Zov krvi

LJUBOMIR SIMOVIĆ DNEVNIK, 24. MART - 15. JUN 1999.
SUBOTA, 17. april. Juče u "Politici" vest iz Požarevca:

"Odbor za izgradnju sportsko-rekreativnog centra ’Bambilend’ u Požarevcu, na današnjoj sednici doneo je odluku da se naziv ovog centra promeni u ’Bambi park’.
Promena je nastala u skladu sa duhom srpskog jezika i situacijom u našoj zemlji.
Ova lingvističko-patriotska odluka sa odobravanjem je prihvaćena u požarevačkoj javnosti."
Ne vidim zašto bi "Bambi park" bilo više "u skladu sa duhom srpskog jezika" nego "Bambilend". Ni zašto bi bilo više u skladu sa "situacijom u našoj zemlji"!
Inače, ovih dana je veoma zanimljivo kako izgleda naša "lingvističko-patriotska" scena. Juče je u "Politici" objavljen i ovakav nadnaslov: "Bitange iz NATO saveza opet udarile na opštinu Rakovica". A na naslovnoj strani današnje "Politike" jedan naslov glasi ovako: "Hermafrodit Bler optužuje novinara Bi-Bi-Sija da podržava srpsku stranu".
(...)
Slušam RFI. Frane Cetinić razgovara sa Gazmendom Puljom, koji za etničko čišćenje Kosova optužuje ne samo srpski režim, nego i NATO. Zašto NATO? On napade NATO na Srbiju ocenjuje kao neozbiljne, i kao nedovoljne da zaustave etničko čišćenje. On smatra da na Srbiju treba bacati mnogo više bombi.
SVI govore o etničkom čišćenju Albanaca. A nikome ne pada na pamet da postavi jednostavno pitanje: koliko je Srba bilo na Kosovu i u Metohiji 1940, a koliko ih je ostalo danas, 1990, 1995. i 1999. godine? Gde su ti Srbi nestali, i na koji način? Da li su i Srbi bili proterivani? I zar proterivanje Srba nije takođe humanitarna katastrofa i etničko čišćenje?
Ipak, treba se zamisliti nad onim što je rekao Gazmend Pulja. On je očigledno nešto shvatio: shvatio je da NATO, to jest Amerika, baca onoliko bombi koliko je potrebno za ostvarenje američkih ciljeva, a ne onoliko koliko Albanci misle da je potrebno za rešavanje albanskog pitanja.

GOVORKA se da do bombardovanja nekih ciljeva u Jugoslaviji nije došlo zbog toga što za to nije dobijena saglasnost Francuske. Ali se demantuje tvrdnja "Liberasiona" da je Francuska dobila pravo veta u odlučivanju o izboru ciljeva koje treba bombardovati. Da li je pravo veta jači izraz za konsenzus? Ili je konsenzus eufemizam za pravo veta? S obzirom na ono što je rekao Bžežinski, da sve ovo treba da bude završeno do 23. aprila, to jest, do jubileja NATO, i s obzirom na to da je do 23. aprila sve manje dana, sve manje sati, i sve manje minuta, ovo pitanje veta ili konsenzusa postaje sve dramatičnije. Nije li to, iza kulisa, već počela rasprava o spektakularnoj završnoj sceni? I oko čega oni treba da ostvare konsenzus? Oko toga hoće li biti krvi do kolena, ili do ramena?

Ponedeljak, 19. april. Noćas je na svim televizijama čitano, a jutros je objavljeno i u novinama, pismo Mire Marković ministru inostranih poslova Velike Britanije Robinu Kuku. Povod za ovo pismo je navodna izjava Robina Kuka u kojoj je on tvrdio da gospođa Marković i njena deca nisu u Jugoslaviji.
U dužem pismu, u kome ima svega i svačega, Mira Marković kaže:
"A što se moje porodice tiče, mi smo u svojoj zemlji.
Moja ćerka, kao i do sada, uređuje najpopularniji omladinski radio u Jugoslaviji, ’Košavu’.
Moj sin je u uniformi i brine o svojoj maloj, tek formiranoj porodici.
Moja deca imaju visoko razvijena patriotska osećanja, veoma su hrabra, prilično su pametna i zaista su lepa."
U ovom pismu ima mnogo kiča, ali i mnogo bezočnog cinizma: "moj sin je u uniformi…" Ali to nije uniforma Vojske Jugoslavije, nego "versače", ili nešto slično. I njen sin nije na Kosovu, nego u "Bambilendu"!

SAVRŠEN MIR
KONCERT na Trgu Republike (Utorak, 20. april) počinje minutom ćutanja, kojim se odaje pošta poginulima, a onda folk pevač počinje da peva iz svih topova! Prolaznici ubrzavaju korak i zatiskuju uši.
Ispred "Ruskog cara" jedna mlada šahistkinja igra simultanku. Lepo i nežno lice. Ali ono što me fascinira, to je savršen mir koji na tom licu vidim. Usred te divljačke folk kanonade, usred rata, ta devojka mirno i usredsređeno pomera svoja crna i bela drvca, kao da na ta 64 crno-bela polja ne dopire ništa iz spoljašnjeg sveta: ni buka rata, ni buka koncerta protiv rata.



(NASTAVLJA SE)