Budno oko CIA

ISPOSTAVILO se, međutim, da joj je centrala zabranila da nastavi kontakt sa Fatosom. Poruka je glasila: "Naše informacije sugerišu da je Subjekat mogao da ima svojevremeno veze sa teroristima. Stoga preporučujemo da se C/O Hedli uzdrži od bilo kakvih daljih kontakata sa Subjektom".
- Pa, ovo je smešno. Pre svega, on mi je to već rekao! A zatim, kako ćemo ikada da pronađemo išta ako izbegavamo sve ljude sa terorističkim vezama? - seća se da je pitala šefa Skota kada je primila poruku.
- Ni meni se ne čini da to ima smisla. Ali, bez podrške centrale, i sama bi morala da odustaneš. Ovde si i onako dobro radila.
Razmišljala je kako ne želi da nastavi da tumara hodnicima Agencije ili alejama nepoznatih gradova tokom ostatka života, kao miš u lavirintu.
Posle 11. septembra, trebalo je da se osetim motivisanijom da budem bolji operativac. Ali, akcije, ili bolje rečeno, njihov nedostatak u CIA, prouzrokovali su da potpuno izgubim veru. Napadi na NJujork i Vašington su uskovitlali sve u centrali - svi su odbijali da vide da je 11. septembar bio jednostavno veliki propust. Svi u Agenciji su se pitali gde smo pogrešili, i šta je, dovraga, trebalo da uradimo, piše Morenova.
- Nisam više mogla da opažam vrednosti "obaveštenja" koja smo dobijali od onih sličnih Jasni, turobnoj Bošnjakinji ili Ahmeta i njegove mreže nesnosnih Albanaca ili Dimeta, Tonija i njihovog kruga šovinističkih klovnova. Žalila sam se Skotu i pisala centrali, da ti slučajevi treba da se završe, da u svetlu 11. septembra treba da otpustimo manje produktivne agente - uključujući moje sopstvene - i da se fokusiramo na razvijanje ciljeva povezanih sa teroristima. Ali, izgleda da su moji argumenti - kao i onih, sigurna sam, slično zabrinutih operativaca - nailazili na zaveru gluvoće u Lengliju - zaključila je bivša špijunka CIA.

KONSENZUS među balkanskim analitičarima CIA je bio da će, ako ponovo izbije nasilje u Makedoniji, to biti ne zbog OVK, ili bilo koja druge albanske pobunjeničke grupe, već zbog "lavova", loših policijskih snaga sačinjenih od makedonskih ultranacionalista, od kojih su mnogi bivši kriminalci. Glavni mandat "lavova", kako je diktirao njihov ksenofobični lider LJube Boškovski - bila je nebulozna zaštita Makedonije za Makedonce. Nazvan "mini Milošević", Boškovski je oprostio staro siledžijstvo grupi, koje je uključivalo pljačke po Skoplju, podstaknute ogorčenošću i pićem, batinanje običnih građana.
Bivši operativac CIA na Balkanu, čije je sedište od 1998. do 2003. godine bilo u Skoplju, ovako u knjizi "Otkrivanje - moj život špijuna CIA" opisuje grupu koja se našla u fokusu interesovanja Centralne obaveštajne agencije 2001. godine. Morenova se seća da je Boškovski tvrdio da su "lavovi" bili bolje plaćeni i naoružani od drugih kvaziznačajnih paramilitarnih snaga - "tigrova", takođe komponente makedonske vojske, "vukova", elitne jedinice specijalnih snaga makedonske vojske, i "škorpiona", za koje se nije znalo za šta su.
- Sva ova detinjasta imena životinjskog carstva su, izgleda, samo podvlačila amaterizam kompletnog bezbednosnog aparata zemlje. Ipak, Skot je bio ozbiljan u zahtevu da regrutujem nekoga iz jedne od tih grupa. Rekao je: "Imamo uvid u Albance, ali slovenski nacionalisti su stvarna nepoznanica" - piše Morenova.
Setila se Tonija, borca koji joj je tokom jednog ranijeg susreta tražio vizu za Ameriku, i njegove priče da ima bliskog prijatelja koji je u “lavovima”. Kada mu je, "usred ponoćnog viskija" pomenula njegovog radikalno nastrojenog prijatelja Dimeta, dodavši da Amerikanci znaju da su “lavovi” orkestrirali napad na Američku ambasadu, da oni prilično mrze Amerikance, ali da sada žele da znaju zašto, Toni je, fokusiran na dobijanje vize, spremno rekao: - Nema problema. Napravićemo žurku za vikend.

"LAVOVI"
U PICERIJI "Rim-Pariz" Dime, "trbušast i masan", okićen nizom zlatnih lanaca i velikim prstenom od platine sa znakom "lavova", bio je "beskrajno zadovoljan što su Amerikanci zainteresovani da čuju njegovo mišljenje". Ponosno je izvestio da je vodio "lavove" u susednu Kiselu Vodu i bio je više nego srećan da ispriča svoju životnu priču koja je podrazumevala i kratki boravak iza rešetaka "zato što je naljutio pogrešne momke". Boškovski mu je, pričao je, lično ponudio mesto u "lavovima" zbog čega mu je ovaj bio duboko zahvalan.
(NASTAVLJA SE)