete li nam reći zašto? - bilo je naredno pitanje tužioca o govoru na Gazimestanu.

- Mogu. Postojalo je opšte očekivanje ljudi koji su se okupili tamo da će on kritikovati ono što se dešavalo prethodnih godina, ali se on uzdržao od bilo kakve kritike.

- Znači, to je bio govor za Srbe, oni su tamo bili prisutni, a uopšte se nije odnosio na kosovske Albance? - insistirao je Najs.

- Naprotiv, rekao je da Kosovo ne naseljavaju samo Srbi i da su u pitanju svi, a ne samo Srbi.

- U vreme održavanja ovog mitinga postojalo je vanredno stanje na Kosovu, koje je ograničavalo ili zabranjivalo javna okupljanja kosovskih Albanaca? - pokušao je poslednji put da diskvalifikuje proslavu tužilac.

- Nikakvo vanredno stanje u to vreme nije postojalo, iako priznajem da te godine nisam bio uključen u politiku i da sam često bio u inostranstvu, ali ne sećam se nikakvog vanrednog stanja u Srbiji.

Iako je prilično dugo trajao, veliki istorijski čas o srpskom narodu i Srbiji, koji su haškim sudijama i Tužilaštvu održali srpski akademici, a koji je započela prof. dr Smilja Avramov, još u septembru prošle godine, ovim nije bio završen. Nakon prof. Slavenka Terzića, Mihajla Markovića, Čedomira Popova i Koste Mihajlovića, Milošević je pozvao, kao svedoke odbrane, još članova SANU.

NJihov znatan broj i uloga, u procesu koji se vodi u Hagu, nisu nimalo slučajni. Većina ovih eksperata istorijske struke našla se, naime, na mestu gde su trenutno najpotrebniji i najkorisniji. Jer, ono što se, od samog početka događa na suđenju Slobodanu Miloševiću, očigledno pokazuje da se u Hagu, ne sudi samo pojedincu, već i celom srpskom narodu i njegovoj istoriji.

(KRAJ)