Skalpeli u dimu

Piše: dr Miomir ĆOSIĆ
NEŠTO pre sedam časova ujutro oglasila se sirena za vazdušnu opasnost.
Jedan deo našeg osoblja sprema i sređuje našu novu sanitetsku bazu, a drugi deo saniteta sprema se da sa aerodroma “Slatina” preseli našu operacionu salu. Odlazimo na aerodrom kamionom i sa dva sanitetska vozila. Još iz daljine vidimo kako se aerodrom dimi. Prolazimo kroz kapiju, pored zgrade letačkog puka. Porušena je i izgorela do temelja. Na sve strane pustoš i razaranja na aerodromu. Mora da je prošle noći bilo žestoko bombardovanje.
Stižemo ispred ulaza u podrum vojničkog restorana gde nam je operaciona sala. Parkiramo kamion ispred ulaza. Ulazimo u operacionu salu. Zid na južnoj strani napukao je od bombardovanja još dok smo svi bili u skloništu. Posle sinoćnjeg bombardovanja pukotina se proširila i svetlost spolja ulazi u našu operacionu salu.
Počinjemo da tovarimo opremu iz operacione sale: operacioni sto, operacionu lampu, aparat za anesteziju, doboše sa materijalom i vešom za operacije. Nismo utovarili ni pola kamiona, kada su počeli da nas nadleću avioni NATO. Za trenutak smo prekinuli utovar i ostali u podrumu. Odjeknula je snažna detonacija. Cela zgrada se zatresla.
Nekih 5-6 minuta posle prve detonacije čula se još jedna jaka eksplozija. Čim se smirilo, izašli smo da vidimo šta je gađano. Gađan je ulaz u rupu, koji je u našoj neposrednoj blizini. Tovarimo naš kamion što brže možemo. Sada NATO avijacija nadleće aerodrom i snima. To su izviđački avioni. Ponovo čujemo brujanje aviona. Ulećemo u podrum i čekamo da prođe detonacija da bismo nastavili započeti posao.
POSLE ponovljene detonacije izašli smo napolje i videli da je ponovo gađan ulaz u rupu. Kamion je konačno napunjen. Jedan deo našeg osoblja odlazi sa kamionom. Nas petorica i dva sanitetska vozila idemo u stacionar iz kojeg sortiramo i tovarimo sanitetski materijal i lekove.
Bili smo zauzeti našim poslom kada je odjeknula snažna detonacija. Zgrada saniteta se po ko zna koji put zatresla. Izleteli smo u hodnik i stali uza zid. Kada se sve utišalo završili smo utovar i seli u vozila. Da bismo skratili put idemo jednim delom piste. Izlećemo na put za selo Bresje i hitno stižemo u bazu. Na brzinu nam svi pomažu da istovarimo naše sanitete, jer moramo još jednom da se vratimo na aerodrom.
Krećemo na aerodrom što pre možemo. Sa nama ide i kamion. Stižemo ispred našeg stacionara i tovarimo krevete u njega. U sanitetska vozila trpamo sanitetski materijal. Avioni ponovo nadleću aerodrom. Prestali smo zakratko da utovaramo i sklonili se u hodnik stacionara gde nema prozora. Jedan za drugom čuju se dve detonacije.
Kada se sve stišalo izašli smo napolje. Tamo gde smo bili pre nešto više od jednog časa, kod vojničkog restorana, dimilo se. Natovarili smo kamion i sanitetska vozila i takoreći pobegli sa aerodroma. Ponovo smo u Bresju, u našoj novoj bazi.
DOK smo bili na aerodromu da pokupimo još neophodnih stvari grupa koje je ostala u Bresju očistila je i oribala sobe, tako da smo odmah mogli da unesemo i montiramo krevete. Sve smo lepo sredili i sobe su nam izgledale uredno kao na nekoj vrhunskoj klinici. Namestili smo i sobe u kojima ćemo spavati.
Subota, 3. april 1999. godine, u ranim jutarnjim časovima donose nam dva teško povređena vojnika. Odmah pristupamo reanimaciji povređenih i čim je njihovo opšte stanje dozvolilo da ih transportujemo, prebacujemo ih na Hiruršku kliniku u Prištini. U međuvremenu smo im javili da dovodimo dva teško povređena vojnika, tako da su operacione sale bile već spremne kada smo stigli.

PRIJEM

EKIPA za prijem bolesnika čekala nas je na prijemnom odeljenju i odmah su preuzeli ranjenike i prebacili ih u hiruršku salu. Od početka rada četiri hirurške i tri ortopedske ekipe bile su danonoćno na klinikama u permanentnom radu. Kućama su odlazili samo kada je zatišje da se presvuku i malo odmore.
(NASTAVLjA SE)