Kojim dobrom, gospodo?

15. OKTOBAR 1992.

POVODOM nastavljanja etničkih čišćenja u Bosni i Hercegovini i nepoštovanja rezolucije UN o zabrani letova nad tom bivšom jugoslovenskom republikom, posetili su me predstavnici Evropske zajednice i KEBS-a.

Britanski otpravnik poslova Majkl Džon Robinson predstavljao je EZ, Amerikanac Robert Rekmejls KEBS i Sjedinjene Države, a češki ambasador František Lipka KEBS. Trebalo je da dođe i ruski ambasador Genadij Šikin, ali "nije dobio nikakva uputstva iz Moskve". Moj savetnik Rančić taj razgovor ovako je opisao u svojoj knjizi "Dobrica Ćosić ili predsednik bez vlasti".

"`Kojim dobrom, gospodo?` pitao je Ćosić. Sedeo je uvrh dugačkog stola. S njegove desne strane sedeli su gosti, a s leve ministar spoljnih poslova Đukić, prof. Stojanović i ja.

Bradati Robinson, čiji je ton u komuniciranju obično učtivo žovijalan, bio je smrtno ozbiljan i počeo je odsečnim glasom, sa cezurama radi efekta, da čita protest Evropske zajednice u kojem se izražava zabrinutost zbog etničkog čišćenja i povreda ljudskih prava u Bosni i Hercegovini i mogućeg širenja te prakse na Kosovo i u Vojvodinu i Sandžak. Članice EZ su svesne da su sve tri ratujuće strane krive za takvo stanje, ali im je jasno da su Srbi glavni krivci. Primili su k znanju napore da se praksa obustavi, ali pitaju: koji su koraci u tom pravcu dosad preduzeti? Beogradsko rukovodstvo mora da iskoristi svoj uticaj na bosanske Srbe.

Robinson je pomenuo delovanje paravojnih formacija koje tvrde da pripadaju Arkanu i Šešelju. EZ pozdravlja osnivanje komisije za istraživanje ratnih zločina, ali je razočarana što savezni organi nisu time bili oduševljeni. Međunarodna zajednica je besna, krivci se moraju izvesti pred sud.

Ćosić je blago dodirnuo ruku zahuktalog britanskog diplomate:

`Stanite malo, dragi gospodine Robinson. Stariji sam čovek, ne mogu da upamtim sve te važne stvari koje ste pomenuli`.

ROBINSON je tako bio prekinut i nikad nije uspeo da do kraja iščita tekst demarša, a Ćosić je rekao:

`Visoko cenimo vašu zabrinutost i humanističku motivaciju. Kad se radi o etničkom čišćenju, mi za sprečavanje toga zla nemamo manji interes i nižu motivaciju od vas.

Ali, u vašoj brizi ima dosta iracionalnosti. Činite Saveznu Republiku Jugoslaviju odgovornom za etničko čišćenje u Bosni i Hercegovini. Ja nisam predsednik Bosne i Hercegovine, niti imam komandu nad srpskom vojskom u Bosni i Hercegovini. Mi smo izražavali osudu, zgražavanje i bol zbog zločinačkih delovanja svih triju strana u građanskom, međuetničkom i verskom ratu. Osuđivati jednu stranu, znači favorizovati one dve druge. Ja imam više iskustva od vas u tim užasima. Ako hoćete da govorimo o kraju genocidnog rata, činimo to zajedno i svi. Zvao sam Izetbegovića da dođe u Ženevu, još nisam dobio odgovor`.

Ćosić pita otkud im informacija o etničkom čišćenju na Kosovu, u Vojvodini i Sandžaku. Zar ne vide koliko je Srba proterano iz Hrvatske? Dao je nalog da se priče o proterivanju Hrvata iz Vojvodine ispitaju i da se eventualni krivci sudski gone. Pita: mogu li da mu navedu ijedan primer da je u SR Jugoslaviji neki Hrvat izgubio posao samo zato što je Hrvat? Ponavlja da želi pregovore sa Izetbegovićem. Jugoslavija je spremna da učini sve što je u njenoj moći da se ovaj genocidni rat zaustavi. To je rekao i Vensu i Ovenu. To je politika jugoslovenske vlade i druge politike nema.

... Za delovanje neregularnih trupa u Bosni Robinson se pozvao na čitulje koje Arkanova garda objavljuje u "Politici" (ambasador Lipka kaže da Arkan čak leti helikopterom srpskog MUP-a). Ne žele da komplikuju posao Vensu i Ovenu. Što se tiče zločina, ako zločinci ne budu osuđeni, nema izgleda za priznanje Jugoslavije i ukidanje sankcija.

ĆOSIĆ na to kaže prekorno:

`Vi nas držite kao taoce. Tražite da učinimo ono što ne možemo da biste nas kasnije dodatno kažnjavali. Vaša politika je katastrofalna. Ona će izazvati džihadski rat svetskih razmera. Nije dobro što nas ucenjujete. U ime ljudskih prava širite rat čak i na tri opštine u Sandžaku. Što se tiče vaših primedaba o paravojnim formacijama, njih prihvatamo. To su bande koje idu u pljačku. One će nam život zatrovati. To je problem kriminalizacije našeg društva`.

Ćosić je u ovom razgovoru prvi put izneo šta je, u tri uzastopna razgovora, savetovao dr Karadžiću. To je lista od
desetak tačaka koja će kasnije, jedno vreme, biti pominjana kao `Ćosićeva mirovna inicijativa` za Bosnu i Hercegovinu.

Predlagao je bosanskim Srbima sledeće: hitno okončanje rata, deblokadu i demilitarizaciju Sarajeva, zaustavljanje etničkog čišćenja, likvidiranje paravojnih formacija, uvođenje prekih sudova za pljačkaše, uvođenje mešovitih međunacionalnih mirovnih veća na teritorijama koje kontrolišu, uključivanje muslimana i Hrvata u organe vlasti, amnestiranje svih zarobljenika osim ratnih zločinaca, rasturanje svih logora za zarobljenike, ohrabrivanje Hrvata i muslimana da na srpskim teritorijama slobodno osnivaju svoje političke i kulturne organizacije radi zaštite kulturno-istorijskih spomenika i bogomolja."



IZLAZ IZ OČAJNOG STANjA
GOVORIO sam u Skupštini o svojim pregovorima s Tuđmanom, izjavivši da su pregovori jedina razumna politika kojom možemo da izađemo iz ovog očajnog stanja. Opet smo u 1941: rat ili pakt; rob ili grob. Rekao sam:

- Sa istorijskim iskustvom i punoletstvom, mi na tu
tragedijsku dilemu danas moramo odgovarati njenom negacijom: ni pakt, ni rat; ni rob, ni grob. Naš opstanak je u aktivnom miru; u delanju za mir i politička, evolutivna rešenja srpskog pitanja, svih nacionalnih granica, svih državnih problema, svih nacionalnih sukoba i antagonizama sa susednim narodima. Te ciljeve može da ostvaruje samo nova nacionalna i državna misao i politika: pragmatična i imaginativna, dalekovida i dnevna, talasava i prava, prilagodljiva i načelna, a najviše i, pre svega, realistička i ravna našoj snazi..."
(NASTAVLjA SE)