Skupština i Senat jednodušnom odlukom izabrali Petra Karađorđevića za kralja. Na primedbu da su novom monarhu dali glasove i socijalisti i republikanci, ovi su odgovorili: Pa, čika Pera će vladati republikanski.
Piše: Živorad LAZIĆ
ALEKSANDAR i Draga su tajno sahranjeni u crkvi svetog Marka na Tašmajdanu, noću, bez pratnje i oproštajnih posmrtnih slova, a predsednik skupštine Andra Nikolić, ne čekajući da se osuši njihova krv prolivena u konaku gde su ih oficiri u tajnoj pregradi otkrili i masakrirali, sazvao je zajedničku sednicu skupštine i senata, jer država je morala rešiti pitanje najviše institucije - monarhije, ko će naslediti poslednjeg Obrenovića koji nije imao dece.
- Gospodo senatori i gospodo narodni poslanici! Stanje izazvano prevratom od 29. maja nalaže nam da hitno i neodložno glasamo o dva vrlo važna pitanja:
Prvo, grupa poslanika je predložila da se ukine Ustav od 1901. i vrati ustav od 1888. godine,
Drugo, pošto počivši kralj nema naslednika, raspoloženje je da se na upražnjeni srpski presto pozove knez Petar Karađorđević, sin knjaza Aleksandra Karađorđevića.
Molim da glasamo o pravom pitanju. Ko je za ukidanje Ustava?
Konstatujem da je jednoglasnom odlukom Narodne skupštine i Senata vraćen Ustav od 1888. godine, a odbačen Ustav od 1901. godine... Hvala. A sad, gospodo, da glasamo po drugom pitanju. Neka digne ruku ko je za to da na srpski presto pozovemo Petra Karađorđevića?
Utvrđujem da je Petar Karađorđević jednoglasno izabran za kralja Srbije. Živeo kralj Petar Karađorđević!
- Živeo! - prolomi se iz svih, pa i iz grla republikanaca i socijalista. Oni su interes otadžbine stavili iznad partijskog programa. Kad su ih pitali kako to da su se izjasnili za monarhiju, iako su republikanci, oni su duhovito opravdali ovaj svoj gest rečima: "Pa, čika Pera će vladati republikanski". U pedeset devetoj mogao je biti i deda Pera.
VEST je puštena i začas je stigla do Ženeve. Jaša Nenadović je požurio u stan svoga rođaka, jer mati Petrova, Persida, bila je od Nenadovića:
- Vaše veličanstvo, svi poslanici i senatori su glasali da se srpska kruna stavi na vašu namučenu, ali plemenitu i mudru glavu.
- Rođače, već si počeo da laskaš. Znam ja vas Nenadoviće. Svi vi volite vlast. Govorilo se da vlada mati Persida, a ne otac Aleksandar. Izuzetak je bio LJuba, ali on je bio pesnik... I republikanci u skupštini glasali za monarhiju?!
- Svi! Vaše veličanstvo, jeste li spremni za povratak u Srbiju?
- Jašo, još nisam krunisan, a moj povratak u Srbiju ne zavisi toliko od parlamenta, koliko od oficira. Oni sad drže sve u svojim rukama. Inače, ja sam spreman za povratak odavno, već četrdeset pet godina čekam priliku da se vratim.
Poziv je stigao, a na železničkoj stanici u Beču kralja još neustoličenog, a u parlamentu izabranog, čekao je Nikola Pašić i poveći skup studenata iz južnoslovenskih zemalja. Nad glavama oduševljene omladine viju se zastave, najbronije su srpska trobojnica i hrvatska šahovnica.
- Živeo kralj Petar Karađorđević!
- Živeo! Živio!
- Hoćemo kralja!
- Nek nam se pokaže veličanstvo!
Petar se pojavljuje na otvorenom prozoru. Uz vagon se tiskaju studenti, pružaju ruke. Među njima su i oni koji zagovaraju revolucionarne promene. Niko, pa ni oni sami, ne znaju da objasne otkud ovoliko zanosa u tim mladim srcima i glavama za ovu dinastičku promenu, osim ako u novom kralju nisu videli ostarenje ideje o južnoslovenskom ujedinjenju.
Kralj daje znak da hoće da govori i studentarija se smiri.
- Dična južnoslovenska omladino! Hvala vam, hvala vam od sveg srca! Nikad neću zaboraviti ovaj vaš doček! Uskoro ćemo se ponovo sresti u Beogradu, u Zagrebu, u LJubljani... Ko ima takvu omladinu, ima i budućnost.
Pašić se na ove reči uznemiri, to zakazivanje susreta u gradovima Austro-ugarske može izazvati protivnike jugoslovenstva, a bilo ih je u Beču i Pešti najviše. Pera je obuzet jakim emocijama zaboravio na opreznost, zanemario je činjenicu da su na železničkoj stanici u Beču, a ne tamo, kod svoje kuće.
- Živio kralj Hrvata i Srba! - kliče na bečkom Vestbanhofu vajar Ivan Meštrović.
A NA peronu beogradske železničke stanice novoizabranog kralja su dočekale devojke sa cvećem, počasna četa i nova vlada sa predsednikom Jovanom Avakumovićem, koji je, pošto se stišalo klicanje, prišao kralju i pozdravio ga:
- Vaše veličanstvo, dopustite da vam se predstavim: Ja sam predsednik srpske kraljevske vlade Jovan Đ. Avakumović. Čast mi je da vam prvi poželim dobrodošlicu u otadžbinu nakon tolikih godina provedenih u tuđini. Senat i narodna skupština su vas jednoglasno izabrali za srpskog suverena. Ali, kako su glasali senatori i poslanici, tako je glasao i ceo srpski narod... Dozvolite da vam predstavim ministre i vojne starešine...
Pošto se pozdravio i sa poslednjim iz reda izabranih, Petar upita:
- Gospodine predsedniče, zar nema nijednog stranog poslanika na dočeku?
- Veličanstvo, Srbija je pod blokadom - odgovori Avakumović.
- Zbog Majskog prevrata?
- Zbog ubistva kralja i kraljice naročito su Englezi ljuti!
- A Francuzi?
- Manje, ali su ljuti.
- A kad su oni kraljici i kralju sekli glave na giljotini, mi se nismo ljutili... Da, ono što je dozvoljeno velikima, nije malima... Ne videh među oficirima gospodina Dimitrijevića.
- Leži u bolnici, teško je ranjen one noći u dvoru.
- A Pašić, gde je Pašić?
Svi se obazreše oko sebe, ali je vođa radikala iskoristivši gužvu na dočeku, umakao neprimećen.
- Dobro, molim vas, pravo u bolnicu, dužnost mi je da pozdravim i čoveka koji se žrtvovao za dobro naroda.
Sa železničke stanice, nepredviđeno, Petar se odvezao u bolnicu i lekar ga je uveo u sobu gde je ležao ranjenik. Niko se nije nadao da će rane preživeti, ali njegovo jako zdravlje i velika snaga su pobedili smrt. Odbio je da ga iznesu i pruže mu pomoć u bolnici nakon ranjavanja, sve dok se nije uverio da je sa kraljem i kraljicom svršeno. I da je skršen otpor malobrojnih pristalica Obrenovića. Zbog toga je iskrvario i doveo život u pitanje.
Pruživši ruku ranjeniku, Petar upita:
- Kako je, gospodine kapetane?
- Vaše veličanstvo, ja sam u činu poručnika.
- Od ovog časa ste kapetan srpske vojske. Pazite na zdravlje, jer ste potrebni kralju i otadžbini. Niste dopustili da vam pomognu dok vaš poduhvat potpuno ne uspe.
- Da nismo uspeli, bio bih streljan. Bolje je umreti u akciji, nego izdisati privezan za kolac.
(NASTAVLJA SE)
ALEKSANDAR i Draga su tajno sahranjeni u crkvi svetog Marka na Tašmajdanu, noću, bez pratnje i oproštajnih posmrtnih slova, a predsednik skupštine Andra Nikolić, ne čekajući da se osuši njihova krv prolivena u konaku gde su ih oficiri u tajnoj pregradi otkrili i masakrirali, sazvao je zajedničku sednicu skupštine i senata, jer država je morala rešiti pitanje najviše institucije - monarhije, ko će naslediti poslednjeg Obrenovića koji nije imao dece.
- Gospodo senatori i gospodo narodni poslanici! Stanje izazvano prevratom od 29. maja nalaže nam da hitno i neodložno glasamo o dva vrlo važna pitanja:
Prvo, grupa poslanika je predložila da se ukine Ustav od 1901. i vrati ustav od 1888. godine,
Drugo, pošto počivši kralj nema naslednika, raspoloženje je da se na upražnjeni srpski presto pozove knez Petar Karađorđević, sin knjaza Aleksandra Karađorđevića.
Molim da glasamo o pravom pitanju. Ko je za ukidanje Ustava?
Konstatujem da je jednoglasnom odlukom Narodne skupštine i Senata vraćen Ustav od 1888. godine, a odbačen Ustav od 1901. godine... Hvala. A sad, gospodo, da glasamo po drugom pitanju. Neka digne ruku ko je za to da na srpski presto pozovemo Petra Karađorđevića?
Utvrđujem da je Petar Karađorđević jednoglasno izabran za kralja Srbije. Živeo kralj Petar Karađorđević!
- Živeo! - prolomi se iz svih, pa i iz grla republikanaca i socijalista. Oni su interes otadžbine stavili iznad partijskog programa. Kad su ih pitali kako to da su se izjasnili za monarhiju, iako su republikanci, oni su duhovito opravdali ovaj svoj gest rečima: "Pa, čika Pera će vladati republikanski". U pedeset devetoj mogao je biti i deda Pera.
VEST je puštena i začas je stigla do Ženeve. Jaša Nenadović je požurio u stan svoga rođaka, jer mati Petrova, Persida, bila je od Nenadovića:
- Vaše veličanstvo, svi poslanici i senatori su glasali da se srpska kruna stavi na vašu namučenu, ali plemenitu i mudru glavu.
- Rođače, već si počeo da laskaš. Znam ja vas Nenadoviće. Svi vi volite vlast. Govorilo se da vlada mati Persida, a ne otac Aleksandar. Izuzetak je bio LJuba, ali on je bio pesnik... I republikanci u skupštini glasali za monarhiju?!
- Svi! Vaše veličanstvo, jeste li spremni za povratak u Srbiju?
- Jašo, još nisam krunisan, a moj povratak u Srbiju ne zavisi toliko od parlamenta, koliko od oficira. Oni sad drže sve u svojim rukama. Inače, ja sam spreman za povratak odavno, već četrdeset pet godina čekam priliku da se vratim.
Poziv je stigao, a na železničkoj stanici u Beču kralja još neustoličenog, a u parlamentu izabranog, čekao je Nikola Pašić i poveći skup studenata iz južnoslovenskih zemalja. Nad glavama oduševljene omladine viju se zastave, najbronije su srpska trobojnica i hrvatska šahovnica.
- Živeo kralj Petar Karađorđević!
- Živeo! Živio!
- Hoćemo kralja!
- Nek nam se pokaže veličanstvo!
Petar se pojavljuje na otvorenom prozoru. Uz vagon se tiskaju studenti, pružaju ruke. Među njima su i oni koji zagovaraju revolucionarne promene. Niko, pa ni oni sami, ne znaju da objasne otkud ovoliko zanosa u tim mladim srcima i glavama za ovu dinastičku promenu, osim ako u novom kralju nisu videli ostarenje ideje o južnoslovenskom ujedinjenju.
Kralj daje znak da hoće da govori i studentarija se smiri.
- Dična južnoslovenska omladino! Hvala vam, hvala vam od sveg srca! Nikad neću zaboraviti ovaj vaš doček! Uskoro ćemo se ponovo sresti u Beogradu, u Zagrebu, u LJubljani... Ko ima takvu omladinu, ima i budućnost.
Pašić se na ove reči uznemiri, to zakazivanje susreta u gradovima Austro-ugarske može izazvati protivnike jugoslovenstva, a bilo ih je u Beču i Pešti najviše. Pera je obuzet jakim emocijama zaboravio na opreznost, zanemario je činjenicu da su na železničkoj stanici u Beču, a ne tamo, kod svoje kuće.
- Živio kralj Hrvata i Srba! - kliče na bečkom Vestbanhofu vajar Ivan Meštrović.
A NA peronu beogradske železničke stanice novoizabranog kralja su dočekale devojke sa cvećem, počasna četa i nova vlada sa predsednikom Jovanom Avakumovićem, koji je, pošto se stišalo klicanje, prišao kralju i pozdravio ga:
- Vaše veličanstvo, dopustite da vam se predstavim: Ja sam predsednik srpske kraljevske vlade Jovan Đ. Avakumović. Čast mi je da vam prvi poželim dobrodošlicu u otadžbinu nakon tolikih godina provedenih u tuđini. Senat i narodna skupština su vas jednoglasno izabrali za srpskog suverena. Ali, kako su glasali senatori i poslanici, tako je glasao i ceo srpski narod... Dozvolite da vam predstavim ministre i vojne starešine...
Pošto se pozdravio i sa poslednjim iz reda izabranih, Petar upita:
- Gospodine predsedniče, zar nema nijednog stranog poslanika na dočeku?
- Veličanstvo, Srbija je pod blokadom - odgovori Avakumović.
- Zbog Majskog prevrata?
- Zbog ubistva kralja i kraljice naročito su Englezi ljuti!
- A Francuzi?
- Manje, ali su ljuti.
- A kad su oni kraljici i kralju sekli glave na giljotini, mi se nismo ljutili... Da, ono što je dozvoljeno velikima, nije malima... Ne videh među oficirima gospodina Dimitrijevića.
- Leži u bolnici, teško je ranjen one noći u dvoru.
- A Pašić, gde je Pašić?
Svi se obazreše oko sebe, ali je vođa radikala iskoristivši gužvu na dočeku, umakao neprimećen.
- Dobro, molim vas, pravo u bolnicu, dužnost mi je da pozdravim i čoveka koji se žrtvovao za dobro naroda.
Sa železničke stanice, nepredviđeno, Petar se odvezao u bolnicu i lekar ga je uveo u sobu gde je ležao ranjenik. Niko se nije nadao da će rane preživeti, ali njegovo jako zdravlje i velika snaga su pobedili smrt. Odbio je da ga iznesu i pruže mu pomoć u bolnici nakon ranjavanja, sve dok se nije uverio da je sa kraljem i kraljicom svršeno. I da je skršen otpor malobrojnih pristalica Obrenovića. Zbog toga je iskrvario i doveo život u pitanje.
Pruživši ruku ranjeniku, Petar upita:
- Kako je, gospodine kapetane?
- Vaše veličanstvo, ja sam u činu poručnika.
- Od ovog časa ste kapetan srpske vojske. Pazite na zdravlje, jer ste potrebni kralju i otadžbini. Niste dopustili da vam pomognu dok vaš poduhvat potpuno ne uspe.
- Da nismo uspeli, bio bih streljan. Bolje je umreti u akciji, nego izdisati privezan za kolac.
(NASTAVLJA SE)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
uživoRAT U UKRAJINI Zelenski: Zabrana pregovora se ne odnosi na mene; Peskov: Rusija se sprema za pregovore u Istanbulu
RAT u Ukrajini-1.175. dan.
13. 05. 2025. u 07:31 >> 16:53
NEVEROVATNO UKUSNA: Kruna od lisnatog testa sa spanaćem i kozijim sirom
OVA kruna od lisnatog testa sa spanaćem i kozjim sirom pravi je hit za svaku priliku – izgleda impresivno, a priprema se lako.
13. 05. 2025. u 16:45
PARIZ OSTAJE BEZ NAJBOLJEG IGRAČA: Ti DŽej Šorts ide u NBA ligu
PRAVO otkrovenje u Evroligi bio je omaleni plejmejker Pariz Ti Džej Šorts. Njegove sjajne partije nisu promakle ni NBA klubovima, pa se tako pojavila informacija da mi Amerikanac naredne sezone mogao da igra u najjačoj ligi na svetu.
13. 05. 2025. u 16:45
NESTOROVIĆ O BLOKADERIMA FOTELJAŠIMA: Gadili su se politike, a onda je došlo do kopernikanskog obrta! (VIDEO)
DOKTOR Branimir Nestorović, poslanik u Skupštini Srbije i redova "Mi, snaga naroda" govorio je u jednom gostovanju o blokaderima foteljašima.
13. 05. 2025. u 16:41
ZELENSKI: "DEKRET NE VAŽI ZA MENE" Najavljuje mogući susret sa Putinom u Turskoj 15. maja
DEKRET o zabrani pregovora sa Rusijom ne odnosi se na mene lično, izjavio je Vladimir Zelenski u razgovoru sa novinarima. On je takođe potvrdio da 15. maja ima planiran sastanak sa turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom u Ankari, ali i da računa da će se sastati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Ankari ili Istanbulu.
13. 05. 2025. u 16:32
