Zločina nije bilo

Piše: Veljko Lalić


JOŠ pre početka suđenja, partizani su pustili u javnost optužbu da se septembra 1944. godine, dok se Mek Dauelova komisija nalazila u glavnom štabu, Mihailović sastao s nemačkim predstavnikom Rudolfom Štekerom.
Kada je suđenje počelo to je uneto u optužnicu, iako je Komitet za pravedno suđenje u NJujorku objavio iskaz pukovnika Mek Dauela u kome tvrdi - da se on, a ne Mihailović, odazvao nemačkom pozivu za sastanak; da je to učinio po odobrenju pretpostavljenih oficira, kao i da je cilj tog sastanka bio da se ispita mogućnost predaje nemačkih snaga na Balkanu.
Pukovniku Robertu Mek Dauelu nije bilo dozvoljeno da se pojavi pred Komisijom. Advokati Vilijam Timber i Porter Čendler zato su mu poslali upitnik sa 32 pitanja. Pukovnik je odgovorio na sva pitanja - pod zakletvom - pred javnim beležnikom Ejvisom van Alenom:
- U granicama onog što je vama lično poznato, molimo vas da nam podrobnije iznesete okolnosti koje su okruživale razgovore koje je general Mihailović, u jesen 1944. godine, vodio sa her Štrekerom?
MEK DAUEL: - Nemački zvanični predstavnici došli su u dodir sa mnom zbog pregovora za predaju nemačkih snaga. Kao što je danas svima poznato, Nemci su poslednjih meseci svoga otpora često tražili te dodire koji nisu imali nikakvog značaja zato što nacisti nisu hteli da uvide da su saveznički zahtevi za bezuslovnu predaju sasvim ozbiljni. Meni je bilo naređeno da svaku takvu nemačku ponudu saslušam i prenesem dalje. General Mihailović nije nikako želeo ma kakav dodir s Nemcima, ali je na moje navaljivanje pristao da Štreker dođe. Imao sam dva razgovora sa Štrekerom.
- Kako je general Mihailović bio sa mnom i neposredno pre i odmah posle tih razgovora, apsolutno je nemoguće da je mogao da ima priliku da se nasamo nađe sa Štrekerom. Baš u vreme kada su se ti razgovori vodili, napori jugoslovenskih komunista da uhvate Mihailovića bili su tako uporni i ozbiljni da je Nemcima moralo da bude jasno da general niti je u položaju da njima pomogne, niti mu išta vredi da prima pomoć od njih. Ja sam ubeđen da je sve to izrazit primer napora koji se danas čine da se izvrtanjem činjenica uništi ugled generala Mihailovića.
- Na suđenju Mihailoviću neko je svedočio da ste vi i on pregovarali s nekim Nemcem po imenu Nojbaher. Možete li nam reći da li je ikad došlo do nekih dogovora Nojbahera i vas i generala Mihailovića?
Mek Dauel: - Ni general Mihailović ni ja nismo pregovarali s Nojbaherom. Ovaj je navaljivao da se sastane sa mnom kako bismo nastavili pregovore s Štrekerom. Ja sam bio vrlo rad da se s njim sastanem, jer je bilo od velike važnosti da osiguram predaju nemačkih snaga. To je onemogućio veliki pritisak komunista koji su na svaki način hteli da uhvate mene i generala Mihailovića.
- Na suđenju generalu neko je svedočio da je po dogovoru između her Štrekera, vas i generala Mihailovića, on primio od Nemaca 5.500 pušaka. Jeste li vi u položaju da možete tačno da nam kažete da li je general Mihailović zaista primio te puške od Nemaca ili kakvo drugo oružje ili municiju?
Mek Dauel: - Siguran sam da Nemci nisu imali prilike da generala Mihailovića ili trupe pod njegovom neposrednom kontrolom snabdevaju oružjem i municijom od septembra 1944. do proleća 1945. godine. Bili smo sklješteni između Nemaca i komunista i u stalnom pokretu, s vrlo malo ljudi. Takođe sam ubeđen da general nije imao nikakvih privatnih razgovora sa Štrekerom, a u pregovorima koje sam ja vodio uopšte nije bilo reči o isporuci oružja i municije generalu ili ma kom pripadniku njegove organizacije.
- Molimo vas da nam na osnovu ličnih zapažanja, iznesete u celini sve dokaze a) saradnje generala Mihailovića i osovinskih okupacionih trupa i b) otpora generala Mihailovića osovisnkim okupacionim snagama
Mek Dauel: - Ja nemam apsolutno nikakav dokaz da je bilo saradnje generala Mihailovića i okupacionih snaga. Otpor generala Mihailovića osovinskim snagama bio je ograničen nedostatkom ratnog materijala, gotovo neprekidnim napadima komunista na njegove snage i svirepošću nemačkih odmazdi nad njegovim narodom.
- Dok ste bili kod generala da li ste ikad primetili da je on pravio ili učestvovao u zločinima nad sopstvenim narodom - zločinima kao što su ubistva, paljevine, pljačka?
Meki Dauel: - Nije mi poznato da je general Mihailović ili koji od njegovih pripadnika pravio zločine nad Jugoslovenima ili nad ma kim drugim.

PARTIZANE NISMO OSEĆALI
POSLE pogubljenja Draže Mihailovića na suđenjima u Beogradu pojavili su se i neki od vodećih nemačkih predstavnika. U decembru 1946. pred sudom se našao Franc Nojbaher, bivši generalni opunomoćenik za Balkan.
- Nemački rajh nije mogao iz Srbije da izvlači hranu, jer vam to nisu dopuštale naše partizanekse borbene jedinice - pitao je državni tužilac Nojbahera.
- Kao šef nemačke privrede u okupiranoj Srbiji - odgovorio je Nojbaher - odlučno i odgovorno izjavljujem da mi partizane i komuniste nismo ni osećali. Ako su naša skladišta bila stalno napadana, pljačkana i uništavana, to je bila krivica Mihailovićevih ljudi, a ne partizana. Oni su ispred nas zatvarali sve puteve do sela i riznica, te tako sprečavali i svaki nemački izvoz iz Srbije.
- Vi niste samo ratni zločinac, nego i bitanga. Oduzimam vam reč - kazao je tužilac.
(NASTAVLJA SE)