Čekajte svoje vreme

27. JANUAR 1993.
BORAVIO sam u Atini. Razgovarao sam s Karamanlisom i Micotakisom o srpskom pitanju, miru u Bosni i našoj saradnji. Posebno smo pretresli mogućnost da nam Grčka pomogne u Evropskoj zajednici, čiji je član. Primili su me vrlo srdačno.

Karamanlis - stari Vizantinac. Mudar, lukav, iskusan. Politika mu je zanat u kome je on velemajstor. Savetuje mi da po svaku cenu izađemo iz stanja u kome smo. Sada nema uslova za ostvarenje naših nacionalnih ciljeva. Ali će to vreme doći. "Sačekajte svoje vreme. Svet se brzo menja. Sada je vama najgore vreme. Bežite iz njega", savetuje stari Grk. "Nije to poraz. Sada morate izneti živu glavu. Sutra će biti prilike da ostvarite ono što danas ne možete".

Nekoliko puta mi je ponovio da treba, po svaku cenu, da se izvučemo iz sankcija i iz izolacije, a u sutrašnjem, promenjenom svetu, moći ćemo da ostvarimo svoje nacionalne ciljeve u Bosni, koje on smatra pravednim. Jer, BiH je privremena tvorevina, koju je Nemačka ostvarila; Nemačka je razbila Jugoslaviju; Nemačka diktira Evropi politiku, tvrdio mi je Karamanlis. Zadržao me je u razgovoru skoro dva časa, iako je njegov šef kabineta pokušavao dva puta da prekine razgovor zbog njegovog zdravlja. Taj veliki Grk i najveći balkanski političar druge polovine ovog veka ubedio me je da je iskren prijatelj srpskog naroda.

...A juče je Skupština Republike Srbije poništila parlamentarne izbore: koalicija socijalista i šešeljevaca izglasala je zakon kojim se iz delegacije za Veće republika Savezne skupštine eliminišu poslanici opozicije - Deposa i Demokratske stranke. Samodržac Slobodan Milošević, u saradnji s Vojislavom Šešeljem, ordinarnim karijeristom i varalicom, kojeg je na političku scenu izbacilo srpsko nacionalno očajanje - želi da gospodari Saveznom skupštinom; Milošević hoće da vlada po svaku cenu, čak i u savezu s četničkim vojvodom. Tom odlukom Skupštine Srbije poništeni su parlamentarni izbori; opet smo tamo gde smo bili pre izbora, kada sam ih raspisao. Glasove koje su izgubili socijalsiti dobili su Šešeljevi radikali. Pobedila je konzervativna struja u srpskoj politici.

Ovaj događaj koban je po politički razvitak Srbije. Slobodan Milošević je i dalje samouvereni vlastodržac. Srbija pogoršava svoj ionako katastrofalan položaj u svetu. Ne mogu više ništa značajno da uradim za ovu nesrećnu zemlju. Biću primoran da dam ostavku ili da u ime patriotizma trpim poniženja od političke mafije. Pokušaću još nešto da učinim na spoljnim poslovima. Javnost mi ne daje nikakvu podršku.

3. MART 1993.
U subotu su maskirani razbojnici zaustavili voz kod Štrpca i odveli sa sobom tridesetak muškaraca, po svemu sudeći, samo muslimana. Užasan događaj. Moramo energično delovati i pronaći zločince. A zločin tereti i sramoti sve Srbe, ukoliko to nije neka muslimanska provokacija, slična onoj u Ulici Vase Miskina.

Predsednik SAD Klinton uputio je Slobodanu Miloševiću jedno opako i preteće pismo. Klinton piše da će "u slučaju sukoba na Kosovu koji bi bio izazvan sa srpske strane SAD biti spremne da pošalju vojne snage na Kosovo i u Srbiju". Amerika je spremna da ratuje protiv Srbije i zbog njene "agresije" na Kosovo! Čudovišna i zaista američka ideja. Sila, novac i neznanje. Ali s jasnim ciljem: osvojiti Balkan.

Kada je izbore izgubio Buš, a pobedio Klinton, Sajrus Vens mi je rekao: "Za vas Srbe je dobro što je izgubio Buš. Klinton je demokrata, mlad i inteligentan čovek, bio je moj student. On će promeniti Bušovu politiku na Balkanu. Predlažem vam da Klintonu napišete edmemoar o srpskom pitanju. Ja ću mu ga predati i založiti se da vi do juna budete primljeni u Vašingtonu. Nadam se da će vas Klinton razumeti".

Prihvatio sam Vensov predlog i počeo da razmišljam o sadržaju pisma Klintonu. A posle ovog njegovog stava da je Amerika spremna da ratuje za albansko Kosovo, o čemu ja mogu da pišem Klintonu?

20. MART 1993.
Sa Srbima u Bosni smo u potpunom raskolu. Njihov referendum i odbijanje Vens-Ovenovog plana ohrabrili su četničke i militantne generale da nastave nerazumnu ratoboračku politiku. Šešelj provokatorski preti da će "raketama gađati Italiju!" Čijim raketama? A pre dva dana je imenovao osamnaest četničkih vojvoda! To ne smeta socijalistima i Slobodanu Miloševiću.

Na Miloševićev zahtev, uz saglasnost Bulatovića, Kontića i generala Panića, a uz moje mlako suprodstavljanje, Vrhovni savet odbrane doneo je odluku koja će teško pogoditi Srbe u Bosni. Muči me ta osvetnička odluka prema vođstvu Republike Srpske zbog njegove nespremnosti da sledi našu realniju politiku. Iz istog razloga uspostavljene su "tvrde granice" na Drini, kojima se političkim vođama Srba iz Bosne onemogućuje da bez dozvole Beograda ulaze u Srbiju. Ti Miloševićevi nedomišljeni, afektivni, osvetnički zaokreti i postupci daju našoj nacionalnoj i državnoj politici izrazito samovoljan i nedosledan karakter.

Crnogorci su sve odlučniji u nameri da se odvoje. Ovu državu privremeno održava beogradsko-podgorička personalna koalicija.

Posetio nas je ruski ministar spoljnih poslova Kozirjev sa svitom - decom i unucima Leonida Brežnjeva. Boris Jeljcin se privremeno učvrstio referendumom, pa sada Rusija hoće da igra neku ulogu u "jugoslovenskoj krizi" svojim neubedljivim planom i mirotvornom inicijativom. Kozirjev je bleda, neinventivna, činovnička ličnost; on je predstavnik nemoćne, beznačajne, kurirske diplomatije. Rusija u poslednja dva veka nije bila nemoćnija i beznačajnija u Evropi i svetu. Kozirjev je insistirao da još jače pritisnem Srbe u Bosni, zahtevajući da se na našoj granici prema Bosni postave "posmatrači" Ujedinjenih nacija, koji bi kontrolisali da li pomažemo Srbima u Bosni. A tim svetskim mirotvorcima ne pada na pamet da zatraže od Tuđmana da se na hrvatsko-bosanskoj granici postave posmatrači koji bi kontrolisali da li Hrvatska vojskom i oružjem pomaže bosanske Hrvate, koji se bore za veliku Hrvatsku i ratuju protiv Srba. Kozirjev se založio da pomognemo "međunarodnoj zajednici" da udavi Srbe. Našim, srpskim rukama da se uguši nesrećni srpski narod u Bosni i Hercegovini! Naravno, odbio sam taj "mirotvorni" predlog Rusije, koji nam je po naredbi bunovnog predsednika Jeljcina izložio Andrej Kozirjev.

6. FEBRUAR 1993.
PITANjE I ODGOVOR
... DANAS, na novinarsko pitanje kakva je razlika između Havela i mene, odgovorio sam: "Vaclav Havel, po svemu sudeći, voli vlast i predsednički položaj, a ja ne volim vlast i nesrećan sam što sam predsednik".
(NASTAVALjA SE)