Nebo kao žarulja

Piše: dr Miomir ĆOSIĆ

DA ne bismo doveli u opasnost mlade iz našeg saniteta, potpukovnik dr Aleksa - Soko ide kao vozač, a ja kao pratilac povređenog. Hitno krećemo za Prištinu, koja je udaljena od aerodroma oko sedamnaest kilometara.
Na putu za Prištinu povređenom vojniku, rezervisti Sotiru, puls se jedva oseća, što znači da je njegov pritisak veoma nizak, u stvari, ne može se izmeriti. Prolazimo kroz Kosovo Polje, koje je u potpunom mraku, i nastavljamo ka Prištini. Na ulazu u Prištinu nebo bukti kao crvena žarulja. Kasarna "Kosovski junaci" je raketirana. Ispod nadvožnjaka i iza njega gore skladišta i magacini. Cela okolina je u plamenu.
Prolazimo brzo obilazeći kamenje, velike grudve zemlje i delova betona i cigala razbacanih na asfaltu. Stižemo u KBC i ulećemo na Hiruršku kliniku. Na prijemnom odeljenju dočekuje nas kompletna hirurška ekipa koja preuzima ranjenika. Njega odmah prebacuju u operacionu salu i izvode hiruršku intervenciju. U ovom slučaju hirurška intervencija je ujedno i glavni vid reanimacije, pošto se jedino hirurški može zaustaviti obilno krvarenje i spasti život ovom mladom čoveku.
HIRURŠKA ekipa sa prof. dr Andrijom i grudnim hirurgom dr Jovicom na čelu intervenišu na stomaku i grudnom košu, zaustavljaju krvarenje i saniraju povrede. Ranjeni rezervista Sotir je zadobio teške povrede sa krvarenjem, odnosno: rupturu dijafragme - pucanje pregrade mišića između grudnog koša i stomaka, povredu levog plućnog krila, rupturu slezine, i kontuziju levog bubrega. Posle operacije ranjenik je u stabilnom stanju.
Ekipa hirurške ambulante aerodroma "Slatina" je kompletna:
Svi sedimo ispred stacionara opušteni i raspoloženi kao da nije rat. Nema detonacija. Izneli smo stolice. Odmaramo se, sunčamo se, prebrojavamo se:
Preko noći smo malo predahnuli negde između 2 i 3 sata. Međutim, jutarnje bombardovanje bilo je sinhronizovano sa napadima terorista u okolini aerodroma. Iz šumarka na udaljenosti oko 700 i 800 metara od sela Slatine, nekoliko kilometara od aerodroma, začula se pucnjava. U toku popodneva pešadijske jedinice rasterale su napadače na selo. U isto vreme velike borbe vodile su se na planini Čičevici - jednom od najjačih uporišta terorista.
Poletela su i dva naša aviona tipa "orao", da pomognu našim zemaljskim trupama. Naši piloti napravili su pravu pometnju i paniku u terorističkim jedinicama. Teroristi su bili šokirani i iznenađeni smelošću naših pilota kada su se oni pojavili. U neverici su se pitali kako je moguće da naši avioni lete, kada im je NATO komanda tvrdila da potpuno kontroliše nebo nad Srbijom, a pogotovu nad teritorijom Kosova i Metohije.
"Orlovi" su u naletima razbili veliki deo terorističkih snaga u jakim uporištima na planini Čičevici. Jedan od "orlova" spustio se u brišućem letu niže nego što je smeo, tako da nije stigao na vreme da se uspravi. Zakačio je krilom veliko drvo, srušio se i eksplodirao.
Naša ekipa koju su činili dr Sava - Staža, vodnik Šilja i Beli - bolničar, otišli su sanitetom na mesto nesreće na planinu Čičevicu da pokupe ostatke nastradalog pilota. Čim su stigli na Čičevicu naša ekipa je uletela u pravi vatromet. Borbe su se vodile na sve strane. Naš sanitet su pratili tenk i praga.
Cela okolina tresla se od eksplozija i rafalnih paljbi.
(Nastavlja se)