Glasnik naše tragike

13. APRIL 1993.

...ORGANI bezbednosti VJ su operativnim putem pribavili izvod iz izveštaja generala Filipa Morijona o ratnim dejstvima na području Sarajeva u kojem je pocrtano šta je sve Predsedništvo BiH u prethodnom periodu učinilo da bi se za rat optužili Srbi, kao i izveštaj Komande posmatračkog tima UN u SRJ komandi Unprofora u Zagrebu, u vezi sa letovima nepoznatih klipnih aviona iznad Srebrenice, u kojem se SRJ navodi kao krivac.

General Morijon je u svom izveštaju dao relativno objektivnu sliku ratnih zbivanja na području Sarajeva i opisao nekoliko akcija koje su počinili muslimani, a za šta su kasnije okrivljeni Srbi. Kao glavni vojni ciljevi snaga lojalnih A. Izetbegoviću navedeni su: (1) zadržavanje naklonosti svetskog mnjenja na njihovoj strani, (2) povezivanje Sarajeva sa glavnim snagama u centralnoj Bosni i (3) prekid izolacije grada. Da bi ostvarile ove ciljeve, snage bosanskog predsedništva planiraju: (A) da učine sve što god je potrebno da bi Srbe ocrnele u očima sveta (V) napad iz Visokog na sever prema gradu da bi se udružili sa jedinicama koje se probijaju iz Vogošće i (S) napad od Stupa i Butmira prema Ilidži.

Uporedo sa ovim glavnim napadima bilo bi i "uznemiravajućih napada" kako bi presekli srpsku podršku i pokrete oko grada i vezali srpski tenkovski bataljon u Hadžićima. Problemi Predsedništva BiH, kako navodi Morijon, jesu ti što ono do sada nije bilo u stanju da prikupi dovoljno jedinica za izvršenje planiranih ciljeva i što su potpuno odsečeni od Butmira. S tim u vezi, general Morijon konstatuje da Srbi obično ne iniciraju napade na Sarajevo već odgovaraju na napade, a da su muslimani veoma vešti u manipulaciji izveštajima u vlastitu korist, tako da izgleda kao da su Srbi uvek agresori. Kao primeri akcija muslimana preduzetih sa ciljem satanizacije i optuživanja Srba, između ostalih, general Morijon navodi:

- Decembra 1992. godine, u vreme održavanja pregovora u Ženevi, Srbi su obustavili artiljerijska dejstva po Sarajevu. U tom periodu muslimanske snage su pojačale minobacačku vatru i izvršile seriju napada sa namerom da isprovociraju srpsku stranu i to iskoriste da bi se Srbi optužili za ofanzivu. Tih dana muslimanske snage su namerno bombardovale transformatore u Bačevu kako bi obustavile snabdevanje Sarajeva strujom i vodom i za to okrivile Srbe, a radi pridobijanja simpatija sveta, ovu taktiku su primenjivale u velikom broju slučajeva.

- U dane pravoslavnog Božića, početkom 1993. godine, muslimanske snage su u dva navrata artiljerijom dejstvovale po objektu u kojem je smešten istureni štab UN i na više ostalih lokacija snaga UN u Sarajevu, za šta su takođe nastojale da optuže Srbe.

- I pored toga što je 22. 2. o. g. proglasilo jednostranu obustavu vatre, Predsedništvo BiH je naredilo ofanzivna dejstva protiv Srba, a nakon dogovorenog primirja od 3. 3. o. g. muslimanske snage su ojačale snajpersku vatru, sve sa ciljem da isprovociraju dejstva srpske strane i optuže je za kršenje dogovorenog primirja.

Potvrđena su ranija saznanja da je general Filip Morijon u Srebrenici bio zarobljen i da je celokupno njegovo angažovanje oko evakuacije muslimana iz Srebrenice posledica ucene muslimanskih ekstremista. U komandi posmatračkog tima UN u Beogradu imaju podatke da su Srbi u Tuzli u izuzetno teškom položaju, da su neki i ubijeni i da se veliki broj njih (na hiljade) prijavio za odlazak iz Tuzle, ali im vlasti ne dozvoljavaju.

U dnevnom izveštaju koji je Komanda VAMSS Beograda poslala 13. 3. o. g. Komandi MSSS u Zagrebu poimenično se navode izveštaji posmatrača UN sa aerodroma u SRJ i konstatuje da sa tih aerodroma nije bilo letova koji se mogu dovesti u vezu sa borbenim letovima iznad Srebrenice, za šta se optužuje SRJ.

Prema saznanjima šefa posmatračkog tima UN u SRJ, rezolucija Saveta bezbednosti UN o primeni sile u zoni zabranjenih letova iznad BiH, odnosno američko učešće u njenom sprovođenju, odvijaće se u tri faze: (1) dovlačenje snaga NATO-a na aerodrom u Avijanu, uz povećanje broja pomorskih snaga u Jadranu uvođenjem još jednog nosača aviona (biće ih ukupno tri), a uz sve ovo intenziviraće se nadletanje avionima "avakas", (2) "pokazivanje snaga" maksimalnim letenjem u međunarodnim vazdušnim koridorima iznad Jadranskog mora (koje bi se sprovodilo letenjem od tri do četiri lovačka aviona koji ne bi ulazili u vazdušni prostor iznad BiH), i (3) letenje u zoni zabranjenih letova iznad BiH i selektivno obaranje ciljeva u vazduhu, koje bi kasnije preraslo u uništavanje svih ciljeva u ovom prostoru koji nemaju dozvolu za letnje. On ističe da će svi posmatrački timovi uskoro biti snabdeveni kompjuterskim sistemima "cap set", pomoću kojih će preko satelita uspostavljati kontakt sa letilicama.

Ovom obaveštajnom dokumentu suvišan je moj komentar.

17. APRIL 1993.

Srpski narod je u sve bezizglednijem položaju. Vojna intervencija, lord Oven je najkonkretniji u tim pretnjima, postaje neminovnost. Njen početak biće označen u Vašingtonu. Mi više nemamo razloga da odgonetamo da li će se pretnje obistiniti. Sve su se pretnje Evropske zajednice i Amerike obistinile. Obistiniće se i bombardovanje srpskih položaja u Bosni, rušenje mostova na Drini, totalna izolacija Jugoslavije. A ovde, u Beogradu, u borbi i našem stranačkom životu - glavno je pitanje: kako smeniti Ćosića? Jedan vulgaran, bolesno ambicioozan došljak, Šešelj, čijem sam dolasku u Beograd i afirmaciji borca za demokratiju ja najviše doprineo, postao je glavna politička ličnost uz Slobodana Miloševića i njegov pouzdani partner - sada zahteva moju smenu.

Moja uloga nije shvaćena; moja odbrana demokratije i životnih intetresa srpskog naroda se ne priznaje; odbija se moja koncepcija evolutivnog i političkog rešavanja srpskog nacionalnog pitanja, uz istovremenu promenu postojećeg poretka. Zbog neke sveopšte zlobe, pakosti, zavisti, ruši se moj autoritet. Potpuno se obesmišljava moja patriotska i moralna žrtva.

Danas sam išao na "akademičarsku" subotu u "Moskvu". Pametni ljudi, a nemaju pametan savet da mi daju. Jer, pravog, razumnog, spasonosnog rešenja nema. Nemačka i Amerika i od njih zavisne države i državice, iz svojih strateških i satrapskih razloga, hoće potpuno da poraze srpski narod. Za taj zločin istorije oni imaju svoje jake razloge i interese, pošto im se ništa ozbiljno ne suprotstavlja, oni uporno idu ka svom cilju. Lord Oven je glasnik naše nacionalne katastrofe. On nam je juče oštro zapretio bombardovanjem srpskih položaja i komunikacija. Srušiće mostove na Drini, srušiće i Andrićevu ćupriju na Drini. A potom, kada Albanci dignu pobunu na Kosovu, kaže Oven, bombardovaće "vojne ciljeve i komunikacione čvorove u Srbiji".

"Svetska zajednica" je po jednom paklenom projektu odlučila da srpski narod učini beznačajnom ruljom, rasutom po Balkanu. Mi nismo bili spremni i sposobni da sledimo proces političke evolucije sveta. Nismo shvatili posledice rušenja Berlinskog zida i ujedinjenja Nemačke. Nismo se prilagodili epohalnoj promeni - raspadu Sovjetskog Saveza. Komunističkom politikom pomogli smo neprijateljima da ostvare svoje ciljeve. Nismo odlučno odbacili Titov poredak i uveli demokratiju i parlamentarizam. Zakasnili smo da stupimo u novi, promenjeni svet. Srpsko vođstvo je, robujući ideološkim zabludama i nacionalnim neprijateljima, omogućilo presudna politička preimućstva.

UTOPIJA OČAJNIKA
TEK u dalekoj budućnosti srpski narod će se, možda, konačno skrasiti na svome. I biti toliki i takve snage da nikome ne smeta. A, ako bi čitavom Evropom, iz dubina njene civilizacije, krenula neka integrativna energija koja bi sadašnje geopolitičke čionice Amerike i Nemačke relativizovala, islam pacifikovala i nacionalno-religijske razlike učinila drugostepenim za istorijsko bivstvovanje malih naroda - možda bi se okončala nesrećna istorija roda - možda bi se okončala nesrećna istorija Balkana i Srbije, započeta slomom Vizantije i prodorom Osmanlija na balkanske prostore...
Pravo na utopiju je sada pravo očajnika.

(NASTAVLjA SE)