Svi Srbi u jednom

LJubomir Simović
Dnevnik, 24. mart - 15. jun 1999.


SREDA, 7. april. Na transparentima, i po zidovima, ispisano je mnogo parola i poruka zasnovanih na seksualnim simbolima i motivima. Klintonova afera sa Monikom Levinski ne prestaje da obilno hrani ovu vrstu mašte. Pored Klintona i Monike, pisci ovakvih poruka najčešće "komuniciraju" sa Medlin Olbrajt:
Olbrajtova, kučko stara,
tebi treba srpska kara!
Onaj ko je ovo napisao potpuno je smetnuo s uma mogućnost da bi ta moćna kara, srpska ili bilo čija, mogla Olbrajtovoj da priredi zadovoljstvo i uživanje. Zanimljivo je da se kod nas erotika i seks neretko doživljavaju, pa i koriste, i kao oblici torture, kazne i osvete. Falusom se preti kao najstrašnijim čudovištem. On je degradiran, i stavljen je u red sprava za mučenje. Umesto da bude simbol potencije, generativnih sila, plodnosti, rađanja i razmnožavanja, on treba da muči i da nanosi bol, da vređa, kažnjava i ponižava. On je pretvoren u stub srama i mučenja, koji se i ne seća da je nekada bio stub života.
(...)

ČETVRTAK, 8. april. "Politika" izveštava o mnogobrojnim mitinzima i protestnim koncertima. Mnogo je nekontrolisanih emocija i reči, mnogo je slepila i gluposti. Bez konkurencije, najveću glupost je, na mitingu u Kladovu, izrekao Goran Trivan, član Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije:
- Srbija se pokoriti neće, Srbija daje svoje živote za novu Srbiju! Naše srce je veće od svih zala ovog sveta! U ovoj zemlji Srbiji živi 11 miliona Slobodana Miloševića!
Po Trivanu, ne samo da se svaki Srbin, nego se i svaki Albanac, Mađar, Bugarin, Turčin, Slovak, i svaki Rumun i Musliman, do samoponištenja, identifikuje sa Slobodanom Miloševićem! U Srbiji je, izgleda, izvršeno veliko kloniranje! Trivan govori o "novoj Srbiji", a ta Srbija, koju nam oni stvaraju, biće nova po tome što će biti drastično smanjena, što će biti razrušena i opustošena, i prekrivena novim grobljima! Hoće li na svakom od 11 miliona grobova pisati samo jedno ime: Slobodan Milošević?
U prepunoj Knez Mihailovoj nailazim na Dragoslava Mihailovića, Daču Nikolića i Radivoja Mikića. Pozdravljam ih kao trojicu od jedanaest miliona Slobodana Miloševića.
Srećem Vlatka Gilića. Užasnut je izgledom kulturnih centara u Knez Mihailovoj:
- Ni najgori klozeti u Srbiji ne izgledaju ovako!
Telefoniram Pavlu Zoriću:
- Ovde Slobodan Milošević! Mogu li da dobijem Slobodana Miloševića?
(...)
TELEFONIRA mi Pavle. Čuo je noćašnju eksploziju, iz pravca Nemanjine ulice. Kaže da se od belog dima nije videla Beograđanka.
Iz Beča mu se javila Dragica, supruga japanskog diplomate Teruhika Šinade, koji je dugo službovao u japanskoj ambasadi u Beogradu, i kome smo bili gosti u rezidenciji na Senjaku. Šinada je iz Beograda prvo poslat u Sarajevo, a zatim u London, i na kraju se obreo u nekoj misiji u Beču. Stan u centru Beča, koji su iznajmili, basnoslovno je skup.
- Štos je u tome - kaže Pavle - što su se Dragica i Tekislav (kako Teruhika zovu njegovi beogradski prijatelji) iznenadili što se u kući sa toliko skupim stanovima tako mnogo čuje srpski jezik! I onda su saznali da su tu neki ljudi iz Jugoslavije sklonili svoje porodice! Ko su ti ljudi - pitaju se oni - koji mogu da plaćaju tako skupe kirije, u samom centru Beča?
- Možda su neki od onih - kažem Pavlu - koji ovde drže najvatrenije patriotske govore!

MNOGO
ULICE opet prepune, ispred kafane ne može da se nađe slobodna stolica. Krigle zlatnog piva, sa belom penom koja se preko njih preliva, blešte na suncu.
U razbijenom izlogu Francuskog kulturnog centra neki čovek lepi poster Radovana Karadžića.
Pred samoposlugom, preko puta "Snežane", srećem Stevu Raičkovića i Matiju. Dok razgovaramo, prilazi nam neka nepoznata mlada žena, i savetuje nam, u šali, da se razdvojimo: "Bilo bi mnogo da sva trojica poginete odjednom!"

NARUDŽBENICA
KNJIGU “Guske u magli”, po ceni od 350 dinara, možete da poručite na adresu: BOOKBRIDGE, Alekse Nenadovića 16, 11000 Beograd, tel 011/344-0110 i 063/606-412.

(NASTAVLJA SE)