Malo štete

LJubomir Simović
Dnevnik, 24. mart - 15. jun 1999.

SREDA, 21. april. Današnji "Blic" prenosi nekoliko citata iz intervjua koji je Milošević dao slovačkom listu "Prača". Kaže, između ostalog:
- Napadi NATO su učinili malo štete!
Izgleda da on ne gleda ni sopstvenu televiziju. Ili možda za njega emituju neki specijalni program, na kome se ne vide ni srušeni mostovi, ni razorene fabrike, ni kuće sravnjene sa zemljom, ni izgoreli vozovi i spaljene rafinerije, ni uništeni TV-releji, ni srušene pošte i prekinute telefonske veze... Zar je sve ovo za njega "malo štete"?
On kaže i da "mi nemamo ratnih gubitaka, a do sad smo izgubili samo pet vojnika"! Zar je moguće da on zaista ne zna da poginulih ima mnogo više? Da li on ne zna ili laže? Da je pratio samo čitulje u "Politici", bio bi bolje informisan! Samo u današnjoj "Politici" objavljene su čitulje za poginule vojnike Gorana Gajića i Željka Mihajlovića, za vodnika Slobodana Smiljića i za policijskog poručnika Miroslava Stefanovića! Samo danas za "samo" četiri poginula!
Što se kopnene invazije tiče, Milošević kaže:
- Naravno, mi ih očekujemo. Ali, tada ćemo ih srediti. Oni će izgubiti mnogo ljudi.
A koliko ćemo izgubiti mi?
SETIH se jednog razgovora sa načelnikom Zlatiborskog okruga u Užicu, još pre nekoliko godina. I tada se pomišljalo na mogućnost vojne intervencije Amerike i NATO. Pretpostavka da bi vojni aerodrom na Ponikvama mogao biti jedan od prvih ciljeva bila je sasvim logična. I naši stratezi tu pretnju nisu čekali nespremni. Imali su svoju računicu.
- Mi planiramo - rekao mi je načelnik - da će nam oni u prvom naletu uništiti 30 odsto efektiva! Ali ćemo i mi njima uništiti 10 odsto! Kako će to odjeknuti u Americi?
Nešto mi se u takvoj vojnoj doktrini, i u toj računici, nije slagalo, pa sam to odmah i rekao:
- Recimo da i bude tako kao što kažete. Ali oni će nama uništiti 30 odsto od svega što imamo! A mi ćemo njima uništiti 10 odsto od onoga što bude učestvovalo u napadu!
Gledao me je belo.
Željko Ražnatović Arkan je sinoć na Studiju B govorio na sličan način kao i Milošević. Prvo je, samouvereno, kazao da mi ovako možemo izdržati trideset godina. Tokom emisije, njegovo samouverenje je poraslo, pa je kazao: hiljadu godina! I rekao je, takođe, da ćemo ih "srediti". Milošević i Arkan govore istim jezikom.

NEDELJA, 25. april. U "Politici" od petka, 23. aprila, objavljen je zanimljiv članak o bombardovanoj rezidenciji u Užičkoj 15. U ulici, koja se tada zvala Rumunska, inženjer Aleksandar Acović je, 1933. godine, sagradio luksuznu zgradu, koja je u to vreme bila jedna od najlepših u Beogradu. Tokom Drugog svetskog rata, kuću prvo zauzima Franc Nojhauzen, civilni komandant za Srbiju, a potom u njoj boravi general Aleksandar fon Ler, komandant nemačkih trupa za Jugoistok. Posle oslobođenja, zgrada je postala deo rezidencijalnog kompleksa Josipa Broza Tita i njegove supruge Jovanke. Nakon Brozove smrti Jovanka se iselila, i kuća je petnaest godina bila nenastanjena. Posebnim zakonom, 1982, osnovan je Memorijalni centar "Josip Broz Tito". Kasnije, međutim, kad je Slobodan Milošević postao predsednik Srbije, zgrada je postala rezidencija predsednika Srbije. A kad je Milošević postao predsednik Jugoslavije, proglašena je za rezidenciju predsednika Jugoslavije. Kakvu bi namenu ta zgrada imala kasnije, verovatno bi zavisilo od funkcije na koju bi Milošević bio izabran. Možda bi joj jednog dana zvanično ime moglo biti i Špandau.

DRUGI LJUDI
SUBOTA, 24. april. Nijedan dan ne mogu da zamislim bez šetnje pored Dunava, a već više od deset dana ne izlazim na njegovu obalu. Na dunavskom keju ovih dana nema nikoga. Samoća i tišina, u kojima sam donedavno uživao, sada su mi nepodnošljive. Zato ne idem na Dunav nego se uz Kalemegdan popnem do Knez Mihailove ulice, u kojoj se sa olakšanjem izgubim u mnoštvu šetača i prolaznika, koji izgleda traže isto što i ja: druge ljude.

NARUDŽBENICA
KNJIGU “Guske u magli”, po ceni od 350 dinara, možete da poručite na adresu: BOOKBRIDGE, Alekse Nenadovića 16, 11000 Beograd, tel 011/344-0110 i 063/606-412
(NASTAVLJA SE)