Članovima Aktivne islamske omladine u Bosni, po podacima obaveštajnih službi, elektronskom poštom je polovinom 2002. stigla naredba o napadu na snage Sfora u Bosni. Dokazi su, međutim, izbrisani iz kompjutera, pa je akcija policijebila jalova.
Piše: Dragan DŽAMIĆ
SAUDIJSKA organizacija Al Haramein takođe je registrovana u Zagrebu 1992, a kasnije je njeno sedište prebačeno u Zenicu. Rad joj se zasnivao na logističkoj podršci (prvenstveno u novcu) i prebacivanju mudžahedina iz Hrvatske u Bosnu. Šema delovanja ovih organizacija zasnivala se na sledećim elementima: instruktažu i oružje su obezbeđivali Iran i Turska, novac Saudijska Arabija, Sudan, Malezija, Pakistan i Bruneji, ljudstvo Avganistan i još neke zemlje (Alžir, Egipat), dok su vlade Slovenije i Hrvatske davale "zeleno svetlo" za prolaz terorista i opreme preko svojih teritorija, naplaćujući "debelo" te usluge u novcu ili delu naoružanja i vojne opreme.
Organizacija Al Haramoin je ponovo dospela u centar pažnje javnosti 4. juna 2002. godine, kada je specijalna jedinica policije Federacije BiH blokirala centar Travnika i izvršila pretres prostorija ove saudijske humanitarne organizacije. Tada je zaplenjen deo opreme i dokumentacije, a sve je to urađeno zbog sumnji da su vođe Al kaide uputile elektronskom poštom naređenje članovima Aktivne islamske omladine u BiH sa sedištem u Zenici, da napadnu američku bazu Sfora u Tuzli. Dokazi za ove tvrdnje mogli bi da se nalaze u kompjuterima koji su zaplenjeni u prostorijama Al Harameina u Travniku.
"PORUKA je registrovana, ali je odmah izbrisana, iz čega se može zaključiti da je zadatak aktivista Al Harameina bio da poruku prime i proslede nekom od `spavača` Al kaide u regionu centralne Bosne, koji se u ovom trenutku smatra najopasnijim uporištem za teroriste u jugoistočnoj Evropi", prokomentarisao je, ovim povodom, banjalučki magazin "Reporter". Tvrdi se da je i američka vlada odmah blokirala žiro-račun Al Harameina u SAD, BiH i Somaliji, zato što se veruje da je novac sa njih stavljen na raspolaganje za terorističke aktivnosti, koje se dovode u vezu sa Al kaidom.
Inače, dodatnu zabrinutost vlasti u Federaciji BiH izazvalo je saznanje da je vezu sa kancelarijom Al Haramein u Travniku održavao i egipatski ekstremista Ahmed al Vakit, mudžahedin koji je ratovao u Bosni. NJemu je proleća 2002. oduzeto državljanstvo BiH, ali je uprkos tome, po svemu sudeći, on i dalje ostao na teritoriji Federacije BiH. A to je činilo veoma nespokojnim američke specijalne agente za borbu protiv terorizma i vladu u Sarajevu.
Na prikriveno i opasno delovanje Al Harameina u korist islamskih terorista ukazala je i ruska Federalna služba bezbednosti (FSB). Prema njenim saznanjima, Al Haramein je jedna od ključnih organizacija koja je finansirala plaćenike i ekstremiste u Čečeniji i nizu evropskih, azijskih i afričkih zemalja. Svoje filijale ima, pored Bosne i na Kosmetu, u Albaniji, Hrvatskoj, Gruziji, Azerbejdžanu, Pakistanu, Bangladešu, Keniji i Somaliji. Organizacija je prvobitno formirana radi pružanja podrške mudžahedinima u Avganistanu, u vreme dok su se borili protiv sovjetskih trupa, ali je kasnije počela da upućuje finansijsku pomoć islamskim ekstremistima po čitavom svetu. Metod njenog rada je u praksi više puta potvrđen kao efiaksan - članovi Al Harameina se pod maskom "međunarodne humanitarne delatnosti" bave obaveštajno-subeverzivnim radom protiv vlasti zemlje domaćina.
Rukovodstvo ove organizacije nastoji da izbegne publicitet o svom delovanju, ali se ne usteže od saradnje ni sa najgorim razbojnicima i teroristima, samo ako se izjasne da rade za opšte ciljeve islamskih ekstremista. FSB je 19. maja 2000. godine objavila sadržaj poruke koju su ruske specijalne službe uhvatile februara iste godine u Čečeniji i u kojoj se naglašavalo da se Al Haramein plaši optužbe da pomaže džihadu, islamskom svetom ratu, i da zbog toga šalje pomoć u "malim ratama".
NA udaru velike antiterorističke operacije u Federaciji BiH našla se, krajem marat 2002. godine još jedna islamska humanitarna organizacija - Bosanska idealna budućnost (BIF). Tada je u Sarajevu uhapšen direktor ove organizacije Munib Zahiragić (koji je istovremeno bio i službenik muslimanske tajne službe AID), pod optužbom da je poverljive informacije koje je AID dobijala od stranih obaveštajnih službi - u cilju suzbijanja eventualnih terorističkih akcija - prosleđivao nekim islamističkim krugovima u Federaciji BiH. Informacije su bile vezane za osobe iz islamskih zemalja (mudžahedine) koje su dobile državljanstvo BiH i živele u muslimanskom delu Federacije. Tada je postalo jasno kako su neke grupe terorista u Bosni saznale da će biti pohapšene, pa su se na vreme članovi sklonili ispred policijske potere. "Pažnja američkih, britanskih i francuskih diplomatsko-političkih predstavnika sada je posebno usmerena na potencijalne Zahiragićeve političke pokrovitelje iz muslimanskog rukovodstva u BiH", objavio je u svom komentaru londonski radio Bi-Bi-Si.
Pored hapšenja Zahiragića, policija Federacije BiH je tada izvršila pretres osam poslovno-stambenih prostorija službenika BIF u Sarajevu i Zenici i, tom prilikom, zaplenila veliku količinu dokumenata, koja su podvrgnuta detaljnoj analizi. I u ovom slučaju se sumnjalo da je BIF finansijski pomagala terorističkim organizacijama u Evropi i centralnoj Aziji. Sve njene kancelarije u SAD, Bosni i Hercegovini i u drugim zeljama odmah su zatvorene, kako bi se presekla mogućnost daljeg finansiranja terorističkih aktivnosti ovim kanalom.
IMAM U ZATVORU
MUNIB Zahiragić je, inače, osoba sa dugim ekstremističkim stažom. Kao imam džamije u Splitu, još osamdesetih godina povezao se sa albanskim separatistima i teroristima, zbog čega je dospeo u zatvor. Po izbijanju rata u Bosni među prvima stupa u paravojne muslimanske jedinice u Sarajevu, da bi odlukom Alije Izetbegovića, krajem 1993. godine bio upućen u bosansku ambasadu u Rijad (Saudijska Arabija) kao "radnik obezbeđenja". Tamo je, praktičo, radio na tajnim poslovima oko prikupljanja novca za kupovinu naoružanja i vrbovanje mudžahedina za rat u Bosni, a svoju "delatnost" proširio je i na Kuvajt i druge zemlje Zaliva.
(NASTAVLJA SE)
SAUDIJSKA organizacija Al Haramein takođe je registrovana u Zagrebu 1992, a kasnije je njeno sedište prebačeno u Zenicu. Rad joj se zasnivao na logističkoj podršci (prvenstveno u novcu) i prebacivanju mudžahedina iz Hrvatske u Bosnu. Šema delovanja ovih organizacija zasnivala se na sledećim elementima: instruktažu i oružje su obezbeđivali Iran i Turska, novac Saudijska Arabija, Sudan, Malezija, Pakistan i Bruneji, ljudstvo Avganistan i još neke zemlje (Alžir, Egipat), dok su vlade Slovenije i Hrvatske davale "zeleno svetlo" za prolaz terorista i opreme preko svojih teritorija, naplaćujući "debelo" te usluge u novcu ili delu naoružanja i vojne opreme.
Organizacija Al Haramoin je ponovo dospela u centar pažnje javnosti 4. juna 2002. godine, kada je specijalna jedinica policije Federacije BiH blokirala centar Travnika i izvršila pretres prostorija ove saudijske humanitarne organizacije. Tada je zaplenjen deo opreme i dokumentacije, a sve je to urađeno zbog sumnji da su vođe Al kaide uputile elektronskom poštom naređenje članovima Aktivne islamske omladine u BiH sa sedištem u Zenici, da napadnu američku bazu Sfora u Tuzli. Dokazi za ove tvrdnje mogli bi da se nalaze u kompjuterima koji su zaplenjeni u prostorijama Al Harameina u Travniku.
"PORUKA je registrovana, ali je odmah izbrisana, iz čega se može zaključiti da je zadatak aktivista Al Harameina bio da poruku prime i proslede nekom od `spavača` Al kaide u regionu centralne Bosne, koji se u ovom trenutku smatra najopasnijim uporištem za teroriste u jugoistočnoj Evropi", prokomentarisao je, ovim povodom, banjalučki magazin "Reporter". Tvrdi se da je i američka vlada odmah blokirala žiro-račun Al Harameina u SAD, BiH i Somaliji, zato što se veruje da je novac sa njih stavljen na raspolaganje za terorističke aktivnosti, koje se dovode u vezu sa Al kaidom.
Inače, dodatnu zabrinutost vlasti u Federaciji BiH izazvalo je saznanje da je vezu sa kancelarijom Al Haramein u Travniku održavao i egipatski ekstremista Ahmed al Vakit, mudžahedin koji je ratovao u Bosni. NJemu je proleća 2002. oduzeto državljanstvo BiH, ali je uprkos tome, po svemu sudeći, on i dalje ostao na teritoriji Federacije BiH. A to je činilo veoma nespokojnim američke specijalne agente za borbu protiv terorizma i vladu u Sarajevu.
Na prikriveno i opasno delovanje Al Harameina u korist islamskih terorista ukazala je i ruska Federalna služba bezbednosti (FSB). Prema njenim saznanjima, Al Haramein je jedna od ključnih organizacija koja je finansirala plaćenike i ekstremiste u Čečeniji i nizu evropskih, azijskih i afričkih zemalja. Svoje filijale ima, pored Bosne i na Kosmetu, u Albaniji, Hrvatskoj, Gruziji, Azerbejdžanu, Pakistanu, Bangladešu, Keniji i Somaliji. Organizacija je prvobitno formirana radi pružanja podrške mudžahedinima u Avganistanu, u vreme dok su se borili protiv sovjetskih trupa, ali je kasnije počela da upućuje finansijsku pomoć islamskim ekstremistima po čitavom svetu. Metod njenog rada je u praksi više puta potvrđen kao efiaksan - članovi Al Harameina se pod maskom "međunarodne humanitarne delatnosti" bave obaveštajno-subeverzivnim radom protiv vlasti zemlje domaćina.
Rukovodstvo ove organizacije nastoji da izbegne publicitet o svom delovanju, ali se ne usteže od saradnje ni sa najgorim razbojnicima i teroristima, samo ako se izjasne da rade za opšte ciljeve islamskih ekstremista. FSB je 19. maja 2000. godine objavila sadržaj poruke koju su ruske specijalne službe uhvatile februara iste godine u Čečeniji i u kojoj se naglašavalo da se Al Haramein plaši optužbe da pomaže džihadu, islamskom svetom ratu, i da zbog toga šalje pomoć u "malim ratama".
NA udaru velike antiterorističke operacije u Federaciji BiH našla se, krajem marat 2002. godine još jedna islamska humanitarna organizacija - Bosanska idealna budućnost (BIF). Tada je u Sarajevu uhapšen direktor ove organizacije Munib Zahiragić (koji je istovremeno bio i službenik muslimanske tajne službe AID), pod optužbom da je poverljive informacije koje je AID dobijala od stranih obaveštajnih službi - u cilju suzbijanja eventualnih terorističkih akcija - prosleđivao nekim islamističkim krugovima u Federaciji BiH. Informacije su bile vezane za osobe iz islamskih zemalja (mudžahedine) koje su dobile državljanstvo BiH i živele u muslimanskom delu Federacije. Tada je postalo jasno kako su neke grupe terorista u Bosni saznale da će biti pohapšene, pa su se na vreme članovi sklonili ispred policijske potere. "Pažnja američkih, britanskih i francuskih diplomatsko-političkih predstavnika sada je posebno usmerena na potencijalne Zahiragićeve političke pokrovitelje iz muslimanskog rukovodstva u BiH", objavio je u svom komentaru londonski radio Bi-Bi-Si.
Pored hapšenja Zahiragića, policija Federacije BiH je tada izvršila pretres osam poslovno-stambenih prostorija službenika BIF u Sarajevu i Zenici i, tom prilikom, zaplenila veliku količinu dokumenata, koja su podvrgnuta detaljnoj analizi. I u ovom slučaju se sumnjalo da je BIF finansijski pomagala terorističkim organizacijama u Evropi i centralnoj Aziji. Sve njene kancelarije u SAD, Bosni i Hercegovini i u drugim zeljama odmah su zatvorene, kako bi se presekla mogućnost daljeg finansiranja terorističkih aktivnosti ovim kanalom.
IMAM U ZATVORU
MUNIB Zahiragić je, inače, osoba sa dugim ekstremističkim stažom. Kao imam džamije u Splitu, još osamdesetih godina povezao se sa albanskim separatistima i teroristima, zbog čega je dospeo u zatvor. Po izbijanju rata u Bosni među prvima stupa u paravojne muslimanske jedinice u Sarajevu, da bi odlukom Alije Izetbegovića, krajem 1993. godine bio upućen u bosansku ambasadu u Rijad (Saudijska Arabija) kao "radnik obezbeđenja". Tamo je, praktičo, radio na tajnim poslovima oko prikupljanja novca za kupovinu naoružanja i vrbovanje mudžahedina za rat u Bosni, a svoju "delatnost" proširio je i na Kuvajt i druge zemlje Zaliva.
(NASTAVLJA SE)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
uživoRAT U UKRAJINI Zelenski: Zabrana pregovora se ne odnosi na mene; Peskov: Rusija se sprema za pregovore u Istanbulu
RAT u Ukrajini-1.175. dan.
13. 05. 2025. u 07:31 >> 16:53
NEVEROVATNO UKUSNA: Kruna od lisnatog testa sa spanaćem i kozijim sirom
OVA kruna od lisnatog testa sa spanaćem i kozjim sirom pravi je hit za svaku priliku – izgleda impresivno, a priprema se lako.
13. 05. 2025. u 16:45
PARIZ OSTAJE BEZ NAJBOLJEG IGRAČA: Ti DŽej Šorts ide u NBA ligu
PRAVO otkrovenje u Evroligi bio je omaleni plejmejker Pariz Ti Džej Šorts. Njegove sjajne partije nisu promakle ni NBA klubovima, pa se tako pojavila informacija da mi Amerikanac naredne sezone mogao da igra u najjačoj ligi na svetu.
13. 05. 2025. u 16:45
NESTOROVIĆ O BLOKADERIMA FOTELJAŠIMA: Gadili su se politike, a onda je došlo do kopernikanskog obrta! (VIDEO)
DOKTOR Branimir Nestorović, poslanik u Skupštini Srbije i redova "Mi, snaga naroda" govorio je u jednom gostovanju o blokaderima foteljašima.
13. 05. 2025. u 16:41
ZELENSKI: "DEKRET NE VAŽI ZA MENE" Najavljuje mogući susret sa Putinom u Turskoj 15. maja
DEKRET o zabrani pregovora sa Rusijom ne odnosi se na mene lično, izjavio je Vladimir Zelenski u razgovoru sa novinarima. On je takođe potvrdio da 15. maja ima planiran sastanak sa turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom u Ankari, ali i da računa da će se sastati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Ankari ili Istanbulu.
13. 05. 2025. u 16:32
