Vatrom na kola

Piše: dr Miomir ĆOSIĆ
NASTAVLJAMO sa uobičajenim radom u našoj hirurškoj ambulanti. Dolaze kolege sa isturenih punktova po lekove i ostali sanitetski materijal. Sve snabdevamo većom količinom lekova, jer naše ekipe ne pružaju samo pomoć osoblju sa aerodroma, nego i lokalnom stanovništvu.


Od ranih jutarnjih časova, na Veliki petak, 9. aprila 1999. godine, učestali su napadi. Na sve strane tutnje detonacije. Pogođena je kolona oklopnih vozila. Prvo vozilo je direktno stradalo, a ostala vozila su delimično pogođena. Prvo vozilo je zahvatio i strahoviti plamen posle eksplozije tako da su vozač i suvozač izgoreli u plamenu i potpuno ugljenisani za samo nekoliko minuta. Jedan, zaista, stravičan prizor.

Oficir u drugom vozilu zadobio je povrede u predelu glave i vrata, dok je vojnik pored njega povređen gelerima po telu i nogama. Dvojicu povređenih obrađujemo u našoj operacionoj sali i smeštamo u stacionar. Dvojicu poginulih prebacujemo na Institut za sudsku medicinu.


Naša komanda se na Veliku subotu preseljava, a sa njom i naša isturena ambulanta, koja je stalno sa njima. Ide se iz Batusa u selo Orlović, koje je odmah iznad Prištine u blizini spomenika kosovskim junacima na Gazimestanu.

Stižemo u selo, a ono prazno bez igde ikoga. Razgledamo selo i nalazimo kuće koje nisu uništene bombardovanjem. Nalazimo kuću koja nam najviše odgovara za našu isturenu ambulantu. Kuća je lepa, a u dvorištu je procvetalo drveće, džanarika i kajsija.

DANAS je sveta nedelja, dan vaskrsnuća sina Božjeg Isusa Hrista, 11. april 1999. godine.

Svi smo ustali rano. Jedan drugom čestitamo praznik, rečima "Hristos voskrese! - Vaistinu voskrese!".

U ranim popodnevnim časovima dovode nam našeg "stažu" dr Savu sa isturenog punkta na Slatini. Zadobio je prostrelnu ranu stopala.

Obrađujemo ranu i imobilišemo stopalo. Sanitetom ga prebacujemo na Ortopedsku kliniku zbog rendgenskog snimanja i konsultacija s ortopedom. RTG snimak pokazuje da je metak svojim prolaskom kroz stopalo napravio multifragmentalni prelom 2. i 3. metatarzalne kosti, odnosno kostiju korena prstiju stopala. Posle konsultacije sa ortopedom našeg "stažu" dr Savu, vraćamo u bazu da se dalje brinemo o njemu. Smatramo da će mu biti lakše i bolje kod nas nego na Ortopediji, jer smo mi kao jedna porodica.

Doktor Sava neće moći duže vreme da stane na povređenu nogu. Kada rana bude zarasla poslaćemo ga na dalje lečenje. Čim smo dr Savu smestili u krevet, seli smo za sto u holu da popričamo.

Zaista je neustrašiv mladić. Danima je prilikom izvlačenja i zbrinjavanja ranjenika bio na veoma opasnim mestima, rizikujući život, da bi pomogao i spasao svoje saborce na aerodromu "Slatina". Dok je bilo bombardovanje leteo je nekoliko puta helikopterom u pratnji teških ranjenika.


Čim je svanulo zora, dvadesetog dana napada na našu zemlju, usledili su bombardovanje NATO avijacije i detonacije jedna za drugom. Oko 13 časova i 30 minuta dovode nam dečaka od oko 15 godina sa bolovima u stomaku i učestalim povraćanjem. Dečak je iz sela Bresja, gde se i mi nalazimo. Doktor Zoki Šerif, dečji hirurg, pregleda dečaka. Svi klinički i laboratorijski rezultati daju jasnu sliku akutnog zapaljenja slepog creva.

Pre Uskrsa dobili smo još jednu instrumentarku sa Ginekološke klinike, sestru Slavicu. Dobrovoljno se prijavila da nam pomogne. Instrumentarke sestra Slavica i sestra Bilja pripremaju operacionu salu za hiruršku intervenciju. Ulazimo Neša KGB i ja i pripremamo aparat za anesteziju. Stavljamo dečaka na operacioni sto i dajemo mu anesteziju.

SPAS
DOKTOR Zoki Šerif i dr Mića Kure ulaze u salu oprani i propisno obučeni. Operaciono polje se briše i operacija počinje. Otvaramo trbuh. U njemu nalazimo gangrenozno promenjeno slepo crevo. Na vrhu, slepo crevo je puklo i u okolini ima gnojne kolekcije. Pošto je slepo crevo izvađeno i trbušna duplja isprana, zatvorili smo ranu. Posle buđenja iz anestezije dečaka smeštamo u naš stacionar. Svi smo zadovoljni urađenim poslom.
(NASTAVLJA SE)