Pakleni rat

PIŠE: dr Miomir Ćosić
UBIJAMO se od posla. Imamo mnogo pregleda u našoj hirurškoj ambulanti. Oko 16 sati dobijamo poziv da idemo u Belaćevac, jer tamo ima dosta povređenih. U Belaćevcu je naše stovarište i magacin.

Stariji vodnik Mile Trnje, Neša KGB i dr Mića Kure odlaze za Belaćevac. Tamo je naš šef potpukovnik dr Aleksa Soko. Po izlasku iz saniteta naša ekipa, nažalost, zatiče stravičan p rizor. Naš vodnik je do polovine tela zatrpan zemljom, odnosno jedna noga i donji deo stomaka prekriveni su mu zemljom, dok je gornji deo tela gotovo ugljenisan.

Osoblje koje se zateklo u Belaćevcu ne može da gleda ovaj stravičan prizor, a kamoli da pomogne našoj ekipi. Stariji vojnik Mile Trnje i Neša KGB uzimaju lopate da bi otkopali donji deo tela poginulog. Avioni nadleću Belaćevac. To je uobičajena praksa NATO avijacije da drugim naletom potvrđuju pogodak.

Četvrtak, kao i svaki drugi u poslednje vreme, provodimo slušajući detonacije. U šali kažemo da je to naša jutarnja muzika za buđenje. Odavno nije bilo sirene ili znaka za prestanak vazdušne opasnosti.

Danas smo obilazili jedinice na terenu da bismo ukazali pomoć borcima kojima je ona bila neophodna. Imamo četiri dobre ekipe, pa vojnici nemaju potrebe da dolaze u našu hiruršku ambulantu na pregled. U stanju smo da odemo do njih i na licu mesta im pružimo odgovarajuću medicinsku pomoć.

NA licima momaka se ne vidi da su iscrpljeni i da su klonuli duhom. Ovo je jedna čvrsta i zdrava generacija mladih ljudi i da nije ovog nametnutog rata, ova bi deca mogla svojom snagom i voljom da učine život boljim ne samo za sebe nego i za nas koji smo na zalasku životne karijere. Uspeće oni to da urade i posle ovog vatrometa užasa koji ih nije uplašio i obeshrabrio.

U sredu, 28. aprila 1999. godine, kao što smo i očekivali, napadi NATO avijacije učestali su od ranog jutra. Cela okolina podrhtava. Oko 11 sati pre podne donose nam dva teško povređena vojnika. Odmah smo pristupili njihovoj reanimaciji. Jedan ranjenik nam umire u prijemnoj ambulanti. Imao je teške povrede u predelu vrata i grudnog koša. Nismo mogli ništa da uradimo.

Drugog teško povređenog vojnika uspeli smo da reanimiramo i pripremimo da može da izdrži transport do Prištine. Osoblje hirurške ambulante je krajnje neraspoloženo. Nismo uspeli da pomognemo mladiću. Ugasio se još jedan mlad život.

Naleti aviona i bombardovanje nisu prestajali tokom cele noći.

Osvanuo je 29. april 1999. godine, kao i obično, sa detonacijama. Na stotine bombi i raketa sručilo se sa neba na celu okolinu aerodroma Slatina, kao i na aerodrom. Oko 14 sati dobijamo hitan poziv. Doktor Sandra, stariji vodnik Mile Trnje i Neša KGB odlaze na mesto nesreće. Ovoga puta NATO je pogodio cilj.

Na mestu nesreće zatiču poginule vojnike i oficire. Prebacuju ih kod nas u bazu. Skidamo već pokidane uniforme i pretražujemo džepove da nađemo njihove lične stvari. Dok mi radimo, dr Sandra sedi za stolom i plače. Sigurno joj je bilo veoma teško. Ovo je pakleni rat.

DANAS je nedelja, 2. maj 1999. godine. U selu Dobrevo formirali smo još jednu isturenu ambulantu. Jedna naša ekipa, sa potpukovnikom dr Aleksom Sokolom i dr Batom Srebrnim Očnjakom, je na tom mestu.

Samo što smo se vratili, dovezli su poručnika iz OKB-a, koji je povređen ručnom bombom. Odmah pristupamo reanimaciji i obradi rana i hitno ga prebacujemo na Hiruršku kliniku u Prištini.

Ovo je četrdeset prvi dan bombardovanja. Izgleda da NATO polako, ali sigurno počinje da se gubi. Američka administracija je sve nervoznija. Gađaju sve više civilnih ciljeva i infrastrukturu Srbije. Gađaju sanitetska vozila, autobuse, vozove pune putnika, kolone izbeglica, čak i bolnice i porodilišta.

PIR
ODAVNO su prošla 72 sata od početka njihovog napada koja su sebi postavili kao rok da nas u potpunosti slome. Prošlo je ne samo 72 sata obećanih svetu da pokažu moć, već su prošla 984 sata, a mi uspravno stojimo da se svet u čudu pita šta se dešava sa ovim narodom.
Možda će narednih 1.000 sati biti dovoljno da taj suludi svet shvati da mora da spreči ovaj krvavi pir i da objasni razlgoe zbog kojih je to potrebno.
(NASTAVLJA SE)