Galerija Somboru

VEĆ samo pominjanje grada Sombora poklonike slikarstva asocira na dvojicu velikana kičice - Milana Konjovića i Savu Stojkova. I ovlašan pogled na njihova platna svedoči da ova dvojica slikara, osim ljubavi prema Somboru i opsesije vojvođanskom ravnicom, nemaju gotovo nijednu drugu zajedničku umetničku nit.
Na Konjovićevim platnima, žitnica buja vatrenim koloritom, na Savinim slikama je pitoma, plodna i neizbežno setna. Tako su im bili iznijansirani i temperamenti. Sombor je grad koji se može pohvaliti najvećim brojem slikara u državi. U svakom trenutku, Somborac, prosečno naklonjen umetnosti, u stanju je da nabroji barem petnaestak slikara, a upućeniji i od trideset do pedeset. Svi oni, priznali to ili ne, stvaraju pod Konjovićevom senkom. Tako je i Sava počeo.
- Uvek sam visoko uvažavao Milana i njegov rad. Bio je snažan individualac... Prvi put je došao u moj atelje tek 1974. godine, posle moje izložbe u Rimu koja je imala snažan odjek. Želeo je da vidi kako nastaje slika na staklu - priseća se ovih dana Stojkov, ne štedeći superlative na račun Konjovića.
GODINE 1925, kada se u trošnom kućerku od naboja na periferiji Sombora (današnja Ulica Miloša Obilića) rodio Sava Stojkov, Konjović je već za sobom imao izložbe u Pragu, Beču, Minhenu, Berlinu, Drezdenu. I već godinu dana boravio je u Parizu. Osam godina docnije, spoznavši da je Vojvodina istinska i neponovljiva inspiracija, zauvek se vratio u Sombor i svom rodnom gradu darivao legat-galeriju sa više od hiljadu svojih slika ”miljenica”.
Ako ne ove, naredne godine sigurno, Sombor će dobiti još jednu legat-galeriju, ali sa imenom Stojkov, u centru grada, u adaptiranoj Grašalkovićevoj palati, ni dvadesetak metara udaljenoj od Konjovićeve galerije. Otac i sin, Sava i Dragan Stojkov, koji je svojim hiperrealističnim jabukama i oblutcima ostavio prepoznatljiv trag po mnogim umetničkim metropolama, namerni su da gradu poklone ukupno hiljadu radova. Biće to galerija otvorenog tipa, u koju će svraćati i drugi slikari, književnici, vrsni muzičari.
Dvadesetak slika, deo budućeg legata, tek treba da budu naslikane. Reč je o portretima najviđenijih Somboraca - Lazi Kostiću, Nikoli Vukićeviću, Veljku Petroviću, Petru i Milanu Konjoviću...
Ukupan broj slika koje će Sava ostaviti rodnom gradu, zavisiće od toga koliko će dugo ovog krepkog osamdesetogodišnjaka služiti sigurna ruka i precizno oko. Planovi Savi nikada nisu manjkali - najpre, 29. marta, na dan njegovog rođendana, u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, biće priređena velika izložba u čast Stojkovljevog osamdesetog rođendana i šest decenija umetničkog rada. U prvoj polovini ove godine, njegova platna putovaće u Milano, Pariz, Budimpeštu, Tokio...
- Ma gde bio, na kakav god umetnički vrh dosegnuo, uvek me snažno vuče natrag moj Sombor, moja vojvođanska ravnica, ovi dobrodušni ljudi... - kaže osmehnuti slikar i onako, više za sebe, konstatuje da je imao potpuno pravo književnik Slobodan Selenić kada je rekao da on, Sava, slikajući druge - slika samog sebe.

(NASTAVLJA SE)