Oboreni soko

Piše: LJubomir Simović

NEDELJA, 28. mart

NOĆAS smo prešli na letnje računanje vremena, i kazaljke smo pomerili za jedan sat unapred. Po tom novom vremenu legli smo tek negde oko 2 časa. Uzbuna još nije bila prekinuta.
Jutros oko 8 časova, sirene ponovo počinju da zavijaju. Čini mi se da ih ima mnogo više, i da zavijaju duže nego ranije. Prestanu, pa opet nastave sa zavijanjem, kao da hoće da naglase da je opasnost koja dolazi veća nego sve prethodne.
Iako neispavan, odmah sam ustao. Jedva sam čekao da se istuširam i obučem. Iznoseći posteljinu u lođu, da se provetri, sa gradilišta u Jevrejskoj ulici čujem mešalicu za beton.
Pre tuširanja, na kratko sam upalio televizor. Prva vest: u noćašnjem napadu, u Rakovici su pogođene dve škole.
Sinoć, negde oko 22 časa, iz skloništa je došao komšija Adam. Priča da je u Centralnom zatvoru izbila pobuna, u kojoj je učestvovalo mnogo zatvorenika. Pobunu je izazvao strah od bombardovanja, zapravo panika s kojom su ljudi, zaključani u ćelijama, doživljavali bombardovanje. Zatvoreni kao u klopci, nemoćni i uspaničeni, eksplodirali su, i u toj eksploziji najstrašnije klaustrofobije, u eksploziji želje da izađu napolje, sve što su mogli rušili su i palili. Po Centralnom zatvoru je, kaže Adam, sve gorelo. Da bi se pobuna smirila, i požar ugasio, i sve brave ponovo zaključale, moralo se angažovati oko dvesta policajaca.
(...)
Kupujem sve novine koje izlaze, iako po ceo dan, i skoro celu noć, skupljam sve vesti sa dva tranzistora i sa televizora, istovremeno. Sve novine su prepune aviona, raketa, pogodaka, srušenih kuća i zapaljenih šuma, protestnih mitinga, poruka i spaljenih zastava. Događaj dana je obaranje ponosa američke avijacije "noćnog sokola" F117A. (F me podseća na nemačke "fau-bombe" iz Drugog svetskog rata.) Ali na poslednjoj stranici lista "Danas" nailazim na neverovatnu mirnodopsku vest.
Ispod nadnaslova, "Potpisan ugovor o zajedničkom ulaganju", sledi naslov: "Otvaranje `Bambilenda` 23. maja
Požarevac - U svečanom salonu Skupštine opštine Požarevac prekjuče je", dakle, 26. marta, trećeg dana bombardovanja, "potpisan ugovor o zajedničkim ulaganjima za izgradnju sportsko-rekreativnog kompleksa ’Bambilend’. Ugovor su potpisali predsednik opštine Dušan Antić, direktor holding kompanije ’Bambi’ Miroslav Miletić i vlasnik privatnog preduzeća ’Madona’ Marko Milošević.

- Mi ’Bambilend’ ne gradimo iz inata i prkosa, već iz saznanja da će se ovde živeti i posle ovih strašnih vremena - rekao je Miroslav Miletić. (Beta)"

PONEDELJAK, 29. mart

U "Blicu", Arkan kaže da je "više očekivao od NATO-a, jer ovako kako dejstvuju, mogu još 30 godina svakodnevno". Kaže da je CIA "napravila ogromnu grešku, zbog čega bi trebalo smeniti sve šefove ove organizacije, Pentagona i NATO-a." On je spreman da ih zaposli kao pekare u svojoj pekari. Sećam se kako je, za vreme rata u Hrvatskoj, obećao da će na Trgu bana Jelačića u Zagrebu otvoriti poslastičarnicu. Plašim se da njegova pekara ne završi kao i njegova poslastičarnica, i da Srbi u Srbiji ne završe onako kako su završili Srbi u Hrvatskoj.

UTORAK, 30. mart

Među građanima vlada neki euforičan gnev. Imam, međutim, utisak da ljudi još nisu svesni prave težine onoga što nas je snašlo. Svi se nadaju da će sve ovo nekako proći, da će se zaustaviti, i da će se život vratiti u normalne tokove, kao da ničega nije ni bilo. Mnogima kao da se čini da sve ovo samo sanjaju. LJudi ne shvataju da se pod nama razjapila provalija, i da verovatno niko, pa, čak, ni onaj ko je sve ovo započeo, ne zna kada će i šta će biti kraj ovog užasa.
Neki se, čak, ponašaju kao da je sve ovo samo neki hepening.
(NASTAVLJA SE)
NARUDŽBENICA

KNJIGU "Guske u magli", po ceni od 350 dinara, možete da poručite na adresu: BOOKBRIDGE, Alekse Nenadovića 16, 11000 Beograd, tel. 011/344-0110 i 063/606-412.