Branite svoja ognjišta

Piše: Živorad LAZIĆ
- OTAC mi je danas ispričao proročanstvo svetogorskog monaha. Kada je 1911. posetio Hilandar, srpski kaluđer mu je rekao da će se u sledećem ratu Austrougarska raspasti! Ja verujem u vidovitost te svete duše.

- I ja - složio se Pašić, sa regentom Aleksandrom.

- Na našu Srbiju nasrnulo je veliko zlo! Austrougarska nam je objavila rat! Kad god je Beču trebalo, davana su najsvečanija obećanja, da će se sa Srbima i Hrvatima pravedno postupati, pa ipak to je ostalo neispunjeno... Zalud su bile žrtve koje je Srbija za vlade moga dede podnela, kad je p omogla da se spasava carski presto od nezadovoljnih i pobunjenih njegovih naroda... Zaludu je Srbija kao država radila sve što je mogla da živi u miru sa susednom carevinom... I tako teška srca i svestan svih teškoća i opasnosti, baš u času kad su se srpski ratnici spremali da pribiraju dozrele plodove svoga truda, ja sam prinuđen pozvati sve moje drage i hrabre Srbe pod srpsku trobojku, s uverenjem, da će se oni i u ovoj prilici pokazati dostojni slavnih predaka, onakvi kakvi su bili lane i preklane - obratio se regent narodu i nastavio:

- S verom u svevišnjeg Gospoda Boga, s nadom u simpatije prosvećenog sveta i konačnu pobedu naše pravde, s poverenjem u pomoć svojih velikih srodnika i pouzdanih prijatelja, primamo s našom junačkom braćom Srbima iz Crne Gore, borbu koja nam je obesno nametnuta.

- Posvedočimo još jedanput da se Srbin ume žrtvovati za svoju otadžbinu i obilićskim požrtvovanjem odbraniti je pred mnogobrojnim oholim neprijateljem.

- Srbi, branite svom snagom svoje ognjište i srpsko pleme! - uputio je poruku Aleksandar.

SA ratne retorike, prešlo se na posao: dalekometni topovi su iz Austrije, sa Bežanijske kose uputili prve granate na Beograd. Padale su kuće, letela je uvis iskopana kaldrma, jaukali su ranjeni, izdisali pogođeni, Srbija se našla u smrtnoj opasnosti. Prestonica je iz Beograda preseljena u Niš, pa je tamo bio dvor, u blizini i zgrada srpske vlade sa Nikolom Pašićem na čelu. Vrhovna komanda se povukla u Valjevo, a kada se neprijatelj približio, preselila se u Kragujevac. Da bi se ispravila linija fronta, Beograd je napušten. U potpuno opusteli grad umarširale su austrougarske jedinice. Podignuta je žuto-crna zastava. Beogradskom ulicom marširala je 26. karlovačka pučko ustaška pukovnija. Hrvati su pevali:
"Od Triglava do Vardara
Hrvatska će bit` država.
Oj, hrvatski hrabri sine,
Smjelo naprijed preko Drine,
Osvećena krv još nije
Ferdinanda i Sofije".

U Nišu zaseda narodna skupština. Pročitana je Niška deklaracija da će se Srbi boriti ne samo za svoju slobodu, nego i za slobodu bratskog slovenačkog i bratskog hrvatskog naroda!

- Gospodo narodni poslanici, Vlada je uverena u poverenje Narodne skupštine doklegod svoje sile stavlja u službu velike stvari i srpske države i srpsko-hrvatskog i slovenačkog plemena... klanjajući se s beskrajnim poštovanjem svetim žrtvama hrabro i voljno prinesenim na oltar otadžbine... uverena u rešenost celog srpskog naroda da istraje u svojoj borbi za odbranu svog svetog ognjišta i slobode... kao svoj najglavniji i u ovim sudbonosnim trenucima jedini zadatak da obezbedi uspešan svršetak ovog velikog vojevanja, koje je u trenucima kada je započeto, postalo ujedno borba za oslobođenje i ujedinjenje sve naše neslobodne braće Srba, Hrvata i Slovenaca - poručio je Pašić sa skupštinske govornice, a njegov govor je pozdravljen dugim i burnim aplauzom i klicanjem porobljenoj braći Hrvatima i Slovencima.

ĐENERAL Živojin Mišić u trenucima opšte malaksalosti, komanduje kontraofanzivu i u Kolubarskoj bici zadobija briljantnu pobedu.

- Za veliku pobedu u Kolubarskoj bici đenerala Živojina Mišića unapređujem u zvanje vojvode - rekao je kralj sa suzama u očima.

A Pašić je samo tiho dodao:

- Ovaj, onaj, znači Mišića proizvodimo u Putnika!

A 16. decembra, hrvatska pukovnija je sa jarbola skinula austrougarsku i svoju pukovsku šahovnicu, pa se pakuju za prelazak u Zemun i odlaze tiho, bez pesme. Uskoro se u Beograd vraća srpska vojska. Slavi se velika pobeda i oslobođenje prestonice!

Nikola Pašić je svoju krsnu slavu Svetog Nikolu proslavio u svojoj beogradskoj kući.

- Deco, znate šta je novo? Nema više nijednog austrijskog vojnika na našem zemljištu.

Deca su jela žito i gledala veselo u vedrog i raspoloženog oca Nikolu.

PAŠIĆ je u dogovoru sa prestolonaslednikom odredio tri "komandanta" za tri velika fronta. To su bili civili, ali borbeni i naoružani velikim znanjem: vladika Nikolaj Velimirović, filozof Brana Petronijević i matematičar Mihajlo Petrović, poznat u narodu kao Mika Alas zbog svoje svelike strasti - ribolovu. Predsednik srpske vlade je odmah objasnio misije ovih uglednih Srba:

- Gospodo, nastupajuća 1915. godina sudbonosna je za Srbiju. Dakle, otvaramo tri fronta, a vi ste određeni da komandujete na tim frontovima.

- Jeste li nam, gospodine predsedniče, obezbedili oružje i municiju za borbu - našali se filozof Petronijević.

- Vaše oružje su reči i samo reči... Ruski poslanik Trubecki mi je otvoreno rekao da po mišljenju cara Nikole i vlade ruske, mi Maćedoniju treba da prepustimo Bugarskoj. To je cena da Bugari ostanu u ovom ratu neutralni. Odgovorio sam da smo mi mnogo dužni bratskoj Rusiji, ali da bi to bio za nas prevelik i nedopustiv ustupak. Narod bi nam silno zamerio. Vojska bi se demoralisala. Tolike žrtve i, na kraju, kapitulacija pred ucenjivačima. Čak i da damo Maćedoniju, Bugarska će ući u rat protiv nas i saveznika. Onda, ne damo! Je l` tako?

Pozvani su klimali glavom odobravajući.

- Gospodine Petronijeviću, spremite se za put u Englesku, preosvešteni oče Nikolaje, vi ćete s vašim krstom otputovati daleko - u Ameriku, a vi, gospodine Petroviću, u Francusku. Idite i neumorno obilazite sve ljude od značaja koji žele dobro Srbiji. I na ulici i u školama, svuda i na svakom mestu, govorite o Srbiji, o našem uspešnom vojevanju, ali ne možemo dalje bez njihove pomoći. Mi smo na ivici svojih snaga. Tri rata zaredom, pa to ne bi ni mnogo veća i bogatija država izdržala. Saveznici nam nameću sramni mir sa Bugarima. Treba da se odreknemo onoga što smo oslobodili žrtvujući hiljade Srba. Ne štedite sebe u ovom plemenitom i patriotskom poslu. Vaša misija je iste važnosti kao borba prsa u prsa. Obiđite sve redakcije, uzburkajte javno mnjenje i otvoreno recite da je Srbija od svojih saveznika raspeta na krstu, da izdiše, da je u samrtnom ropcu! Ovaj, zasada toliko, želim vam srećan put i uspeha!

RID I TROCKI
BEOGRAD je te sudbonosne petnaeste godine dvadesetog veka ugostio osobite ličnosti, kao što su američki novinar Rid, pa dopisnik "Kijevskih novosti" Lav Trocki. Budući veliki revolucionar i bliski Lenjinov drug sa srpskim socijalistima igrao je preferans u restoranu hotela "Moskva", a sastao se i sa carevim izaslanikom Trubeckim. Razgovarali su o Srbima, a njihovu pažnju privlačio je predsednik vlade Nikola Pašić.
(NASTAVLJA SE)