Više od - presude!

Piše: Veljko Lalić

U OKUPIRANOJ Evropi nije bilo podviga sličnog spasavanju američkih pilota iznad Srbije. Posebno zato što su saveznici uskratili pomoć Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini i stavili se otvoreno na Titovu stranu.
Dražu Mihailovića uništio je Bi-Bi-Si, koji ga je 1941. i uzdigao do zvezda. Tome je, naravno, najviše doprineo britanski ratni premijer, koji je krajem novembra u Kairu, šefu svoje misije kod partizana Ficroju Maklinu, koji ga je upozorio na komunističku opasnost odgovorio:
- Imate li vi nameru da se posle rata nastanite u Jugoslaviji?
- Ne, ser.
- Ni ja - kazao mu je Vinston Čerčil, tako rešavajući pitanje Jugoslavije za narednih pedeset godina.
Kada su američki piloti počeli da padaju iznad Srbije, administracija je poslala, i pored negodovanja Britanije, svoje misije. Pred Istražnom komisijom Komiteta za pravedno suđenje Draži Mihailoviću svi su kasnije svedočili u njegovu korist. Kao i stotine američkih pilota, koji su se sami uverili šta se dešavalo u Srbiji 1944. godine.
KOMISIJA je na kraju donela rezoluciju u kojoj se tvrdilo:
„...Nikakav dokaz nije iznet pred komisiju na osnovu kojeg bi se moglo zaključiti da je bilo saradnje između generala Draže Mihailovića i sila osovine. Naprotiv, svi iskazi svedoka ukazuju da takve saradnje nije bilo...
...Ubeđeni smo da je dokazni materijal koji je ova komisija prikupila od tako presudnog značaja po utvrđivanje krivice ili nevinosti generala Mihailovića za ratne zločine, da bi po merilima pravde kojih se drže svi civilizovani narodi, odbacivanje tog dokaznog materijala bilo do te mere štetno da bi pravedno suđenje bilo onemogućeno.“
Revolucionarni vojni sud u Beogradu, nije dozvolio američkim avijatičarima da svedoče pred sudom, niti je razmatrao izveštaj istražne komisije iz NJujorka. I pored nekoliko zahteva Mihailovićevog advokata Dragića Joksimovića. Ni sam Mihailović nije se naročito branio pred sudom, očigledno svestan da je od svih napušten. Kako je sam rekao supruzi Jelici, kada ga je posetila u zatvoru, jedino mu nije jasno kako se nijedna puška ne čuje u Valjevu, kada mu se nedavno čitav srpski narod kleo na vernost.
"Verujem da će obim partizanskih aktivnosti u užoj Srbiji izazvati krvav građanski rat, jer je ta zemlja definitivno za kralja i radikalno protiv komunizma", pisao je u izveštaju 1944. američki potpukovnik Albert Sajc.
S Rusijom, Britanijom i Amerikom uz sebe, partizani su, ipak, lako pobedili. Crveni lov na veštice zaledio je Srbiju. U Bosni je uhapšen Mihailović, baš kada je stupao u vezu s Britancima, kako bi nakratko napustio zemlju.
Američki piloti i oficiri jedini su podigli glas. Poslednji obaveštajni oficir koji je Dražu napustio 27. decembra 1944. Nik Lalić, svoje izlaganje pred Istražnom komisijom u NJujorku zaključio je rečima: „Sudbina srpskog naroda ostaje na savesti onih koji su o njegovoj sudbini odlučivali i koji su prave i iskrene saveznike napustili kad im je bilo najteže.“
AMERIKA je 29. marta 1948. godine, pokušala da sa sebe skine ljagu. Hari Truman potpisao je srpskom generalu najveće odlikovanje koje SAD daju stranim državljanima - oreden „Legija zaslužnih“, prvog stepena.
“General Dragoljub Mihailović izvanredno se istakao kao Glavni zapovednik jugoslovenskih oružanih snaga i kasnije kao ministar vojni, organizujući i vodeći krupne snage otpora protiv neprijatelja koji je okupirao Jugoslaviju, decembra 1941. do decembra 1944. godine.
Zahvaljujući neustrašivim naporima njegovih trupa, mnogi američki avijatičari bili su spaseni i bezbedno vraćeni na savezničku stranu. General Mihailović i njegove snage, uprkos nedovoljnom snabdevanju i boreći se pod izuzetnim teškoćama, materijalno su doprineli savezničkoj stvari i bili sudeonici u izvojevanju konačne savezničke pobede.”
Na prvi pogled odužili su se svom ratnom savezniku. Ali, otkud decembar 1941. godine? Da li je to još jedan ustupak Titu, kako bi se prikrilo da su komunisti bili neutralni sve do nemačkog napada na Rusiju 22. juna. Kako su izbledele stranice američke štampe koje su pod oznakom "hitno" pisale o pokretu otpora koji je u maju digao jedan pukovnik na Ravnoj gori?
Dodatno čudi reakcija američke politike, koja je odlikovala generala Jugoslovenske vojske u otadžbini, a javno se protivi podizanju spomenika u Vašingtonu. Deset kongresmena poslednji put je, posle pada komunizma u Srbiji, uputilo zahtev državnom sekretaru DŽejmu Bejkeru da se odobri podizanje spomenika.
Odgovor je bio: „...Kao i u slučaju nekoliko prethodnih administracija, obavestili smo Kongres da smo mi protiv izgradnje takvog spomenika u saveznoj državi, koji bi vladu SAD primorao da zauzme stav o onome što je gorak istorijski nesporazum...“
I konačno priznanje - istorijski nesporazum. I, gorčina, koja ostaje.


ČETNIK SA ETIKETOM


POSTALO je uobičajeno da se termin “čenik” upotrebljava za pristalice generala Mihailovića, kao i da se generalovo ime izjednačava s čitavim pokretom. U oba slučaja radi se o grešci, napisao je još 1944. u izveštaju američkoj komandi obaveštajni pukovnik Robert Mekdauel.
- Pod pojmom četnik podrazumeva se Srbin koji učestvuje u nekonvencionalnom ratu - objasnio je svojim pretpostavljenima Mekdauel. - Neke neregularne jedinice koje su se stavile pod Mihailovićevu komandu, naročito one u zapadnom delu zemlje, sebe nazivaju četničkim, ali sam general i većina njegovih saradnika to ime ne primenjuje za svoje trupe.
To ime Mihailoviću su “zalepili” romantični pisci zapadnih zemalja, tvrdi Mekdauel, kao i partizani “koji nastoje da lošu reputaciju nekih četnika prošire i na generala Mihailovića”.
(KRAJ)