Raspršen san

Piše:Jovanka SIMIĆ
NEPOSREDNO posle oslobođenja, 1945. godine, u Domu kulture u Osijeku, Sava Stojkov priredio je svoju prvu samostalnu izložbu - četrdeset crteža i deset slika temperom.
Ova platna zapala su "za oko" akademskom slikaru Branku Šotri, umetniku koji je kod tadašnjih vlasti imao veliki ugled. Dopao mu se bački kolorit i lično je posredovao da mladog Somborca prekomanduju u Beograd, na odsluženje vojnog roka. To je, tek, ličilo na san. Zahvaljujući Šotri, Sava je upoznao vodeća umetnička imena tog vremena - omiljenog Brozovog portretistu Đorđa Andrejevića Kuna, kao i Antuna Hutera i Ivana Radovića.
Svi su bili jednodušni - Stojkov ima redak slikarski dar, ali mora da ga usavršava, brusi... On je opet, zahvalno, prihvatao sugestije, pa je 1946. godine redovno posećivao časove večernjeg akta na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Podržan od svojih starijih, afirmisanih kolega, posle demobilizacije, 1947. godine, Sava Stojkov konkuriše za upis na beogradsku Akademiju likovnih umetnosti. Na prijemnom je bio najbolji među 170 kandidata. Ali, sudbina je ponovo poprimila neočekivan tok - javili su mu da neće dobiti stipendiju:
- Bio je to jedan od najtežih trenutaka u mom životu, kraj snova o umetnosti...
SAV skrušen, odustao je od Akademije, vratio se u Sombor. Čitavog života skrivaće u sebi kompleks što nije školovan slikar, ali se hrabrio starom, omiljenom izrekom svojih roditelja: "Savo, tiha voda breg roni, upornom čoveku sve je dostižno".
Najpre je, šetajući jednog sumornog dana somborskim ulicama zapazio topao kestenjasti pogled mlade sugrađanke Barbare Goretić. Ubrzo je Savin život dobio najznačajniju, porodičnu nijansu, a nedugo zatim, rođena su dvojica sinova. Dragan je venecijanski đak, danas jedno od vodećih imena našeg hiperrealizma. Milan je arhitekt, a poslednjih godina i sam se oprobava u ikonoslikarstvu.
Porodični čovek, Sava Stojkov, privremeno je zatomio žeđ za pravom umetnošću. Zaposlio se u preduzeću "Ekran", počeo da slika reklamne panoe za nadolazeće filmove. Holivudske dive: Liz Tejlor, Ava Gardner, Rita Hejvort... smešile su se Somborcima sa ogromnih panoa, razapetih s kraja na kraj glavne ulice, koja je u to vreme nosila ime Josipa Broza.
Najljupkije lice, ipak, imala je legendarna plavuša Grejs Keli. Dugo se Sava trudio da iznijansira taj spokojan, gospodski izraz lica buduće princeze Monaka. Četvrt veka kasnije, posle Savine izuzetno uspešne izložbe u Parizu, oduševljeni princ Renije, poželeo je da daroviti slikar sa Balkana načini na staklu portret njegove sredovečne, ali još uvek prelepe supruge. Bila je 1985. godina, Stojkov je, po dogovoru, trebalo da otputuje u Monako, da najzad upozna i portretiše princezu. I danas se, sa setom, Stojkov seća tog događaja:
- Iskreno, bio sam uzbuđen kao mladić, princeza je bila moja platonska ljubav, a onda su mi javili da je ta divna žena poginula u saobraćajnoj nesreći.
GLAVNA junakinja jedne druge anegdote je naša glumica Eva Ras. Radeći pano za somborsku projekciju filma Dušana Makavejeva "LJubavni slučaj službenice PTT-a" Sava se toliko uneo u posao da nije ni primetio da već dugo četkicom finišira nagu Eve Ras koja leži na stomaku, sa crnom mačkom na zadnjici.
- Zar moraš satima da je "gladiš", Savo? Raspašće ti se četkica - zadirkivale su ga kolege.
Kada je pano s obnaženom Evom osvanuo nasred somborske glavne ulice, u neposrednoj blizini pravoslavnog hrama Sveti Georgije, u stanu porodice Stojkov zavonio je telefon. Zvao je lično somborski prota Miroslav Naumov:
- Savo, čedo moje, šta je s tobom? Zar tako nedolična slika pred crkvom? Ako već moraš to da crtaš, potegni, barem, veze da se ta nedolična golotinja skloni dalje od hrama!

GOLA
NEKOLIKO godina kasnije, želeći da impresionira društvo u jednom restoranu u Aranđelovcu, Sava Stojkov, tada već prilično afirmisan slikar, pokušao je da se našali rekavši da je slikao nagu Evu Ras. Pažljivo su ga slušali sve dok jedan od njih nije ustao, otišao za drugi sto, uzeo jednu plavušu za ruku i doveo je pred Savu:
- Eva, naš uvaženi umetnik Sava Stojkov, upravo nam je ispripovedao kako ste mu pozirali bez odeće.
- Molim? - viknula je preneražena Eva i obrušila se na zapanjenog umetnika. Kada je uspeo da dođe do reči, objasnio je glumici istorijat te anegdote, a onda su se svi slatko smejali.
(NASTAVIĆE SE)