Monarh šilji kolac

Piše: Živorad Lazić
U SOKAKU fijakeristi ne čekaju mušterije, a rizično mu je da dođe u centar, vrebaju ga, zna to dobro, a stiglo je pisamce od nepoznatog spasioca: "Gospodine Pašiću, odmah, ne časeći ni časa, bežite iz Beograda. Kralj s ministrom Hristićem šilji kolac za vas i ostale radikalske prvake. Naredio je da se pohapsi ceo glavni odbor stranke. Sudiće vam i sve će vas streljati. Proglašeni ste za neprijatelja dinastije, prevratnika i komunca. Kralj viče po dvoru da će vam tanetom skinuti beleg koji nosite na čelu kao znak Bakunjinovog poljupca. Shvatite ovo moje upozorenje vrlo ozbiljno. U životnoj ste opasnosti. Milan je streljao ratnog heroja Jevrema Markovića, iako je obećao da će ga pomilovati. Spasavajte se ako vam je život mio. Molim vas da ovo pisamce spalite čim ga pročitate. Vaš iskreni prijatelj."
Nekoliko puta ga je pročitao, zatim se preslišao i kada je opomenu sasvim utvrdio u pamćenju, postupio je po uputstvu.
I deda Radomir Raja našao se u životnoj opasnosti kada je do turskih vlasti došla doušnička dojava da je aga nestao u njegovoj pekari. Neko mu je predočio opasnost i on je iz Makedonije pobegao u Srbiju kao i mnogi Srbi pre njega. Bio je silan Raja, pa su ga prozvali Paša i tako su stekli to prezime koje i on ovog smutnoga jutra nevoljno nosi. Radije bi se prezivao nekako drukčije, bar dok ne mine tek okrunjenu Milanovu glavu srdžba na njega i njegove radikale. Najzad ugleda fijaker i to zatvoren, pa poskoči i diže štap. Kočijaš priteže dizgin i Pašić lako uskoči u vozilo.
- Kuda, gospodine Pašiću?
- Ovaj, ti me poznaješ, pa kad je tako a ti požuri prema novom mostu, treba da pregledam gradnju.
- Po narodu se pronose glasovi da ste uhapšeni!
- Narod svašta priča - odgovori mirno Pašić.

STIGAVŠI na obalu, obazre se i pored poznatih radnika ne opazi nikakvo nepoznato lice, a od svakog je strepeo da je agent koji će ga svezati i privesti. Ili baciti u Rimski bunar da ga niko i nikad ne nađe. Razgledao je kamene blokove koji se ugrađuju u noseće stubove budućeg prvog železničkog mosta koji će povezati Srbiju sa Jevropom. Priđe mu poslovođa.
- Gospodine inženjeru, ako bi se povećala nadnica, radnici bi duže ostajali na poslu, a čujem da se ministarstvu hita da što pre gvozdeni konj projuri kroz Srbiju.
- Razgovaraću s ministrom da to sredimo. Zagazili smo u jesen, pa da nas ne uhvati zima. Čim se Sava zaledi, prestaju radovi.
- Mogu li izvestiti državnu blagajnu da ste vi kao glavni preduzimač saglasni?
- Možete... Ovaj, neka se radi od ranog jutra do mraka, a i satnica da se malo podigne da bi ljudi radili s voljom - govorio je Pašić, a stalno se obazirao, plašeći se dolaska agenata i žandarma.
Obradovan saglasjem Pašićevim, poslovođa se okrete i poruči:
- Idem odmah da izvestim nadležne.
Pašić se spusti na obalu gde ga je kao i svakog jutra čekao čamac sa čamdžijom da krenu u obilazak gradilišta. U tom stiže fijaker i iz njega umesto Hristićevih policajaca iskoči radikalski prvak Svetomir Nikolajević.
- Naši drugovi se uzrujali, bruji kao u košnici kad upadne miš, uzvrpoljili se kao mravi pred oluju - metaforisao je literarni Svetomir pred takođe uzrujanim Nikolom - a ti stigao na svakodnevni posao... U pravu si, imam lepe vesti za nas radikale.
- Je li? Odakle stižu?
- Pouzdan čovek, blizak vladi i dvoru me je maločas izvestio da Garašanin neće dopustiti da naš glavni odbor pohapsi Hristićeva policija... Umešale su se i velike sile.

- OVAJ, to bi bila nečuvena brutalnost, pohapsiti prvake najveće stranke. Jevropa bi nas stavila u geto da joj ne ružimo tekovine slobode i demokratije, a kralj?
- Izgleda da se i Milan privoleo Garašaninu. Trebalo bi da održimo sednicu i da se javno ogradimo od pobunjeničkih i nasilničkih grupa.
- Tačno tako! Mi kao stranka s tim neredima oko oružja nemamo ništa. Mi se držimo zakona. Ako je država rešila da pokupi puške, onda se moraju predati bez otpora.
- Nažalost, Bajo, ima i u našim redovima usijanih glava koji izigravaju revolucionarne tribune... Umišljaju da im je proviđenje dodelio mesijansku ulogu.
- Ima, ima, Svetomire, nego, ovaj, idi ti odmah u varoš i prenesi našim ljudima šta smo se dogovorili i zakaži u moje ime sednicu, a mene eto čim obiđem mostogradnju - isprati Pašić Nikolajevića, koji skoči u fijaker i krete prema centru prestonice, a Pašić, pak, uskoči u čamac, odvi uže privezano za jednu obalsku žilu i zavesla. Iz barake istrča čamdžija i viknu:
- Gospodine indžinjeru, čekajte!
- Neka, mogu i sam.
- Ama, kako ćete sami? Odneće vas reka!? Treba jako zaveslati i krmaniti veslom.
- Znam, znam, samo ti sedi i uživaj - doviknu mu Pašić i snažno, znalački zavesla prema prvom kamenom podzidu. U Švajcarskoj baveći se kao student, pored nauka, rado je planinario, a na ciriškom jezeru u čamcu se vozio, čak sa drugim studentima se takmičio ko će pre stići do cilja.
Čamdžija gleda sa obale, oteo mu je gospodin indžinjer jedinu vlast koju ima u životu - vožnju čamcem. Eto, pored tolikog znanja kojim je obdaren, ovaj bradati gospodin zna odlično zaveslati. Kad Bog nekog ceni, on mu da sve - pomisli tužno čovek s reke i poteže iz džepa čokanj. Rakija mu ublaži bol u grudima što njegovim plovilom drugi rukovodi.
Pašić doplovi do prvog stuba, gleda ga, čuka štapom po kamenju, pa se uputi drugom, trećem i tako stiže do poslednjeg, ali umesto da okrene nazad, on zavesla iz sve snage i njegov čun se uskoro nasuka na plićak druge, austrijske obale. Brzo iskoči i potrča u priobalni vrbljak i tu zastade da se izduva.
- Ej, Srbijo, tek što smo se sreli, a moramo se rastati... E, moj deda Rajo, ti si od Turaka begao, a tvoj unuk od Srba.
Pašić krete nasipom železničke pruge u iščekivanju ugovorenog susreta. Malo se uplaši - šta će, ako drug iz srpske Vojvodine nije ozbiljno shvatio poruku. Ali u izmaglici jutarnjoj ugledao ljudsku priliku i požuri joj u susret.
- Jašo, jesi li ti - upita Pašić.
- Ja sam, Bajo, ja, zar bi pustio drugog da sačeka našeg vođu. Ja vodim ove naše u Preku, a ti Srbijance i sve Srbe. Dobro došao u srpsku Vojvodinu.
Dva druga se zagrliše i ižljubiše.

POTERNICA
I DOK su Jaša Tomić i Nikola Pašić odmicali prema Zemunu, po Beogradu su lepljene plakate. Ispod krupnim slovima ispisane poternice sledio je tekst:
"Nikola Pašić, inžinjer, rodom iz Zaječara, no u Beogradu živeći, koji se okrivljuje kao saučesnik izdajničkog
preduzeća i koji se po rešenju islednog sudije od 20. oktobra ima staviti u pritvor i okov, pobegao je neznano kuda. Sve policijske vlasti pozivaju se da najživlje traže, pa nađena da ga pod sigurnom stražom pošalju upravi varoši Beograda. Umoljava se građanstvo da ako slučajem vide traženog odmah prijave najbližem policijskom organu."

NARUDŽBENICA
KNJIGU "Pašić i četiri kralja" (od 320 strana) Živorada Lazića objaviće početkom marta "Zograf". Pretplatna cena je 300 dinara, plus PTT troškovi. Knjiga može da se naruči kod izdvača: IP "Zograf", Majora Gavrilovića 1, 18000 Niš, ili na telefone (018) 257-110 i (011) 620-294.
(NASTAVLJA SE)