Kasetni masakr

Piše: dr Miomir ĆOSIĆ
OD ranih jutarnjih časova, 4. maja, žestoko nas bombarduju. U 9 časova 30 minuta dobijamo hitan poziv iz Orlata. To je jedno veće brdo na putu za Peć odmah iza Kline. Javljeno je i osoblju Doma zdravlja da pođu sa nama jer ima dosta povređenih. Sve četiri naše ekipe, dve iz Hitne pomoći, kao i ekipa iz Doma zdravlja kreću put Orlata. U Orlatu zatičemo pravu tragediju. Pet mrtvih rezervista i dosta povređenih.
Dve naše ekipe i dve iz Hitne, ukazuju prvu pomoć ranjenicima i prebacujemo ih za Prištinu. Mi preuzimamo pet poginulih da bismo ih identifikovali pre transporta za Prištinu. Ceo naš sanitet je zauzet, ali ne samo pružanjem pomoći i spasavanjem ranjenih, nego i pripremama za transport poginulih na Sudsku medicinu.
Skidamo uniforme sa poginulih. Shvatamo šta znači kasetna bomba. Ručna bomba kašikara je prava igračka u poređenju s njom. Kasetna bomba je smišljena da napravi masakar. Kod poginulih ruke i noge su u nenormalnom položaju kao kod krpenih lutaka. Nedostaju delovi grudnog koša, vrata, slabinski delovi, pravi užas. Nije nikakvo čudo što je ovo oružje zabranjeno Ženevskom konvencijom. Nažalost, svetski moćnici ne obaziru se na ovu zabranu.
DANAS je utorak, 5. maj 1999. godine, četrdeset treći dan kako nas bombarduju i raketiraju NATO snage.
Lep sunčan dan kvare detonacije. Većina osoblja našeg saniteta je napolju na suncu. Do ručka nismo imali nijedan pregled u našoj ambulanti. Posle ručka da bismo ubili vreme čistimo i sređujemo našu hiruršku ambulantu i operacionu salu.
Oko 16 časova dovode nam jednu porodilju. Doktor Dunja -Siska, posle više od četrdeset dana ponovo radi svoj posao. Porodilja je u trećoj fazi porođaja. Kako nas obaveštava ginekolog, potpuno je otvorena i svakog trenutka može se poroditi. Da ne bismo rizikovali da se to dogodi u kolima tokom vožnje do Prištine, odlučili smo da se porođaj završi kod nas u prisustvu ginekologa.
Operacionu salu pripremamo na brzinu. Ekipa koju čine dr Dunja - Siska i instrumentarka Slavica sa Ginekološko-akušerske klinike spremna je za porođaj. Porođaj je u toku. Dajem porodilji kiseonik. Porođaj se završava za nešto manje od petnaestak minuta. Rođena je devojčica od tri kilograma. Beba je zdrava, kažemo ocu koji čeka ispred našeg operacionog bloka. Zahvaljuje nam pola na albanskom jeziku, pola na srpskom jeziku. Otac i majka su Albanci.
Telefonom obaveštavamo našeg tatu, odnosno komandanta pukovnika Dragana. Javio je da dolazi za dvadesetak minuta. Kada je stigao, oblačimo mu zeleni mantil i sa kapama i maskama svi ulazimo u salu. Porodilja leži na operacionom stolu. Beba je pored nje. Dok naš komandant razgovara sa majkom i nama, major Gojko sve snima video-kamerom. Po izlasku iz sale, otac se zahvaljuje našem komandantu. Svi smo zadovoljni. Ovo je za sve nas bio uspešan dan. Tri časa posle porođaja, porodilju i bebu prebacujemo na Ginekološko-akušersku kliniku u Prištini.
Petak, 7. maj 1999. godine je lep i sunčan. Nemamo posla. Dolaze nam iz sela Radeva potpukovnik dr Aleksa - Soko i dr Bata - Srebrni Očnjak i donose nam zadnji deo oborene bespilotne letilice. Pričaju nam kao očevici kako se to dogodilo. Naši momci napravili su takozvanu zavesu i bespilotna letilica nije imala šansi da prođe.
Ekipa saniteta slika se sa delom oborene bespilotne letilice. Obećavam im da ćemo uskoro raspaliti roštilj.
Za manje od pola časa meso je stiglo, jer je klanica u Kosovom Polju udaljena od nas oko kilometar. Dok smo još raspaljivali roštilj, prisutni su pravili viceve na naš račun.
Pitaju, da li je ovo kafana "Složna braća".

IZAZOV
PRI kraju pečenja, iznenada nam je u posetu došao naš komandant. Svi su poskakali, što je bilo normalno. Komandant Dragan gleda kako se "skara" dimi.
- Šta to radite? Čuješ ti, Ćoso: Ako koga budem obesio, to ćeš biti ti. Dobra je ona naša stara poslovica: "Besposlen pop i jariće krsti". Znaš oni iz aviona sve vide. Nemoj da ih izazivaš, poteći će im voda na usta.
(NASTAVLJA SE)