Lament povratka

Piše: Dragan R. Aćimović
PRI kraju ručka, upita me Crnjanski:
- Nećete se ljutiti ako vas nešto upitam?
- Kako bih?
- Tako, ljudski... Ja rasprodajem neke moje stvari. Šta bi vas od toga interesovalo: bibelots, halbes, ikone?
- Ikone da. Ostalo ne.
On iznese dve ikone od kojih je jedna sasvim pocrnela, izjedena od crva, malo se šta na njoj raspoznaje. Druga predstavlja Isusa okruženog dvema figurama: s leve strane jedna ženska, a s druge jedna muška. Kompozicija je izvanredna, izdaleka ostavlja utisak orla s jakim, velikim krilima. Potamnela je, ali joj blista zlatno pozađe.
- Ovo je ikona s Krfa, iz šesnaestog veka. O njoj se veoma laskavo izrazio dr Vlada Petković. Čuvam je već trideset godina.
Pogodimo se ovako: Ja ću sliku poneti sa sobom i proceniti je u Parizu. Sada ostavljam deset funti, u slučaju da sam kupac. Ako je prodam, ostatak ću mu poslati. Crnjanski bi bio zadovoljan ako bi dobio nešto oko 40 funti.
- Ovde kažu da ne vredi više od pet funti, nemaju interes za vizantijske ikone.
Meni ikona stvarno ne treba, jer nisam kolekcionar. Da je ikona svetog Nikole uzeo bih je radi održanja tradicije: Sv. Nikola je moja krsna slava.
Pošto smo se dogovorili oko ikone, Crnjanski tad izvadi iz hrpe dokumenata jedan koverat i pruži mi ga:
- Ovo pročitajte u avionu.
Gospođa Vida ustade sa stolice, oči joj se sjaje:
- Pročitaj nam sad, ovde... hajde...
Crnjanski ostade uporan:
- Ne... to pročitajte u avionu. Sad ćemo napraviti ovaj aranžman: ako vam se sviđa poema koja se zove "Lament nad Beogradom", štampajte je najviše u 50 primeraka... Ako hoćete da platim, recite mi šta košta... Ako ne, podelićemo izdanje na dva dela, pa svaki neka čini što hoće sa svojim delom.
JOŠ nisam otvorio svežanj, a zagolican onim oduševljenjem gospođe Crnjanski, htedoh mu zatražiti da pročita pesmu no predomislih se: on mora da ima neki razlog kad neće da je glasno čita. ( - A tako lepo čita - reče gospođa Crnjanski.) Ja odgovorim:
- I bez pročitavanja usvajam predlog. Izdaću što lepše znam i umem, i poslaću vam polovinu izdanja. Tako vas to neće koštati ništa.
- Samo hoću da pošaljem nekima u Beograd - reče Crnjanski - i to u određenom momentu. A dotle da niko ništa ne zna... Kroz prozor sumrak, iako smo samo u tri sata po podne. Ispijamo poslednje čaše. Spremamo se. Uzbuđeni smo. Gospođa Crnjanski plače. Ja joj s dubokim poštovanjem ljubim ruku. Onda se ona ljubi sa Roksandom. Ja se pozdravljam sa Crnjanskim srdačnim stiskom ruke. Onda se on pozdravlja sa Roksandom, potapše je po ramenu i potom zagrli: - E, da sam samo jedno dvadeset godina mlađi, ne bi to ispalo samo ovako...
Suze i smeh.
Pokupimo se, Roksanda i ja, navikli već na odlaske od dobrih prijatelja, znamo da je našem evropskom putovanju skoro kraj i valja natrag u Afriku. Ko zna kad ćemo opet videti gospodina i gospođu Crnjanski.

Tek na brodu, između Dovera i Kalea, u toploj kabini, uzeh da čitam "Lament". Odmah osetih dva različita tona u poemi, a ona mi se ukaza, razgranata i sva hrleći uvis, kao gotska katedrala.
Tada razumeh smisao nekih razgovora sa Crnjanskim u Londonu. On se vraća u otadžbinu. Emigracija ga nije razumela, niti podržala, dok je izdržavala niz osoba koje će nestati u istoriji. Emigracija nije zaslužila da Crnjanski s njom bude. Šta ono reče Dante o egzilu? I čime završava?
"Načini stranku za sebe samog."

AUTOR
DRAGAN R. Aćimović (Jagodina 1914 - Johanesburg 1986), novinar, pesnik, prevodilac, putopisac i izdavač, ostavio je iza sebe desetak plaketa poezije, te nekoliko svezaka esejističke i pripovedne proze: "Za sedmu umetnost", Biblioteka "Novi film", Beograd, 1938.
V. Raščanin (pseudonim), "Lirika najmlađih", književna rasprava, Beograd, "Novi horizonti", 1939... "Sa Crnjanskim u Lonodonu 1961", Minhen 1979.

(KRAJ)