Kampanja protiv Srba

15. jul 1992.

ODRŽANA je sednica Vrhovnog saveta odbrane.

General Nambijer, koga sam primio pre nekoliko dana, komandant Unprofora, zahteva povlačenje JNA iz dubrovačke regije po Vensovom planu i potpuno povlačenje JNA sa hrvatske teritorije.

General Panić je izložio stavove Generalštaba: Hrvatska je zauzela čitav Jadran; blokirana nam je celokupna mornarica; postojeća granica je nepravedna i ugrožava čitav primorski život Crne Gore i SR Jugoslavije; Bokokotorski zaliv je ugrožen, a on je oduvek tretiran kao celina.

Momir Bulatović predlaže neposredne razgovore sa Hrvatima. Oni su započeli rat. Hrvati ne žele mir; oni samo ratom i uz međunarodnu podršku mogu da ostvare svoje ciljeve. Crna Gora ne može da prihvati povlačenje naše vojske s Prevlake. Ona je neposredno ugrožena. Herceg Novi i Igalo su na granici. I Druga armija je protiv povlačenja. Treba utvrditi granicu za odbranu i ostati na Oštrom rtu.

Odlučili smo da povučemo vojsku sa hrvatske teritorije i da ispunimo obaveze po Vensovom planu, ali da zadržimo Prevlaku i da se za nju borimo u Ujedinjenim nacijama i pred Međunarodnim sudom u Hagu.


18. JUL 1992.

DANAS po podne, u svojoj kući, primio sam britanskog ministra spoljnih poslova Daglasa Herda, na njegov zahtev. Hladan, zakopčan, odmeren, nadmen - tipičan britanski diplomata. Nastupa kao predsedavajući Evropske zajednice, sa izjavom da su Evropska zajednica i Britanija odlučile da što pre reše jugoslovensku krizu. Razgovarali smo o Bosni, ratu, Kosovu, manjinama. O svemu smo imali suprotstavljena mišljenja. Sveta mi je pomagao. Herdovi saradnici su ćutali. Herd je razgovarao sa mnom, s namerom da me upozna. Bio je zbunjen našom kućom. Pažljivo je zagledao knjige i slike. Verovatno je mislio da živim u balkanskoj kolibi. Nije me impresionirao. Sigurno nisam ni ja njega. Rezultat te kućne diplomatije: pozitivna nula za obe strane.

20. JUL 1992.

...MUČE me Albanci. Rugova odbija dijalog. On je uporan separatist. Vodi politiku opstrukcije prava. A onda napada Srbiju da mu uskraćuje prava. Stara i promišljena albanska politika u borbi za stvaranje velike Albanije. Ali Rugovina opstrukcija uspeva u ovom svetu, jer je antisrpsko raspoloženje dominantno.

Milan Panić je zadivljujuće aktivan. Svuda nastupa odlučno i samouvereno. Razleteo se po svetu. Razgovara sa svakim, i sa onim ko ne želi s njim da razgovara. Hoće mir po svaku cenu; hoće sporazum sa Evropom i svetom po svaku cenu. On je čovek bez ikakve ideologije. Pragmatičar koji se sukobljava s nacionalnom ideologijom i opštom svešću naroda čiji je predsednik vlade. Imaću velike muke da njegove radikalne ciljeve uskladim s političkim stavovima republika, vladajuće Socijalističke partije i snažnog nacionalnog talasa u Srbiji i Crnoj Gori.

Panić ima ambiciju da razbije blokadu Savezne Republike Jugoslavije. Neverovatna silina u ostvarivanju ciljeva koje je sebi postavio. Kada bi taj energičan čovek imao više političkog iskustva, kada bi bolje poznavao prilike i probleme zemlje čiji je predsednik vlade, možda bi mogao i nešto značajnije da uradi. Ovako - sumnjam. Ali ga podržavam. On je sada naš jedini glas u svetu i za svet. Ako s njim ne izađemo iz izolacije, s Miloševićem svakako nećemo.

Zbog svojih uverenja i dužnosti koju obavljam, moram da balansiram između različitih, pa i suprotstavljenih struja, između vlasti i opozicije, između vlada Srbije i Crne Gore. Najteže je uskladiti dva radikalizma: Miloševićev i Panićev. Panić tvrdi da mu je Milošević obećao da će se povući s dužnosti predsednika Srbije, što je, kako kaže, bio njegov uslov da prihvati dužnost predsednika Savezne vlade. Valjda će izbori koje ću da raspišem u septembru doneti prava rešenja.

22. JUL 1992.

RAZGOVARAO sam s lordom Karingtonom, predsedavajućim Konferencije o Jugoslaviji. Težak razgovor. Iako je bilo mnogo retorike o miru, nismo se saglasili o putu do mira. On muslimane brani kao žrtve, a Srbe napada kao agresore. Traži međunarodnu konferenciju o Kosovu. Odbio sam. Kosovo je unutrašnje pitanje Srbije i SR Jugoslavije i mi smo spremni da ga s Albancima demokratski rešimo. Nažalost, Albanci neće razgovor i demokratska rešenja. Oni hoće samo otcepljenje.

Evropa i svet ne pokazuju spremnost da uvaže naša prava. Oni diktiraju ultimatume zatvoreniku - Srbiji i Crnoj Gori. Rekao sam lordu Karingtonu: ako Amerika i Evropa žele da se u SRJ uspostavi demokratija i promeni politički poredak, što je moj osnovni cilj, onda međunarodna zajednica mora da promeni politiku prema Saveznoj Republici Jugoslaviji. Treba da ukine sankcije i da poštuje prava srpskog naroda, ona prava koja su priznata svim jugoslovenskim narodima. Lord Karington nije imao komentar za moj stav i mišljenje. Čuveni britanski diplomata zaslužuje ugled koji ima.

4. AVGUST 1992.

IZ Amerike je krenula besomučna kampanja protiv Srba i Srbije, s pretnjama i zahtevima za vojnu intervenciju. Srbe optužuju zbog "etničkog čišćenja muslimana" i obrazovanja "koncentracionih logora", u kojima muče i ubijaju muslimane. Srbi su "novi nacisti"; Milošević "novi Hitler". Smišljen je nacistički scenario: optužiti Srbe kao zločince, da bi se steklo "moralno" pravo za njihovo "pravedno" kažnjavanje. To je američka formula političke pravde. Priprema se opravdanje za vojnu intervenciju. Veoma sam zabrinut. Pozvao sam Radovana Karadžića na hitan dogovor.

MRAČNE SILE

8. AVGUST 1992.

...IZVESNO je da su na Zapadu odlučili da poraze Srbe u Bosni i sa njima čitav srpski narod. Kakav je strateški interes Evrope da uništava srpski narod? Ako je to verski cilj islamskih zemalja, da bi osnovali prvu islamsku državu u Evropi - Bosnu, ako je interes Amerike zbog nafte i arapskog kapitala da pomaže islamskom svetu i istovremeno osvaja Balkan, zar Evropa sme danas da sledi islamski i američki imperijalizam? Kako se to ukrstiše mračne sile istorije da Srbi postanu žrtveni jarci na kraju DŽDŽ veka?


PANIĆ PRIZNAO HRVATSKU

9. AVGUST 1992.

PANIĆ je u Budimpešti izjavio da priznaje Hrvatsku u avnojevskim granicama i potpisao sporazum o razmeni svih zarobljenika. Tu su i hrvatski ratni zločinci. Meni telefoniraju sa svih strana: "To je izdaja." "Kako možeš da slediš takvu politiku?" U "Politici" naslov: "Problem jugoslovenskog premijera je u tome što uvek nudi više nego što njegovi sagovornici mogu da prihvate."


(NASTAVIĆE SE)