Oluja kao pravda

LJUBOMIR SIMOVIĆ DNEVNIK, 24. MART - 15. JUN 1999.

NEDELJA, 23. maj. Na konferenciji za štampu, DŽejms Rubin kaže da su u ovoj kampanji ostvareni najprecizniji pogoci u celokupnoj istoriji ratova. Ako oni sami svoje pogotke ocenjuju kao "najpreciznije", to znači da su u ovoj kampanji pogodili ono što su hteli i izabrali: kuvarice, zatvorenike, bolesnike, porodilje, novorođenčad, izbeglice, putnike u vozovima, automobilima i na traktorima, decu, i onu staricu koja se, sa kesom šargarepe, vraćala sa niške pijace...
Ako su njihovi pogoci "najprecizniji" u celokupnoj istoriji ratova, zašto su onda izmislili termin "kolateralne žrtve", i zašto su te svoje promašaje, i te žrtve, objasnili kao "statističku neminovnost"? Kako se u isto vreme može govoriti o najvećoj preciznosti, i o pogibijama do kojih dolazi zbog "pogrešne identifikacije cilja"?

Utorak, 25. maj. Otišao sam pešice do zgrade MUP-a, da vidim šta je od nje ostalo, i da, usput, još jednom pogledam porušene zgrade Dobrovićevog Generalštaba i Vlade Srbije. Od zgrade MUP-a nije ostalo, takoreći, ništa. Drveće se, u međuvremenu, napunilo zelenilom, tako da je nadraslo, zaklonilo i sakrilo ostatke zgrade Ive Antića. Pogledao sam i MUP-ovu zgradu preko puta, iz čijih ruševina još nešto iznose. Sve se to, zajedno sa zgradama Vlade i Generalštaba, do kojih sam u međuvremenu stigao, stapa u strašnu i neverovatnu sliku. Kroz razvaljene fasade, kao iz razvaljenih utroba, kulja betonska iznutrica, prepuna cigli i iskrivljenih i pokidanih armatura. Vodopadi betona i gvožđa survavaju se sa gornjih spratova u donje. Komadi betona - kao komadi betonskog mesa - vise o izvijenim i izvaljenim snopovima gvozdenih šipki. Izvaljeni okviri prozora, izgužvane i pokidane roletne. Pred Generalštabom nekoliko polomljenih i oborenih mladih jela. Sve na fasadama zinulo, zjapi, zeva, razvaljeno, pokidano i smrvljeno. Na vetru leprša neka avetinjska, od dima pocrnela, zavesa. Ostaci zavesa vise i po okolnom drveću. Sa posebnim zanimanjem sam gledao skulpture na fasadi i na ivici krova Vladine zgrade i, preko puta nje, na fasadi stare, pre rata podignute građevine, koja pripada Vojsci. Te fasade su prepune replika grčkih i rimskih skulptura, Palade Atene sa štitom i šlemom, i ratnika i bogova, sa štitovima, strelama i kopljima. Jednom ratniku na zgradi Generalštaba otkinuta je noga. Iz kolena viri samo gvozdena šipka.

PETAK, 4. jun. Popodne je pritisla velika omorina. Pregrevalo je, osećalo se da se sprema velika oluja. Ipak nisam mogao da se uzdržim i da ne izađem na Dunav. Nad Novim Beogradom i Ratnim ostrvom crneli su se crni, modri i ljubičasti oblaci. Oni koji su visili nad Zemunom bili su nešto svetliji. U tim velikim mrakovima povremeno se video brz i kratak odblesak neke daleke munje. Vazduh je bio tako lepljiv, da je od njega lepljiva postajala i cela koža. Preko nje kao da se navukao film. Bilo je vruće, zagušljivo i lepljivo, ali je bilo prijatno osećati nailazak nečeg tako moćnog, velikog i nezaustavljivog: ta oluja se pojavljivala kao protivteža sili koja se u poslednja dva meseca nastanila u našim oblacima. Ona je obećavala povratak prirodnog reda, prirodnih sila i zakona. U toj oluji, koja se približavala, bilo je nečeg zaštitničkog i materinskog. Dolazak oluje osećao sam kao dolazak pravde. U njoj je učestvovalo sve: kule i bedemi kalemegdanske tvrđave, silueta "Pobednika" na njenom pramcu, soliteri Novog Beograda, Ratno ostrvo, Zemun sa Gardošem; učestvovale su i ptice nad Ušćem, čamci koji su sekli Dunav, sve nemirniji i sve zapenjeniji talasi, i sve šumnije drveće. Počelo je i da prokapljuje, i prokapljivalo je dugo, i neodlučno, kao da neko štedi i broji svaku kap. Tek kad sam stigao kući, i kada sam se, onako znojav i lepljiv, prepustio mlakoj kiši iz tuša, nebo se odjednom otvorilo i provalilo, i izlila se moćna, besna, brza i radosna kiša, od koje se sve smračilo.

NARUDŽBENICA
KNJIGU “Guske u magli”, po ceni od 350 dinara, možete da poručite na adresu: BOOKBRIDGE, Alekse Nenadovića 16, 11000 Beograd, tel 011/344-0110 i 063/606-412

(KRAJ)