London Srbiji ne veruje

12. AVGUST 1992.

VELIKE sile ustremile su se na nas zato što zahtevamo ljudska i nacionalna prava koja su one dale našim neprijateljima. Da bi tu nepravdu opravdale i skrile, Amerika i Evropa proglašavaju nas agresorima i narodom koji poništava ljudska prava. Legitimna težnja srpskog naroda za ujedinjenjem i svojom državom je u Austrougarskoj, na početku ovog veka, proglašena "velikosrpstvom". To austrougarsko shvatanje "velikosrpstva" prihvatile su Kominterna i Komunistička partija Jugoslavije, optužujući srpski narod za "hegemoniju" i "ugnjetavanje" jugoslovenskih naroda. Danas su Evropska zajednica i Amerika to austrougarsko i komunističko "velikosrpstvo", kao nacionalnu krivicu, utemeljili u svoju politiku prema srpskom narodu, dajući mu značenje srpskog nacizma, hegemonizma i ratoborstva. Bezumna pretnja nadnela se nad srpskim narodom.
Šta treba da činim? Koje i kakve promene poretka mogu da se izvrše u logoru, getu u koji nas je zatvorila "međunarodna zajednica"? Kakva je demokratija moguća u društvu koje je pod sankcijama i izolovano od sveta?

14. AVGUST 1992.

SAVET bezbednosti je odobrio upotrebu vojne sile u Bosni za tobožnju zaštitu "humanitarnih konvoja". To je početak vojne intervencije u Bosni. Tamo gde kroči američka čizma, slobode više nema. Uz političku i vojnu podršku "međunarodne zajednice", muslimani su obezbedili ostvarenje svojih ciljeva. Kako Srbi da pobede u takvim uslovima? Pozvaću Radovana da čujem njegovo mišljenje i namere.

15. AVGUST 1992.

ODLUČILI smo da na Konferenciju, koja će se održati 26. avgusta u Londonu, ne idu delegacije Srbije i Crne Gore, nego delegacija SR Jugoslavije. Panić je to saopštio lordu Karingtonu; ovaj to nije prihvatio. Rekao je da Panić i ja možemo u Londonu da budemo samo gosti. Nećemo u toj sudnici da prisustvujemo kao publika. Tamo moramo da odemo kao tužioci i branioci.

19. AVGUST 1992.

LORD Karington ne obaveštava nijednog od nas iz Savezne Republike Jugoslavije o dnevnom redu Konferencije, ni o njenim učesnicima. O tome šta je najbitnije za našu odluku o učešću, za naše pripreme, za dogovor o stavovima koje ćemo zastupati i našim predlozima koji mogu da budu pozitivan doprinos Londonskoj konferenciji, za čiji smo uspeh mi životno zainteresovani, možemo da zaključujemo po dosadašnjoj politici Evropske zajednice i najavama njenih članova, pojedinih ministara i funkcionera, kao i po idejama lorda Karingtona.
Kao što pokazuje i pozivno pismo lorda Karingtona, ključno pitanje kontinuiteta i diskontinuiteta Jugoslavije, izraženo u agresivnom osporavanju našeg postojanja kao državnog entiteta, postavlja se u najoštrijoj formi i u pripremama za Konferenciju.
Očigledno je da su protivnici egzistencijalnih nacionalnih i državnih interesa srpskog naroda odučili da nas bezobzirno pritiskaju da se odreknemo kontinuiteta, valjda, smatrajući da smo spremni za to da platimo najveću cenu.
Iako će Londonska konferencija zvanično biti konferencija o Jugoslaviji, ona će, u suštini, biti konferencija o Saveznoj Republici Jugoslaviji, odnosno o Srbiji i Crnoj Gori.
Odlučili smo da ja predvodim državnu delegaciju.

31. AVGUST 1992.

OTIŠAO sam na Londonsku konferenciju s konstruktivnim, mirotvornim i demokratskim predlozima, spreman na kompromise i žrtve da bi se okončao rat i SR Jugoslavija oslobodila sankcija i izolacije. U svom govoru na konferenciji predložio sam: da se sve tri zaraćene strane odreknu nacionalističke isključivosti u svojim državnim ciljevima; da u dijalozima i kompromisima pronađu rešenja za okončanje građanskog rata; da na svojim teritorijama obezbede ljudska prava nacionalnim manjinama po najvišim standardima KEBS; da sve tri strane prestanu sa "etničkim čišćenjem" i omoguće povratak raseljenim ljudima na svoja ognjišta; da se o državno-političkom obliku Bosne i Hercegovine dogovore muslimani, Srbi i Hrvati; da se demilitarizuje Bosna i Hercegovina i celokupno naoruažnje stavi pod kontrolu UNPROFOR; da se etapno demilitarizuje čitav balkanski prostor; da se prizna kontinuitet i subjektivitet SR Jugoslavije; da se Međunarodna konferencija o Jugoslaviji pretvori u stalnu, aktivnu instituciju, sa sedištem u Ženevi; da se obrazuje Jugoslovenski mešoviti komitet kao njen organ koji će da predlaže i sprovodi odluke Međunarodne konferencije o Jugoslaviji; da se dela u smeru stvaranja ekonomske, političke i komunikacijske asocijacije država stvorenih na principu samoopredeljenja naroda. Savesno sam izložio teško stanje naroda SR Jugoslavije pod sankcijama i njihovu genocidnost. Itd.
Predsednik vlade Milan Panić, koji je uoči konferencije i za vreme njenog trajanja ispoljio izvanrednu pregovaračku aktivnost, svojim mirotvoračkim radikalizmom u dvanaest tačaka prevazišao je moje stavove. Panić je izjavio da vlada SR Jugoslavije priznaje sve granice otcepljenih republika i da nema nikakvih teritorijalnih pretenzija prema susednim narodima. Kao dokaz takve konstruktivne politike Jugoslavija je 12. avgusta priznala Sloveniju, a vlada izražava spremnost da prizna Bosnu i Hercegovinu i sa Hrvatskom započne pregovore o uzajamnom priznavanju. Oštro je osudio "etničko čišćenje" i obećao da će se u SR Jugoslaviji suditi svakom ko bude učestvovao u tom "moralno gnusnom" činu. Na Kosovu i Sandžaku će biti ustanovljena ljudska prava po standardima KEBS. Panićev govor delovao je optimistički i retorički je sav bio okrenut budućnosti.
Slobodan Milošević je govorio principijelno, mirotvorno i konstruktivno.
Ministri Evropske zajednice, SAD, Rusije i bivše Jugoslavije slušali su naše govore da ne čuju. Oni su nas tretirali kao krivce s dokazanim zločinstvima, koji su tu da saslušaju presudu.


KUĆI - PORAŽENI

VRATILI smo se iz Londona potišteni, povređeni, posvađani. Poraženi. U Londonu je poništen Versajski ugovor. U Londonu je, kao na Berlinskom kongresu 1878. Srbiji određena državna granica. Srpski narod je lišen osnovnih demokratskih i nacionalnih prava. Surovo je kažnjen zato što je stvorio Jugoslaviju i zato što se borio za njen optanak. Stvaranje Jugoslavije je tumačeno kao ostvarenje velikosrpstva, a pokušaji odbrane te države proglašeni su agresijom na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.

NARUDŽBENICA
“SABRANA dela” Dobrice Ćosića u 25 knjiga, u luksuznom platnenom povezu možete naručiti (ili lično preuzeti kod izdavača) u kompletu ili po kolima (1. kolo - 2.700 dinara, 2. kolo - 2.376 dinara, 3. kolo - 2.268 dinara i 4. kolo - 3.402 dinara).
“Piščevi zapisi (1992-1993)” u broš izdanju mogu se kupiti posebno po ceni od 340 dinara.
U cenu je uračunat PDV. Poštanski troškovi se plaćaju posebno.
“Filip Višnjić”, Beograd, Ustanička 25
Tel: 344-1074, 244-5647, faks: 444-0286, e-mail: fvis@verat.net
(NASTAVLJA SE)